Тешке боксерске године

У првим послератним годинама бокс није морао да се мери по популарности са другим спортовима код нас, већ је махом он био мера за већину дисциплина, уз изузетак фудбала. Најбољи мечеви су организовани на стадионима, јер је интересовање било адекватно том капацитету. Временом је губио битку са популарношћу, међутим никада није био непопуларан. Иако примарно индивидуални спорт, првенствени, екипни дуели су били изузетно популарни и посећени у другој половини претходног века. Бројни материјални проблеми су мучили боксерски спорт, али су велики тимови опстајали. СФРЈ је имала неколико рангова такмичења уз више група.

Последња сезона целовите СФРЈ је окончана крајем 1991. године. Још једну шампионску титулу понео је највећи тим бивше државе београдски „Раднички“. Пре старта сезоне „крсташи“ су били једни од фаворита, уз Славију, Партизан и Металац. Ипак шампион је постао Раднички. Најбољу екипу Југославије чинили су: Чолаков, Мацановић, З. Палуровић, Киркоров, Јакупи, Ј. Првуловић, Добрашиновић, Дидановић, Билалић, Бајровић, Ђуришић, Митровић, Полексић, Драшковић и Пушица.

Арнаутовић, Ваштаг, Деспотовић

Поменуту СФРЈ сезону у елити боксовала је и Лозница којој је то била трећа узастопна сезона у највишем рангу. Ипак, репрекусије многих фактора су се осликале посебно на бокс. Прву лигу је започело десет екипа, али су током сезоне такмичење напустили: Приштина, Ријека и Раднички Славонски брод.
Шабачка Мачва је у сезони 90/91. остварила вишедеценисјки сан, пласирала се у Прву лигу, но због финансијких проблема никада није започела такмичење у елити већ крње државе наредне године. У саставу је имала моћне боксере попут Румуна Ваштага, светскох шампиона, првака Бугарске Димитрова, вицешампиона света Шаћировића. Ипак, ни на једном мечу Мачва није имала све боксре на рапсолагању. Уз њих су ту били још: Макић, Ђурђевић, Шобић, Миљковић, Росић, Павловић, Вукашиновић, Ристановић, Исаковски, Младеновић, Јосиповић, З. Димитријевић, Петровић, Илић, Митровић, С. Димитријевић, Вујчић, Лика, Хисени, Радосављевић. Прва лига је осигурана победом над зеничким Челиком 14:6 у хали „Зорка“ 29. септембра 1991. Уз Мачву, Прву лигу су заслужили још Војводина и Динамо Панчево. Група исток је прекинута, Дубочици Лесковац је додељена титула, међутим много клубова је због немаштине одустало од такмичења.

Слична је послератна прича многих. Недостатак интересовања, тренинзи у неусловним просторијама, недостатак такмичења, престанци лигашког такмичења, а квалитетан рад, углавном се сводио на ентузијазам појединаца или групе људи спремних да уложе своје време и трају упркос свему. Многи су престајали са радом. Провера су била појединачна првенства и ревије. Лиге нису настављене или су биле кратког даха. Примат у Црној Гори има Никшић (бивша Сутјеска), у Хрватској задарски „Свети Донат“, Вардар у Северној Македонији, Марибор у Словенији.

М. Бајровић (прив. фб профил)

Данас постоји Регионална лига, као најјаче такмичење. Шампион је Нови Пазар. Славија Бања Лука је најуспешнија од чланова ондашње Прве лиге, данас је трећи тим Регионалне лиге. Лозница је четврта, београдски Раднички шести, а Жељезничар из Сарајева девети. Партизан је тек недавно наставио са радом, Метлац је 2019. године постао шампион Србије, а подгоричка Будућност се буди. Егзистира и Лига Србије где је титулу освојио Сомбор, победивши Црвену Звезду у финалу плеј офа. Мачва је била шампион 2007, потом је уследио дуг прекид. Националне титуле су освајали Металац, Лозница, Ц. Звезда...