Јануарска свечарења

ДАНАС ЈЕ КРСТОВДАН
Српска православна црква и православни верници данас, 18. јануара, обележавају Крстовдан као успомену на хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Зимски Крстовдан предпразништво је Богојављања. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је разапет Христос.

На овај дан у храмовима се обавља чин водоосвећења - да вода буде за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и да одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.
На Крстовдан се увек пости. За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста, те да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Фото: Pixabay

У неким местима у Србији постоје обичаји да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се смрзне, верује се да ће година бити плодна и здрава, у супротном, оскудна и болешљива.
Према народном веровању, у ноћи између Крстовдана и Богојављења треба погледати у отворено небо и замислити жељу.

СУТРА ЈЕ БОГОЈАВЉАЊЕ
Када је напунио тридесет година Исус Христ је дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован. Знајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочекао је Спаситеља речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му је одговорио: “Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду”.

Тако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности - Бог Отац се огласио са неба: „Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи“, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети лебдео је у облику светлоносног голуба. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Верници се поздрављају речима: „Бог се јави!“ и „Ваистину се јави!“.

Црква је установила Свету тајну крштења, којом се постаје члан Христове цркве и душа чисти од сваког греха.

На Богојављења се, после Свете литургије, врши велико освећење воде у храму или у порти.

У СУБОТУ ЈЕ ЈОВАЊДАН
У суботу, 20. јануара, СПЦ молитвено обележава Светог Јована Крститеља.
Свети Јован био је савременик и вршњак, а по мајци и рођак Христов. Мајка Светог Јована, Јелисавета, била је блиска рођака Пресвете Богородице.

Фото: Pixabay

Стасавши у Јорданској пустињи, телесно и духовно, Свети Јован је, у тридесетој години почео своју пророчку и проповедничу делатност. Веома брзо око њега се окупио велики број ученика које је поучавао посту и молитви. „Покајте се!”, громогласно је узвикивао, „Приближило се Царство Небеско! Припремите пут Господњи! Поравните стазе Његове!” сведоче о Светом Претечи јеванђелисти Матеј, Марко и Лука.

Неки су мислили да је Јован обећани Месија. Он је одговарао да је он само “глас који виче у пустињи; ја вас крштавам водом, а Онај што иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан да му одрешим каише са Његове обуће. Он ће вас крстити Духом светим и огњем”.

Када је Јован угледао Христа, узвикнуо је: “Гле, како кротко иде! То је Jагње Божје, које узе на себе грехе света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух Свети на Њему и да је Он Божји Син”. Јован је крстио Христа у Јордану, због чега је назван Крститељ.

Свети Јован Претеча једини је од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао. Пошто је проповедао долазак Месије, Сина Бога Живог, Предање га назива Претечом.

Фото: Pixabay

Попут старозаветних пророка, ни Свети Јован није штедео властодршце. Није се устезао да прекори безбожног цара Ирода Антипу, који је од свог полубрата преотео и узео за жену Иродијаду, која је, уз то, била и његова рођена синовица.

На свој рођендан Ирод је, на наговор Иродијаде и њене кћери Саломе, послао џелата у тамницу који је Јовану одрубио главу.

Осим Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља неколико пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.

Многи Светог Јована Крститеља прослављају као крсну славу.