Празнични дани

Протекле среде прославили смо Крстовадан, празник који се се везује за светковање Богојављења, празника крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

У среду, 18. јануара, обележен је зимски Крстовдан, који се празнује као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Зимски Крстовдан празнује се уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је разапет Христос.
На Крстовдан се служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал освећења воде. Приликом водоосвећења, моли се да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и да одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.
На Крстовдан се увек пости, без обзира који је дан. “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

БОГОЈАВЉЕЊЕ
Када је напунио тридесет година Исус Христ је дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован Претеча. Знајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочекао је Спаситеља речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му је одговорио: “Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду”.

У Саборном храму Светих апостола Петра и Павла, протеклог четвртка, на Богојављење, владика шабачки Јеротеј служио је архијерејску литургију.

- Када Свети Јован погрузио Господа, а погружење означава смрт, умрли су и сви греси света које је он носио на својим плећима. Када је излазио из воде, што је представљало оживљавање, васкрсење, десило се богојављање. По први пут у људској историји, Бог се открио као Отац, Син и Свети дух. Зачуо се глас Очев са неба: „Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи“, а сишао је и Дух свети у виду голуба да то и потврди. Господ није само сахранио грехе, него је истовремено осветио воду и учинио је будућом бањом купком обновљења. Управо је на тај дан утврђена Света тајна крштења, рекао је владика Јеротеј и додао да би требало да благодаримо Богу за почетак нашег спасења, јер на дан крштења наш привремени живот постаје вечни.

Након литургије, вршен је обред великог освећења воде, а верници су се поздрављали речима: „Бог се јави!“ и „Ваистину се јави!“.

БОГОЈАВЉЕНСКО ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ
Истог дана, на Старом граду, одржано је традиционално пливање за Часни крст. У симболичној деоници од 33 метра надметало се више од 50 пливача, међу којима су биле три даме. Најмлађи такмичар био је Павле Ракић који је са непуне три године са оцем Миланом учествовао у Богојављенском пливању.

Најбржи је био Војин Миленковић, двадесетпетогодишњи професор физичког васпитања из Крушевца. У Шабац је дошао у тазбину да прослави Јовањдан, а пливао је у име своје породице, посебно ћерке Петре.

Фото: Глас Подриња, Победник Војин Миленковић

- Први пут учествујем и поручујем свима да покушају. Искуство је предивно, рекао је Миленковић.
Пливање за часни крст организовала је Туристичка организација града Шапца (ТОШ).

- Драго нам је да су Шапчани показали спремност и жељу да на овај велики празник запливају и испоштују традицију и обичај пливања 19. jануара. Увек напомињем да на Богојављење започињемо нашу манифестациону годину. Уколико се по јутру дан познаје, верујем да ће ово бити успешна година, рекао је Душан Симић, директор ТО Шабац, који је уручио пригодан поклон победнику, а осталим учесницима захвалнице.

Фото: Глас Подриња, Учесници у пливању за Часни крст

Бројни суграђани имали су прилику да слушају вокални дуо „Сестре Трифуновић“, уз традиционално кувано вино. Да све прође како треба побринула се дежурна екипа Хитне помоћи шабачког Дома здравља, Спасилачко друштво „Заслон“ и Кајак клуб „Зорка Шабац“.

ЈОВАЊДАН
Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак. Кад се навршило време да се испуне речи арханђела Гаврила дате оцу Захарију, Јелисавета је родила сина. У тај дан, 7. јули по новом календару празнујемо Ивањдан.

Захарије је прорекао да ће Јован бити пророк, који ће ићи пред Месијом и припремати му пут.
Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Када је одрастао, одважио се и отишао у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу. Живео је једноставно, хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, направљену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем.

Јован је започео своју мисију тако што је проповедао покајање и отворено разлобличавао људске мане и слабости. Када се прочуо, почели су код њега да долазе људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе.

Свети Јован Крститељ

Свети Јован назива се Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за његово учење. Крститељ се назива зато што је крстио Спаситеља.

Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења.

На иконама се осликава како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуги крстасти штап, преко кога стоји трака са исписаним речима: „Покајте се јер се приближава Царство Небеско“. Такође, на иконама се приказује како у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти.