RAZGOVOR SA DR EMILIJOM LAZAREVIĆ NA TEMU EPIDEMIJE DIJABETESA I GOJAZNOSTI
Edukacija je prioritet
Dijabetes melitus tip 2 je “tihi ubica”, jer zbog nedostatka simptoma dugo ostaje nedijagnostikovan. Povećan apetit, žeđ i izmokravanje i mršavljenje se javljaju kada su vrednosti šećera u krvi ekstremno visoke. Sa umereno povišenim vrednostima osoba može dugo da živi i radi. Javlja se lekaru tek zbog stanja koje su komplikacija dijabetesa, na primer zbog infarkta miokarda, dijabetesnog stopala i drugo. Još jedan veliki problem je što uvođenje terapije nije kraj, nego tek početak lečenja ove bolesti. Dijabetes je progresivna bolest i zahteva kontinuirano praćenje i blagovremeno podešavanje terapije
Dijabetes melitus je sindrom koji karakteriše povećan nivo šećera u krvi, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina. Tip 1 nastaje u detinjstvu i uzrokovan je potpunim prestankom lučenja insulina, a tip 2 se javlja kod odraslih i uzrokovan je smanjenim lučenjem insulina i smanjenim delovanjem izlučenog insulina- ističe za „Glas Podrinja, dr Emilija Lazarević.
U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750 hiljada osoba, ali je to samo vrh ledenog brega, obzirom na veliki broj neotkrivenih slučajeva. Dijabetes je četvrti uzrok smrti od kojeg u našoj zemlji godišnje umre oko tri hiljade ljudi. Zašto su statistički podaci toliko loši?
-Dijabetes melitus tip 2 je “tihi ubica”, jer zbog nedostatka simptoma dugo ostaje nedijagnostikovan. Povećan apetit, žeđ i izmokravanje i mršavljenje se javljaju kada su vrednosti šećera u krvi ekstremno visoke. Sa umereno povišenim vrednostima osoba može dugo da živi i radi. Javlja se lekaru tek zbog stanja koje su komplikacija dijabetesa, na primer zbog infarkta miokarda, dijabetesnog stopala i drugo. Još jedan veliki problem je što uvođenje terapije nije kraj, nego tek početak lečenja ove bolesti. Dijabetes je progresivna bolest i zahteva kontinuirano praćenje i blagovremeno podešavanje terapije.
Koji su kriterijumi za postavljanje dijagnoze dijabetesa?
-Dijagnoza je veoma laka, postavlja se merenjem šećera u krvi našte, ujutru nakon osam sati gladovanja. Normalan nivo glikemije našte je ispod 5,6 mmol/l. Za dijagnozu dijabetes melitusa su dovoljne dve izmerene vrednosti našte preko 7, ako osoba ima jasne simptome bolesti dovoljan je jedan rezultat našte preko 11, vrednost glikemije dva sata nakon jela preko 11, HbA1c preko 6,5%. Za vrednost našte 5,6-7,0 mmol/l radi se test opterećenja glukozom (OGTT), pa se posmatra vrednost glikemije nakon dva sata. Ako je veći od 11 to je dijabetes melitus, između 7,8 i 11 je intolerancija glukoze, a manji od 7,8 povišena glikemija našte.
Šta je HbA1c?
-Glikolizirani hemoglobin odražava prosečnu koncentraciju glukoze tj. šećera u krvi u prethodna tri meseca. Visoke vrednosti nas upozoravaju na opasnost od ozbiljnih komplikacija dijabetesa. To znači da je potrebno hitno promeniti terapiju i proveriti da li je pacijent upoznat sa planom ishrane. Ciljne vrednosti zavise od uzrasta pacijenta i prisustva drugih hroničnih bolesti.
Koje su komplikacije dijabetesa?
-Akutne komplikacije su uzrokovane ekstremno visokim ili niskim vrednostima šećera u krvi koje mogu da vode u komu i smrt. Neophodno je što pre se javiti u službu hitne pomoći. Kod ekstremno visokih vrednosti glikemije javlja se pojačano žeđanje i pojačano izmokravanje, muka, povraćanje, duboko disanje, grčevi mišića, bol u stomaku, pad krvnog pritiska i temperature, pospanost, zadah bolesnika na aceton. Ovo stanje je posebno opasno kod male dece, jer se prvi put javlja u infekciji, kada se i postavlja dijagnoza dijabetesa tip 1 i uvodi insulin kao doživotna terapija. Kod ektremno niskih vrednosti javlja se malaksalost, umor, preznojavanje, drhtanje, smetnje vida, agresivno ponašanje. Potrebno je da pacijenti i članovi porodice prepoznaju simptome hipoglikemije i ukoliko je pacijent svestan da mu daju slatkiš ili sok. U suprotnom, ne sme se ništa davati već ga što hitnije odvesti lekaru.
Hronične komplikacije se javljaju tokom više godina loše glikoregulacije i kod nedijagnostikovanih ali i kod neadekvatno lečenih, usled oštećenja na malim krvnim sudovima srca- infarkt miokarda, mozga- moždani udar, bubrega – otkazivanje bubrega sa posledičnom hemodijalizom, perifernih krvnih sudova – rane, “dijabetesno stopalo” i gangrena sa posledičnom amputacijom, oka- slepilo.
Mnogo je važno da se dijabetes na vreme dijagnostikuje da bi lečenje počelo što ranije. Dobra kontrola nivoa šećera i masnoće u krvi, telesne mase, krvnog pritiska, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i dijabetična dijeta su od presudne važnosti za kvalitet i dužinu života. Tako se sprečava nastanak hroničnih komplikacija koje se inače teško leče.
Koliko je u tom lancu važna fizička aktivnost. Kako ona utiče na dijabetes?
-Prvo i najvažnije je promena stila života. Više velikih studija je pokazalo da povećanje fizičke aktivnosti i promene u ishrani značajno smanjuju telesnu masu, nivo šećera u krvi, nivo masnoća u krvi, krvni pritisak, a samim tim i progresiju bolesti i komplikacije. Fizička aktivnost povoljno utiče i na kosti i zglobove, ventilaciju pluća, bolesti vena, opstipaciju, kao i na mentalno stanje- sprečava depresiju. Pod fizičkom aktivnošću se podrazumeva svakodnevna šetnja, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, vežbe sa spravama, joga, pilates...Kod starijih pacijenata se preporučuje šetnja u skladu sa mogućnostima. Drugo, važna je korekcija ishrane. Svi znaju da šećera ima u slatkišima i sokovima. Neki znaju da ga ima i u voću. Ono što ne znaju je da ga ima mnogo u brašnu (hleb, peciva, testenine), krompiru, pirinču. Tu su najčešće greške u ishrani. Meso i jaja ne sadrže šećere, a mleko i mlečni proizvodi sadrže šećer laktozu. Ranije su preporuke bile mnogo strožije. Danas je sve dozvoljeno ali u granicama. Potrebno je upoznati pacijente sa pojmom šećerne jedinice i glikemijskog indeksa pa će im tada sve biti lakše.
Ima li napretka i u terapiji dijabetesa?
-Naravno. Prvo se uvode lekovi koji stimulišu lučenje insulina i pojačavaju osetljivost tkiva na njega. Ranije je sledeći korak bio insulin ali sada imamo na raspolaganju novu grupu lekova koja izbacuje šećer preko bubrega. Oni dovode i do smanjenja telesne mase, ali i štite bubrege i srce. Tu je još jedan novi lek koji se primenjuje kao potkožna injekcija jednom nedeljno. On se neopravdano zloupotrebljava za lečenje gojaznosti. Kada se beta ćelije, koje stvaraju insulin, potpuno iscrpe, neophodna je insulinska terapija. Nije opravdano plašiti se i odlagati primenu insulina, jer su komplikacije dijabetesa mnogo strašnije. Uglavnom se prvo uvodi bazalni insulin uveče a kasnije, u zavisnosti od progresije bolesti , terapija se postepeno intenzivira.
Gde pacijenti mogu da se obrate za savete u vezi ishrane i praćenje progresije bolesti?
-Pre svega, treba da se obrate izabranom lekaru. On ih može uputiti na laboratorijske pretrage, oftalmologu, nefrologu, neurologu, vaskularnom hirurgu, u zavisnosti od prisustva komplikacija. Većina pacijenata ne zna kako da se hrani, ne kontroliše kod kuće glikemiju, ne znaju šta je dnevni profil, ne kontroliše progresiju komplikacija. Mnogima se insulin uvodi bez hospitalizacije, zbog čega su u riziku od velikih oscilacija glikemije. Svima njima je potreban sveobuhvatan i kontinuiran savetodavni rad. Zbog ovog problema je započela moja saradnja sa “Family medica” ordinacijom kroz prvo privatno savetovalište za dijabetes.
U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750 hiljada osoba, ali je to samo vrh ledenog brega, obzirom na veliki broj neotkrivenih slučajeva. Dijabetes je četvrti uzrok smrti od kojeg u našoj zemlji godišnje umre oko tri hiljade ljudi. Zašto su statistički podaci toliko loši?
-Dijabetes melitus tip 2 je “tihi ubica”, jer zbog nedostatka simptoma dugo ostaje nedijagnostikovan. Povećan apetit, žeđ i izmokravanje i mršavljenje se javljaju kada su vrednosti šećera u krvi ekstremno visoke. Sa umereno povišenim vrednostima osoba može dugo da živi i radi. Javlja se lekaru tek zbog stanja koje su komplikacija dijabetesa, na primer zbog infarkta miokarda, dijabetesnog stopala i drugo. Još jedan veliki problem je što uvođenje terapije nije kraj, nego tek početak lečenja ove bolesti. Dijabetes je progresivna bolest i zahteva kontinuirano praćenje i blagovremeno podešavanje terapije.
Koji su kriterijumi za postavljanje dijagnoze dijabetesa?
-Dijagnoza je veoma laka, postavlja se merenjem šećera u krvi našte, ujutru nakon osam sati gladovanja. Normalan nivo glikemije našte je ispod 5,6 mmol/l. Za dijagnozu dijabetes melitusa su dovoljne dve izmerene vrednosti našte preko 7, ako osoba ima jasne simptome bolesti dovoljan je jedan rezultat našte preko 11, vrednost glikemije dva sata nakon jela preko 11, HbA1c preko 6,5%. Za vrednost našte 5,6-7,0 mmol/l radi se test opterećenja glukozom (OGTT), pa se posmatra vrednost glikemije nakon dva sata. Ako je veći od 11 to je dijabetes melitus, između 7,8 i 11 je intolerancija glukoze, a manji od 7,8 povišena glikemija našte.
Šta je HbA1c?
-Glikolizirani hemoglobin odražava prosečnu koncentraciju glukoze tj. šećera u krvi u prethodna tri meseca. Visoke vrednosti nas upozoravaju na opasnost od ozbiljnih komplikacija dijabetesa. To znači da je potrebno hitno promeniti terapiju i proveriti da li je pacijent upoznat sa planom ishrane. Ciljne vrednosti zavise od uzrasta pacijenta i prisustva drugih hroničnih bolesti.
Koje su komplikacije dijabetesa?
-Akutne komplikacije su uzrokovane ekstremno visokim ili niskim vrednostima šećera u krvi koje mogu da vode u komu i smrt. Neophodno je što pre se javiti u službu hitne pomoći. Kod ekstremno visokih vrednosti glikemije javlja se pojačano žeđanje i pojačano izmokravanje, muka, povraćanje, duboko disanje, grčevi mišića, bol u stomaku, pad krvnog pritiska i temperature, pospanost, zadah bolesnika na aceton. Ovo stanje je posebno opasno kod male dece, jer se prvi put javlja u infekciji, kada se i postavlja dijagnoza dijabetesa tip 1 i uvodi insulin kao doživotna terapija. Kod ektremno niskih vrednosti javlja se malaksalost, umor, preznojavanje, drhtanje, smetnje vida, agresivno ponašanje. Potrebno je da pacijenti i članovi porodice prepoznaju simptome hipoglikemije i ukoliko je pacijent svestan da mu daju slatkiš ili sok. U suprotnom, ne sme se ništa davati već ga što hitnije odvesti lekaru.
Hronične komplikacije se javljaju tokom više godina loše glikoregulacije i kod nedijagnostikovanih ali i kod neadekvatno lečenih, usled oštećenja na malim krvnim sudovima srca- infarkt miokarda, mozga- moždani udar, bubrega – otkazivanje bubrega sa posledičnom hemodijalizom, perifernih krvnih sudova – rane, “dijabetesno stopalo” i gangrena sa posledičnom amputacijom, oka- slepilo.
Mnogo je važno da se dijabetes na vreme dijagnostikuje da bi lečenje počelo što ranije. Dobra kontrola nivoa šećera i masnoće u krvi, telesne mase, krvnog pritiska, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i dijabetična dijeta su od presudne važnosti za kvalitet i dužinu života. Tako se sprečava nastanak hroničnih komplikacija koje se inače teško leče.
Koliko je u tom lancu važna fizička aktivnost. Kako ona utiče na dijabetes?
-Prvo i najvažnije je promena stila života. Više velikih studija je pokazalo da povećanje fizičke aktivnosti i promene u ishrani značajno smanjuju telesnu masu, nivo šećera u krvi, nivo masnoća u krvi, krvni pritisak, a samim tim i progresiju bolesti i komplikacije. Fizička aktivnost povoljno utiče i na kosti i zglobove, ventilaciju pluća, bolesti vena, opstipaciju, kao i na mentalno stanje- sprečava depresiju. Pod fizičkom aktivnošću se podrazumeva svakodnevna šetnja, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, vežbe sa spravama, joga, pilates...Kod starijih pacijenata se preporučuje šetnja u skladu sa mogućnostima. Drugo, važna je korekcija ishrane. Svi znaju da šećera ima u slatkišima i sokovima. Neki znaju da ga ima i u voću. Ono što ne znaju je da ga ima mnogo u brašnu (hleb, peciva, testenine), krompiru, pirinču. Tu su najčešće greške u ishrani. Meso i jaja ne sadrže šećere, a mleko i mlečni proizvodi sadrže šećer laktozu. Ranije su preporuke bile mnogo strožije. Danas je sve dozvoljeno ali u granicama. Potrebno je upoznati pacijente sa pojmom šećerne jedinice i glikemijskog indeksa pa će im tada sve biti lakše.
Ima li napretka i u terapiji dijabetesa?
-Naravno. Prvo se uvode lekovi koji stimulišu lučenje insulina i pojačavaju osetljivost tkiva na njega. Ranije je sledeći korak bio insulin ali sada imamo na raspolaganju novu grupu lekova koja izbacuje šećer preko bubrega. Oni dovode i do smanjenja telesne mase, ali i štite bubrege i srce. Tu je još jedan novi lek koji se primenjuje kao potkožna injekcija jednom nedeljno. On se neopravdano zloupotrebljava za lečenje gojaznosti. Kada se beta ćelije, koje stvaraju insulin, potpuno iscrpe, neophodna je insulinska terapija. Nije opravdano plašiti se i odlagati primenu insulina, jer su komplikacije dijabetesa mnogo strašnije. Uglavnom se prvo uvodi bazalni insulin uveče a kasnije, u zavisnosti od progresije bolesti , terapija se postepeno intenzivira.
Gde pacijenti mogu da se obrate za savete u vezi ishrane i praćenje progresije bolesti?
-Pre svega, treba da se obrate izabranom lekaru. On ih može uputiti na laboratorijske pretrage, oftalmologu, nefrologu, neurologu, vaskularnom hirurgu, u zavisnosti od prisustva komplikacija. Većina pacijenata ne zna kako da se hrani, ne kontroliše kod kuće glikemiju, ne znaju šta je dnevni profil, ne kontroliše progresiju komplikacija. Mnogima se insulin uvodi bez hospitalizacije, zbog čega su u riziku od velikih oscilacija glikemije. Svima njima je potreban sveobuhvatan i kontinuiran savetodavni rad. Zbog ovog problema je započela moja saradnja sa “Family medica” ordinacijom kroz prvo privatno savetovalište za dijabetes.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
9. maj 2024.
