РАЗГОВОР СА ДР ЕМИЛИЈОМ ЛАЗАРЕВИЋ НА ТЕМУ ЕПИДЕМИЈЕ ДИЈАБЕТЕСА И ГОЈАЗНОСТИ
Едукација је приоритет
Дијабетес мелитус тип 2 је “тихи убица”, јер због недостатка симптома дуго остаје недијагностикован. Повећан апетит, жеђ и измокравање и мршављење се јављају када су вредности шећера у крви екстремно високе. Са умерено повишеним вредностима особа може дуго да живи и ради. Јавља се лекару тек због стања које су компликација дијабетеса, на пример због инфаркта миокарда, дијабетесног стопала и друго. Још један велики проблем је што увођење терапије није крај, него тек почетак лечења ове болести. Дијабетес је прогресивна болест и захтева континуирано праћење и благовремено подешавање терапије
Дијабетес мелитус је синдром који карактерише повећан ниво шећера у крви, поремећај метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина. Тип 1 настаје у детињству и узрокован је потпуним престанком лучења инсулина, а тип 2 се јавља код одраслих и узрокован је смањеним лучењем инсулина и смањеним деловањем излученог инсулина- истиче за „Глас Подриња, др Емилија Лазаревић.
У Србији од дијабетеса болује око 750 хиљада особа, али је то само врх леденог брега, обзиром на велики број неоткривених случајева. Дијабетес је четврти узрок смрти од којег у нашој земљи годишње умре око три хиљаде људи. Зашто су статистички подаци толико лоши?
-Дијабетес мелитус тип 2 је “тихи убица”, јер због недостатка симптома дуго остаје недијагностикован. Повећан апетит, жеђ и измокравање и мршављење се јављају када су вредности шећера у крви екстремно високе. Са умерено повишеним вредностима особа може дуго да живи и ради. Јавља се лекару тек због стања које су компликација дијабетеса, на пример због инфаркта миокарда, дијабетесног стопала и друго. Још један велики проблем је што увођење терапије није крај, него тек почетак лечења ове болести. Дијабетес је прогресивна болест и захтева континуирано праћење и благовремено подешавање терапије.
Који су критеријуми за постављање дијагнозе дијабетеса?
-Дијагноза је веома лака, поставља се мерењем шећера у крви наште, ујутру након осам сати гладовања. Нормалан ниво гликемије наште је испод 5,6 mmol/l. За дијагнозу дијабетес мелитуса су довољне две измерене вредности наште преко 7, ако особа има јасне симптоме болести довољан је један резултат наште преко 11, вредност гликемије два сата након јела преко 11, HbA1c преко 6,5%. За вредност наште 5,6-7,0 mmol/l ради се тест оптерећења глукозом (OGTT), па се посматра вредност гликемије након два сата. Ако је већи од 11 то је дијабетес мелитус, између 7,8 и 11 је интолеранција глукозе, а мањи од 7,8 повишена гликемија наште.
Шта је HbA1c?
-Гликолизирани хемоглобин одражава просечну концентрацију глукозе тј. шећера у крви у претходна три месеца. Високе вредности нас упозоравају на опасност од озбиљних компликација дијабетеса. То значи да је потребно хитно променити терапију и проверити да ли је пацијент упознат са планом исхране. Циљне вредности зависе од узраста пацијента и присуства других хроничних болести.
Које су компликације дијабетеса?
-Акутне компликације су узроковане екстремно високим или ниским вредностима шећера у крви које могу да воде у кому и смрт. Неопходно је што пре се јавити у службу хитне помоћи. Код екстремно високих вредности гликемије јавља се појачано жеђање и појачано измокравање, мука, повраћање, дубоко дисање, грчеви мишића, бол у стомаку, пад крвног притиска и температуре, поспаност, задах болесника на ацетон. Ово стање је посебно опасно код мале деце, јер се први пут јавља у инфекцији, када се и поставља дијагноза дијабетеса тип 1 и уводи инсулин као доживотна терапија. Код ектремно ниских вредности јавља се малаксалост, умор, презнојавање, дрхтање, сметње вида, агресивно понашање. Потребно је да пацијенти и чланови породице препознају симптоме хипогликемије и уколико је пацијент свестан да му дају слаткиш или сок. У супротном, не сме се ништа давати већ га што хитније одвести лекару.
Хроничне компликације се јављају током више година лоше гликорегулације и код недијагностикованих али и код неадекватно лечених, услед оштећења на малим крвним судовима срца- инфаркт миокарда, мозга- мождани удар, бубрега – отказивање бубрега са последичном хемодијализом, периферних крвних судова – ране, “дијабетесно стопало” и гангрена са последичном ампутацијом, ока- слепило.
Много је важно да се дијабетес на време дијагностикује да би лечење почело што раније. Добра контрола нивоа шећера и масноће у крви, телесне масе, крвног притиска, престанак пушења, редовна физичка активност и дијабетична дијета су од пресудне важности за квалитет и дужину живота. Тако се спречава настанак хроничних компликација које се иначе тешко лече.
Колико је у том ланцу важна физичка активност. Како она утиче на дијабетес?
-Прво и најважније је промена стила живота. Више великих студија је показало да повећање физичке активности и промене у исхрани значајно смањују телесну масу, ниво шећера у крви, ниво масноћа у крви, крвни притисак, а самим тим и прогресију болести и компликације. Физичка активност повољно утиче и на кости и зглобове, вентилацију плућа, болести вена, опстипацију, као и на ментално стање- спречава депресију. Под физичком активношћу се подразумева свакодневна шетња, трчање, вожња бицикла, пливање, вежбе са справама, јога, пилатес...Код старијих пацијената се препоручује шетња у складу са могућностима. Друго, важна је корекција исхране. Сви знају да шећера има у слаткишима и соковима. Неки знају да га има и у воћу. Оно што не знају је да га има много у брашну (хлеб, пецива, тестенине), кромпиру, пиринчу. Ту су најчешће грешке у исхрани. Месо и јаја не садрже шећере, а млеко и млечни производи садрже шећер лактозу. Раније су препоруке биле много строжије. Данас је све дозвољено али у границама. Потребно је упознати пацијенте са појмом шећерне јединице и гликемијског индекса па ће им тада све бити лакше.
Има ли напретка и у терапији дијабетеса?
-Наравно. Прво се уводе лекови који стимулишу лучење инсулина и појачавају осетљивост ткива на њега. Раније је следећи корак био инсулин али сада имамо на располагању нову групу лекова која избацује шећер преко бубрега. Они доводе и до смањења телесне масе, али и штите бубреге и срце. Ту је још један нови лек који се примењује као поткожна инјекција једном недељно. Он се неоправдано злоупотребљава за лечење гојазности. Када се бета ћелије, које стварају инсулин, потпуно исцрпе, неопходна је инсулинска терапија. Није оправдано плашити се и одлагати примену инсулина, јер су компликације дијабетеса много страшније. Углавном се прво уводи базални инсулин увече а касније, у зависности од прогресије болести , терапија се постепено интензивира.
Где пацијенти могу да се обрате за савете у вези исхране и праћење прогресије болести?
-Пре свега, треба да се обрате изабраном лекару. Он их може упутити на лабораторијске претраге, офталмологу, нефрологу, неурологу, васкуларном хирургу, у зависности од присуства компликација. Већина пацијената не зна како да се храни, не контролише код куће гликемију, не знају шта је дневни профил, не контролише прогресију компликација. Многима се инсулин уводи без хоспитализације, због чега су у ризику од великих осцилација гликемије. Свима њима је потребан свеобухватан и континуиран саветодавни рад. Због овог проблема је започела моја сарадња са “Family medica” ординацијом кроз прво приватно саветовалиште за дијабетес.
У Србији од дијабетеса болује око 750 хиљада особа, али је то само врх леденог брега, обзиром на велики број неоткривених случајева. Дијабетес је четврти узрок смрти од којег у нашој земљи годишње умре око три хиљаде људи. Зашто су статистички подаци толико лоши?
-Дијабетес мелитус тип 2 је “тихи убица”, јер због недостатка симптома дуго остаје недијагностикован. Повећан апетит, жеђ и измокравање и мршављење се јављају када су вредности шећера у крви екстремно високе. Са умерено повишеним вредностима особа може дуго да живи и ради. Јавља се лекару тек због стања које су компликација дијабетеса, на пример због инфаркта миокарда, дијабетесног стопала и друго. Још један велики проблем је што увођење терапије није крај, него тек почетак лечења ове болести. Дијабетес је прогресивна болест и захтева континуирано праћење и благовремено подешавање терапије.
Који су критеријуми за постављање дијагнозе дијабетеса?
-Дијагноза је веома лака, поставља се мерењем шећера у крви наште, ујутру након осам сати гладовања. Нормалан ниво гликемије наште је испод 5,6 mmol/l. За дијагнозу дијабетес мелитуса су довољне две измерене вредности наште преко 7, ако особа има јасне симптоме болести довољан је један резултат наште преко 11, вредност гликемије два сата након јела преко 11, HbA1c преко 6,5%. За вредност наште 5,6-7,0 mmol/l ради се тест оптерећења глукозом (OGTT), па се посматра вредност гликемије након два сата. Ако је већи од 11 то је дијабетес мелитус, између 7,8 и 11 је интолеранција глукозе, а мањи од 7,8 повишена гликемија наште.
Шта је HbA1c?
-Гликолизирани хемоглобин одражава просечну концентрацију глукозе тј. шећера у крви у претходна три месеца. Високе вредности нас упозоравају на опасност од озбиљних компликација дијабетеса. То значи да је потребно хитно променити терапију и проверити да ли је пацијент упознат са планом исхране. Циљне вредности зависе од узраста пацијента и присуства других хроничних болести.
Које су компликације дијабетеса?
-Акутне компликације су узроковане екстремно високим или ниским вредностима шећера у крви које могу да воде у кому и смрт. Неопходно је што пре се јавити у службу хитне помоћи. Код екстремно високих вредности гликемије јавља се појачано жеђање и појачано измокравање, мука, повраћање, дубоко дисање, грчеви мишића, бол у стомаку, пад крвног притиска и температуре, поспаност, задах болесника на ацетон. Ово стање је посебно опасно код мале деце, јер се први пут јавља у инфекцији, када се и поставља дијагноза дијабетеса тип 1 и уводи инсулин као доживотна терапија. Код ектремно ниских вредности јавља се малаксалост, умор, презнојавање, дрхтање, сметње вида, агресивно понашање. Потребно је да пацијенти и чланови породице препознају симптоме хипогликемије и уколико је пацијент свестан да му дају слаткиш или сок. У супротном, не сме се ништа давати већ га што хитније одвести лекару.
Хроничне компликације се јављају током више година лоше гликорегулације и код недијагностикованих али и код неадекватно лечених, услед оштећења на малим крвним судовима срца- инфаркт миокарда, мозга- мождани удар, бубрега – отказивање бубрега са последичном хемодијализом, периферних крвних судова – ране, “дијабетесно стопало” и гангрена са последичном ампутацијом, ока- слепило.
Много је важно да се дијабетес на време дијагностикује да би лечење почело што раније. Добра контрола нивоа шећера и масноће у крви, телесне масе, крвног притиска, престанак пушења, редовна физичка активност и дијабетична дијета су од пресудне важности за квалитет и дужину живота. Тако се спречава настанак хроничних компликација које се иначе тешко лече.
Колико је у том ланцу важна физичка активност. Како она утиче на дијабетес?
-Прво и најважније је промена стила живота. Више великих студија је показало да повећање физичке активности и промене у исхрани значајно смањују телесну масу, ниво шећера у крви, ниво масноћа у крви, крвни притисак, а самим тим и прогресију болести и компликације. Физичка активност повољно утиче и на кости и зглобове, вентилацију плућа, болести вена, опстипацију, као и на ментално стање- спречава депресију. Под физичком активношћу се подразумева свакодневна шетња, трчање, вожња бицикла, пливање, вежбе са справама, јога, пилатес...Код старијих пацијената се препоручује шетња у складу са могућностима. Друго, важна је корекција исхране. Сви знају да шећера има у слаткишима и соковима. Неки знају да га има и у воћу. Оно што не знају је да га има много у брашну (хлеб, пецива, тестенине), кромпиру, пиринчу. Ту су најчешће грешке у исхрани. Месо и јаја не садрже шећере, а млеко и млечни производи садрже шећер лактозу. Раније су препоруке биле много строжије. Данас је све дозвољено али у границама. Потребно је упознати пацијенте са појмом шећерне јединице и гликемијског индекса па ће им тада све бити лакше.
Има ли напретка и у терапији дијабетеса?
-Наравно. Прво се уводе лекови који стимулишу лучење инсулина и појачавају осетљивост ткива на њега. Раније је следећи корак био инсулин али сада имамо на располагању нову групу лекова која избацује шећер преко бубрега. Они доводе и до смањења телесне масе, али и штите бубреге и срце. Ту је још један нови лек који се примењује као поткожна инјекција једном недељно. Он се неоправдано злоупотребљава за лечење гојазности. Када се бета ћелије, које стварају инсулин, потпуно исцрпе, неопходна је инсулинска терапија. Није оправдано плашити се и одлагати примену инсулина, јер су компликације дијабетеса много страшније. Углавном се прво уводи базални инсулин увече а касније, у зависности од прогресије болести , терапија се постепено интензивира.
Где пацијенти могу да се обрате за савете у вези исхране и праћење прогресије болести?
-Пре свега, треба да се обрате изабраном лекару. Он их може упутити на лабораторијске претраге, офталмологу, нефрологу, неурологу, васкуларном хирургу, у зависности од присуства компликација. Већина пацијената не зна како да се храни, не контролише код куће гликемију, не знају шта је дневни профил, не контролише прогресију компликација. Многима се инсулин уводи без хоспитализације, због чега су у ризику од великих осцилација гликемије. Свима њима је потребан свеобухватан и континуиран саветодавни рад. Због овог проблема је започела моја сарадња са “Family medica” ординацијом кроз прво приватно саветовалиште за дијабетес.
Весна Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
