Инфо

13. април 2023.13. апр 2023.
Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!
У НЕДЕЉУ ПРОСЛАВЉАМО ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Васкрс је највећи хришћански празник. Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике. Само је распета љубав Божија, која се показала кроз жртву Исуса Христа, могла да победи гордост и смрт, да подигне из гроба људску природу и да је кроз васкрсење уздигне до престола Божјег. Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла,а најкасније 8. маја по новом календару. Празник над празницима ове године славимо у недељу, 16. априла
Васкрс је највећи хришћански празник. Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике. Само је распета љубав Божија, која се показала кроз жртву Исуса Христа, могла да победи гордост и смрт, да подигне из гроба људску природу и да је кроз васкрсење уздигне до престола Божјег.

Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла,а најкасније 8. маја по новом календару. Празник над празницима ове године славимо у недељу, 16. априла.

Велики петак
На Велики петак Црква је све моменте догађаја спасења света и човека означила Богослужењем. Хапшење Спаситеља и његову осуду од старешина на страдање и смрт, вођење на суд, крсно страдање, скидање тела Христовог са Крста, обележено је свечаним вечерњем када се у храму износи плаштаница, на којој је представљен. Сваке године на Велики петак Црква оживљава догађај Христовог страдања на Крсту за људске грехове. “Ево дана који је сав ноћ“, говорио је ава Јустин Поповић.

У богослужењу Великог петка, преплићу се прошлост, садашњост и будућност. То је сусрет времена и вечности. Један дан. И ишчекивање и долазак Христов у слави.

Васкрс
Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ писао је Свети апостол Павле у Првој посланици Коринћанима (1 Кор 15,14).

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.



На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Гаврило на гробном камену,
а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума


Према јеванђељима, најважнији догађај у историји збио се на гробу Христовом, а женама мироносицама, “Марији Магдалени и другој Марији”, а радосну вест саопштио је архангел Гаврило.

“А лице његово бијаше као муња и одело његово као снег”, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на “гробном камену” и показује прстом на празан гроб.

“Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао”, записано је у Јеванђељу по Матеју, (слично и у другим јеванђељима), која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Познато је да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави Други долазак Христов.

Хришћани Васкрс славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!



Чуваркућа
Обичај да се за Васкрс спремају обојена, најчешће црвена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: “Христос Васкрсе.” Према предању, овај обичај потиче када је Света Марија Магдалина отишла у Рим да проповеда Јеванђеље. Када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: “Христос Васкрсе” и поклонила му црвено јаје. По угледу на њу и као спомен на овај догађај, хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја, која, као симбол обнове природе и живота, дарују једни другима.

За Васкрс су везани лепи обичаји у нешем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник везан је обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.

Васкршњи обичаји
На Васкрс се одлази на Литургију, а верници са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима. Где нема цркве, окупљају се у селима око “записа”. Ту је долазио свештеник, делила су се јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали оοсутрашњој литији. По завршетку службе, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време, јела мрсна храна, пило вино, певало и веселило.

Ујутру, У селима јужне Србије, прво се прима “комка” - причешћују се, и то пошто су сви укућани свечано се обукли и “поновили” за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на “вртешку”, која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се ослањају ο саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.

У Левчу и Темнићу се каже: “Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен” и “До подне у јаја, а од подне у коприве”, јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, па се није имало довољно хлеба.

Сремци месе посебан васкршњи колач, који зову “буздован”, а у Шумадији се зове “витица”. Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: “Све нам крсло и васкрсло”.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa