Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije desi zbog fizičke neaktivnosti. Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama
Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se 10. maja. Ovaj datum ustanovljen je 2002. godine u cilju podizanja svesti o značaju redovne fizičke aktivnosti za očuvanje i poboljšanje dobrog zdravlja. Ovaj dan se u našoj zemlji obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“
-Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije desi zbog fizičke neaktivnosti. U Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije približno 31 odsto osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Sedenje u brojevima Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini 46,3 odsto stanovnika bavilo se sedenternim tipom posla. Taj procenat je 2006. godine bio 31,1 odsto, a 2000. godine 25,2 odsto. Statistika kaže da su žene u Srbiji, sa nešto više od 45 procenata, sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca, kojih manje od 39 procenata ovako žive. Stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, više u gradskim naseljima, a najviše osobe starije od 75 godina, koji sede više od 6 sati dnevno. Takođe, više sede visokoobrazovani. -Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo, 23 odsto stanovništva Srbije i 35,1 odsto starijih od 75 godina, navodi se u podacima Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama. Dok je taj procenat u 2013. godini bio 82 odsto, u 2019. godine je iznostio 68,5 odsto.Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije, odnostno sagorevanja kalorija: brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal...
-Redovna umerena fizička aktivnost ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici, navodi se u saopštenju ZZJZ. Svetska zdravstvena organizacija odraslim osobama preporučuje upražnjavanje najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.
Vrsta aktivnosti, učestalost i trajanje zavise od pola i starosti, zdravstvenog stanja i kondicije.
-Zdravstveno vaspitni rad sa ciljem edukacije o značaju zdravih stilova života koji između ostalog podrazumevaju i redovnu fizičku aktivnost realizovan je u okviru programa promocije zdravlja od strane mreže instituta/zavoda za javno zdravlje. Posebna pažnja bila je usmerena na decu i mlade. Tokom 2022. godine zdravstveno vaspitne aktivnosti realizovane u 217 predškolskih ustanova, 575 osnovnih i 213 srednjih škola u Srbiji sa obuhvatom od 36.000 dece predškolskog uzrasta, 100.013 učenika u osnovnim, odnosno 47.411 učenika u srednjim školama. Škole imaju značaj u primeni efikasnih intervencija, a poželjno je istovremeno uključivanje porodice i zajednice, navode u ZZJZ.
