Фото: Pixabay
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕАКТИВНОСТИ
Кретањем до здравља
Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону Светске здравствене организације деси због физичке неактивности. Резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама
Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја. Овај датум установљен је 2002. године у циљу подизања свести о значају редовне физичке активности за очување и побољшање доброг здравља.
Овај дан се у нашој земљи обележава под слоганом „Кретањем до здравља“
-Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону Светске здравствене организације деси због физичке неактивности. У Европском региону Светске здравствене организације приближно 31 одсто особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке, наводи се у саопштењу Завода за јавно здравље Шабац.
Седење у бројевима
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3 одсто становника бавило се седентерним типом посла. Тај проценат је 2006. године био 31,1 одсто, а 2000. године 25,2 одсто. Статистика каже да су жене у Србији, са нешто више од 45 процената, склоније седентарном стилу живота од мушкараца, којих мање од 39 процената овако живе.
Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, више у градским насељима, а највише особе старије од 75 година, који седе више од 6 сати дневно. Такође, више седе високообразовани.
-Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23 одсто становништва Србије и 35,1 одсто старијих од 75 година, наводи се у подацима Завода за јавно здравље Шабац.
Резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама. Док је тај проценат у 2013. години био 82 одсто, у 2019. године је изностио 68,5 одсто.Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије, одностно сагоревања калорија: брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал...
-Редовна умерена физичка активност има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници, наводи се у саопштењу ЗЗЈЗ.
Светска здравствена организација одраслим особама препоручује упражњавање најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.
Врста активности, учесталост и трајање зависе од пола и старости, здравственог стања и кондиције.
-Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. Током 2022. године здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих школа у Србији са обухватом од 36.000 деце предшколског узраста, 100.013 ученика у основним, односно 47.411 ученика у средњим школама. Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице, наводе у ЗЗЈЗ.
Овај дан се у нашој земљи обележава под слоганом „Кретањем до здравља“
-Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону Светске здравствене организације деси због физичке неактивности. У Европском региону Светске здравствене организације приближно 31 одсто особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке, наводи се у саопштењу Завода за јавно здравље Шабац.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години 46,3 одсто становника бавило се седентерним типом посла. Тај проценат је 2006. године био 31,1 одсто, а 2000. године 25,2 одсто. Статистика каже да су жене у Србији, са нешто више од 45 процената, склоније седентарном стилу живота од мушкараца, којих мање од 39 процената овако живе.
Становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, више у градским насељима, а највише особе старије од 75 година, који седе више од 6 сати дневно. Такође, више седе високообразовани.
-Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено, 23 одсто становништва Србије и 35,1 одсто старијих од 75 година, наводи се у подацима Завода за јавно здравље Шабац.
Резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама. Док је тај проценат у 2013. години био 82 одсто, у 2019. године је изностио 68,5 одсто.Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије, одностно сагоревања калорија: брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал...
-Редовна умерена физичка активност има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници, наводи се у саопштењу ЗЗЈЗ.
Светска здравствена организација одраслим особама препоручује упражњавање најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.
Врста активности, учесталост и трајање зависе од пола и старости, здравственог стања и кондиције.
-Здравствено васпитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Посебна пажња била је усмерена на децу и младе. Током 2022. године здравствено васпитне активности реализоване у 217 предшколских установа, 575 основних и 213 средњих школа у Србији са обухватом од 36.000 деце предшколског узраста, 100.013 ученика у основним, односно 47.411 ученика у средњим школама. Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице, наводе у ЗЗЈЗ.
Најновији број
3. октобар 2024.