Инфо

26. јануар 2023.26. јан 2023.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Волонтери Црвеног крста Катарина Јовић и Вук Ђенадић

Кроз прозор хуманости другачији је поглед на свет

Студенткиња треће године на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и бивши ученик Школе примењених уметности различитим путевима дошли су до истог циља. Након искустава која су стекли, спремни за пут који је пред њима, постали су људи какви су желели да буду и то је у свему томе највећа вредност
Да дођу у Црвени крст Шабац подстакли су их они који су већ део њега, Катарину Јовић пре седам, а Вука Ђенадићa пре шест година. Верују да ће њихова прича покренути неке друге људе да учине исто. Свесни одговорности које са собом носи бављење волонтерским радом, свакодневно су се суочавали са разним изазовима савладавања личних несигурности и страхова уобичајених за младе године, учествовали у бројним акцијама, даровали несебично своје време, а заузврат добијали знање и вештине и оно што нема цену- осмех и топлину оних којима је тај поклон био намењен и пријатељства за цео живот. Након искустава која су стекли, спремни за пут који је пред њима, постали су људи какви су желели да буду и то је у свему томе највећа вредност.

Рад са децом, познанства која трају
Некадашња ученица Медицинске школе, сада студенткиња треће године на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и бивши ученик Школе примењених уметности различитим путевима дошли су до истог циља, јер је је кроз прозор хуманости другачији и поглед на свет.

-Као награду за то што сам била ђак генерације у основној школи отишла сам у Баошиће на десет дана где сам била полазник летње школе Црвеног крста, заједно са волонтерима из Шапца и других организација. То је за мене било незаборавно искуство. Била сам међу најстаријим полазницима, али заиста сам се вратила у млађе доба и пожелела сам да једног дана и ја будем неко ко ће заиста деци да улепшава тих десет дана на мору и то ми се и испунило. После недељу дана дошла сам на први састанак у Црвени крст и остала седам година- прича Катарина, док је Вук управо након радионице коју је она држала са самосталном стручном сарадницом у Црвеном крсту Шабац Снежаном Петровић одлучио да се и сам прикључи волонтерима.

Фото: Глас Подриња, Катарина Јовић


-Препознао сам њихову енергију и љубав у раду са децом и пожелео да се и ја опробам у томе. Тако је све почело, а завршило се учешћем у бројним акцијама које су ми помогле да се развијем у особу каква желим да будем. Дошао сам, као и сви, у годинама када свако има неке несигурности, али када сам се окружио људима који шире позитивну енергију, то је на мене утицало да се ослободим и превазиђем младалачке страхове- наводи Вук.

Низале су се акције, међу којима је Катарини била најдража промоција хуманих вредности, а Вуку прилика да у улози Деда Мраза обрадује најмлађе, као и да се на радионицама дружи са особама са посебним потребама.

-Прво што сам радила била је презентација „Борба против сиде“ у Дому ученика у Пољопривредној школи. После сам почела да радим промоцију хуманих вредности са децом у својој бившој Основној школи „Стојан Новаковић“. Највише сам се пронашла у раду са децом и, уопште, са људима, јер волим ближи међуљудски контакт. Промоција хуманих вредности и Прва помоћ су моја два омиљена програма- подвлачи она.

Ако не знате чиме бисте се у животу бавили, желите да оснажите свје животне вештине, упознате нове људе, улепшате другима дане и живот или једноставно волите да ширите добро, јер се само ширењем добро умножава, дођите у шабачки Црвени крст, поручују млади волонтери


Животне ситуације које опомињу шта је заиста важно
Поред тога, Вуку су били интересантни учешће у промоцији здравља, подучавање о правилима понашања у саобраћају, акције добровољног давања крви, дежурства... Припадник је и јединице цивилне заштите и ту помаже колико може, а велика подршка му је током школовања била разредна, која је имала разумевања за његове обавезе и време које му је било потребно да те активности реализује.

-На терену сам највише био Деда Мраз у подели пакетића. Кад дођем у социјално угрожену породицу и видим осмех те деце на лицу, нема боље награде. То се иначе не виђа сваки дан. Као волонтер сам имао прилику да видим у каквим условима људи и деца живе, потпуно супротним мом и одрастању неког просечног детета у Србији, што је много утицало на мој поглед на свет- подвлачи он.

Није било лако ни тада, ни сада, ускладити школу, учење и све друго што младима окупра свакодневицу. Катарина је сада студенткиња у Новом Саду, има бројне обавезе на факултету, али од хумане мисије не одустаје, јер ју је управо она и определила за будуће занимање. Вук је као деветнаестогодишњак млад отац и та одговорност изискује време. Без обзира на то, и преостало слободно време треба делити, јер нам се љубав коју дамо често врати на неочекиване начине.

Фото: Глас Подриња, Вук Ђенадић


-Није тешко организовати се кад знаш шта ти је приоритет и зашто радиш. Мени је сваки одлазак на радионицу или на неку акцију био „пуњење батерија“. Колико год било напорно радити са 30 деце, знала сам да ћу изаћи после тога са неким „бисером“ који сигурно не бих могла сама да смислим или са неком реченицом која ће можда да ме подстакне да размишљам. Деца имају заиста начине да покрену. Знам зашто радим, да радим због себе, да сам ја то хтела и заиста је уродило плодом- сматра Катарина.
Вук посебно подвлачи рад са децом са посебним потребама.

Ширењем, добро се умножава
-Рад на тим радионицама је невероватно искуство, учење колико је важно да помажемо другима и да се трудимо да улепшамо дан сваком ко нас окружује. Осмех те деце нема цену. Догодило ми се да сам два или три месеца по завршетку те акције на улици срео једног дечака, учесника радионице, који ме препознао и загрлио. Мислим да боље награде од тога нема- уверен је Вук.

Много познанстава, вештина комуникације и оно најважније- откриће где жели даље да се усавршава и који је њен животни позив, све то је добила Катарина волонтирањем.

-Размишљала сам кад сам уписивала факултет да ли да се бавим социјалним радом, јер сам се пронашла у раду са старијима. Такође, радећи са децом са сметњама у развоју имала сам страх да ћу превише емотивно реаговати, али сам открила да сам много јача него што ми се чини и да могу да се снађем у различитим ситуацијама. У летњој школи сам схватила да сам напредовала као личност и усавршила комуникационе способности и да се сналазим када треба да сарађујем са великим бројем људи. Истовремено, људи који су мене упознали открили су неке моје квалитете које можда сама не бих препознала- истиче она.

Вук је као средњошколац награђен на конкурсу „Крв живот значи“ за рад на тему промоције добровољног давалаштва, на који га је инспирисао активизам у тој организацији. За њих је то једно од бољих места за одрастање, пут да се формирају и оснаже као личности, да напредују даље и можда чак себе пронађу у професијама блиским хуманитарном раду. Ако не знате чиме бисте се у животу бавили, желите да оснажите своје животне вештине, упознате нове људе, улепшате другима дане и живот или једноставно волите да ширите добро, јер се само ширењем добро умножава, дођите у шабачки Црвени крст, поручују млади волонтери.
Д. Димитријевић

Најновији број

11. јул 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa