Фото: Приватна архива
АНЂЕЛКА МИЛОСАВЉЕВИЋ ИЗ КОЦЕЉЕВЕ ДЕЛИ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ХРАБРОСТИ
Осмехом против болести и животних недаћа
У периоду када сам добила дијагнозу првобитне тегобе због којих сам се јавила лекару су већ престале. Могла сам да радим, да функционишем без проблема. Схватила сам да сам ја заправо саму себе убијала. Тргла сам се и почела да живим свој живот- присећа се ова млада жена која је у тренутку откривања болести била мајка једног дечака. У међувремену се као родитељ остварила још два пута и родила две девојчице
До пре 12 година тридесетосмогодишња Анђелка Милосављевић из Коцељеве није ништа знала о мултипла склерози. А онда јој је управо ова непредвидива болест дијагностикована. Требало јој је времена да се суочи са реалношћу и прихвати ову чињеницу. Потом се, уз велику помоћ и подршку породице придигла, ухватила у коштац са њом и тада почиње борба за сваки нормално испуњен дан.
Узрок појаве и развоја МС најчешће се везује за стрес што овој младој жени, на жалост, није мањкало. Један од највећих датира из детињства када је живот изгубила њена рођена сестра.
–Кажу да је стрес најчешће узрочник појаве болести. Али, ја сматрам да је могуће да је код мене настала после повреде кичме. Била сам на спорту са супругом и том приликом сам имала пад. Свом тежином сам ударила доњим делом кичме. Од тада су се почеле јављати прве тегобе. Кичма ме је много болела. Једног јутра сам се пробудила и нисам осећала ноге- прича Анђелка.
Тада креће њен пут до коначне дијагнозе. Најпре су лекари “лутали”, пила је преписане медикаменте и витамине који нису решавали проблем. Након урађене магнетне резонанце и додатних анализа стигла је потврда да болује од МС.
–То сам заиста тешко прихватила. У том тренутку имам 26 година. Легла сам у кревет и низашта нисам имала вољу. Читала сам о болести на интернету, што је било потпуно погрешно, јер сам себи стварала додатни стрес. Била сам у депресији, потпуно безвољна. Међутим, захваљујући подршци своје породице успела сам да се придигнем и наставим да живим, да се борим. У периоду када сам добила дијагнозу првобитне тегобе због којих сам се јавила лекару су већ престале. Могла сам да радим, да функционишем без проблема. Схватила сам да сам ја заправо саму себе убијала. Тргла сам се и почела да живим свој живот- присећа се ова млада жена која је у тренутку откривања болести била мајка једног дечака.
У међувремену се као родитељ остварила још два пута и родила две девојчице. То за многе који болују од ове болести није уобичајено.
–Лечење сам започела на ВМА у Београду. Једном приликом у чекаоници на мене је толико јак утисак оставила девојка у колицима , да сам ја напустила болницу и наставила своју борбу у том тренутку без лекара. Отишла сам и једноставно наставила да функционишем, да живим и радим. Узимала сам витамине, пила чајеве. Али, сваки човек је прича за себе. Код ове болести има разлике у смислу где се налазе лезије на мозгу. МС напада мозак, кичмену мождину. Изумиру мождане ћелије и зато су симптоми веома различити. Јављају се проблеми са функционисањем екстремитета, пропада вид, јављају се потешкоће са говором и имала сам и сама тих фаза- објашњава Анђа.
Од првих симптома и јављања лекару опште праксе до постављања коначне дијагнозе може да прође доста времена. Али оно, како каже, није изгубљено, јер оболели од МС немају шта да изгубе.
–Ти имаш болест, па је имаш. Неће нестати и то је то. Развијаће се онако како је наумила да се развија. Не можеш да је спречиш. Али, са друге стране, тачно је да је све у мозгу. Људи те гледају и мисле да ти ништа не фали. Они не знају како је мени заправо. Каква је моја моторика, вид, колико ми је снаге и напора потребно да би обављала неке на први поглед једноставне ствари. Дешавали су ми се проблеми у говору па су људи мислили да сам под дејством алкохола. Оно што ја кажем у том тренутку себи и свом мозгу јесте да како су тегобе дошле тако ће и отићи. И моја најближа околина види све те проблеме, али не реагује већ их игнорише, што је за мене добро. Подршка је много важна . Има дана када не могу да устанем из кревета, када осећам огроман умор и напор- каже Анђелка и додаје да никада није сигурна шта јој доноси нови дан, у каквом ће се стању пробудити и како ће се осећати, јер живи и бори се, као и многи други, са непредвидивом болешћу.
ИНОВАТИВНИ ЛЕКОВИ ДАЈУ НАДУ У БОЉЕ СУТРА
Почетком прошле године наставила је лечење на ВМА и на предлог свог лекара нашла се у програму лечења иновативним лековима који су у трећој фази клиничких испитивања.
–Реч је о једној енглеској фармацеутској кући која је почела испитивање лека за МС који зауставља прогрес болести и оставља оболелог у фази у којој је тренутно. Од краја марта 2022.године примам ту терапију. Трећа фаза испитивања би требала да траје укупно две године. Када лек буде пуштен у продају коштаће папрено и тешко ће га моћи приуштити. Месечна терапија, колико сам чула, достизаће цену и до пет хиљада евра. Али, како сам у овом програму, осам година ћу га добијати бесплатно- истиче ова жена.
ЧОВЕК ЈЕ ЖИВ ДОК СЕ НЕ ПРЕДА
Оставља утисак јаке, борбене особе, пуне живота. Делује као неко ко се не предаје лако. Али, како каже, није баш увек тако. Дешава се да се у неком тренутку сломи и исплаче, али то ради искључиво у самоћи. И то је за њу лековито.
Са једне стране, ту је породица, мала деца која имају своје потребе. Са друге, болест која диктира темпо њених могућности, а то врло често, додаје, није у сагласју. И тада наступају тешки моменти.
Ту је и стална борба за финансијским средствима које је потребно обезбедити и за лечење, физикалну терапију јер не испуњава услове за бесплатно бањско лечење.
–Ову могућност имају искључиво оболели који су већ у инвалидским колицима. Али и пацијенти са мањим степеном инвалидитета би морали имати бесплатно бањско лечење јер је боље спречити него лечити- сматра Анђа.
Према њеном мишљењу највећи проблеми са којима се суочавају оболели од МС су свакодневни болови, околина која не зна ништа о овој болести и не разуме тегобе са којима се суочавају.
Она живи са овом болешћу и покушава да то чини што је могуће нормалније, да да све од себе како би зауставила њено напредовање. У контакту је са многим оболелим људима, посебно онима који су њених година.
–Размењујемо искуства, пружамо једни другима подршку, боримо се заједно. Али, избегавам виђање са њима јер то лоше утиче на мене и моју психу. Избегавам и одласке у болницу, осим када је то баш неопходно, јер када одем и видим све што се дешава, вратим се кући потпуно деморалисана, са питањем за шта живим, да би била у фази да сам у колицима. Овако живим, како год знам и умем. Чињеница је да лежем и устајем са болом. Не постоји дан у мом животу да нема бола. Али, приписујеш ове тегобе неким уобичајеним стањима. Мораш позитивно да размишљаш јер човек је жив док се не преда. Када се преда, ту више нема лека и не може му нико помоћи- поручује чланица Удружења оболелих од МС у Шапцу.
Нису је сломиле ни породичне трагедије, ни емотивни крахови, ни дијагноза тешке и непредвидиве болести за коју још увек нема лека. Корача храбро кроз живот, са осмехом на лицу, борећи се са свим постављеним изазовима. И свима нама, свакога дана, дели лекције да је живот један и да га, какав год био, вреди живети.
Узрок појаве и развоја МС најчешће се везује за стрес што овој младој жени, на жалост, није мањкало. Један од највећих датира из детињства када је живот изгубила њена рођена сестра.
–Кажу да је стрес најчешће узрочник појаве болести. Али, ја сматрам да је могуће да је код мене настала после повреде кичме. Била сам на спорту са супругом и том приликом сам имала пад. Свом тежином сам ударила доњим делом кичме. Од тада су се почеле јављати прве тегобе. Кичма ме је много болела. Једног јутра сам се пробудила и нисам осећала ноге- прича Анђелка.
Тада креће њен пут до коначне дијагнозе. Најпре су лекари “лутали”, пила је преписане медикаменте и витамине који нису решавали проблем. Након урађене магнетне резонанце и додатних анализа стигла је потврда да болује од МС.
Читала сам о болести на интернету, што је било потпуно погрешно, јер сам себи стварала додатни стрес. Била сам у депресији, потпуно безвољна. Међутим, захваљујући подршци своје породице успела
сам да се придигнем и наставим да живим, да се борим
–То сам заиста тешко прихватила. У том тренутку имам 26 година. Легла сам у кревет и низашта нисам имала вољу. Читала сам о болести на интернету, што је било потпуно погрешно, јер сам себи стварала додатни стрес. Била сам у депресији, потпуно безвољна. Међутим, захваљујући подршци своје породице успела сам да се придигнем и наставим да живим, да се борим. У периоду када сам добила дијагнозу првобитне тегобе због којих сам се јавила лекару су већ престале. Могла сам да радим, да функционишем без проблема. Схватила сам да сам ја заправо саму себе убијала. Тргла сам се и почела да живим свој живот- присећа се ова млада жена која је у тренутку откривања болести била мајка једног дечака.
У међувремену се као родитељ остварила још два пута и родила две девојчице. То за многе који болују од ове болести није уобичајено.
–Лечење сам започела на ВМА у Београду. Једном приликом у чекаоници на мене је толико јак утисак оставила девојка у колицима , да сам ја напустила болницу и наставила своју борбу у том тренутку без лекара. Отишла сам и једноставно наставила да функционишем, да живим и радим. Узимала сам витамине, пила чајеве. Али, сваки човек је прича за себе. Код ове болести има разлике у смислу где се налазе лезије на мозгу. МС напада мозак, кичмену мождину. Изумиру мождане ћелије и зато су симптоми веома различити. Јављају се проблеми са функционисањем екстремитета, пропада вид, јављају се потешкоће са говором и имала сам и сама тих фаза- објашњава Анђа.
Мораш позитивно да размишљаш јер човек је жив док се не преда. Када се преда, ту више
нема лека и не може му нико помоћи
Од првих симптома и јављања лекару опште праксе до постављања коначне дијагнозе може да прође доста времена. Али оно, како каже, није изгубљено, јер оболели од МС немају шта да изгубе.
–Ти имаш болест, па је имаш. Неће нестати и то је то. Развијаће се онако како је наумила да се развија. Не можеш да је спречиш. Али, са друге стране, тачно је да је све у мозгу. Људи те гледају и мисле да ти ништа не фали. Они не знају како је мени заправо. Каква је моја моторика, вид, колико ми је снаге и напора потребно да би обављала неке на први поглед једноставне ствари. Дешавали су ми се проблеми у говору па су људи мислили да сам под дејством алкохола. Оно што ја кажем у том тренутку себи и свом мозгу јесте да како су тегобе дошле тако ће и отићи. И моја најближа околина види све те проблеме, али не реагује већ их игнорише, што је за мене добро. Подршка је много важна . Има дана када не могу да устанем из кревета, када осећам огроман умор и напор- каже Анђелка и додаје да никада није сигурна шта јој доноси нови дан, у каквом ће се стању пробудити и како ће се осећати, јер живи и бори се, као и многи други, са непредвидивом болешћу.
ИНОВАТИВНИ ЛЕКОВИ ДАЈУ НАДУ У БОЉЕ СУТРА
Почетком прошле године наставила је лечење на ВМА и на предлог свог лекара нашла се у програму лечења иновативним лековима који су у трећој фази клиничких испитивања.
–Реч је о једној енглеској фармацеутској кући која је почела испитивање лека за МС који зауставља прогрес болести и оставља оболелог у фази у којој је тренутно. Од краја марта 2022.године примам ту терапију. Трећа фаза испитивања би требала да траје укупно две године. Када лек буде пуштен у продају коштаће папрено и тешко ће га моћи приуштити. Месечна терапија, колико сам чула, достизаће цену и до пет хиљада евра. Али, како сам у овом програму, осам година ћу га добијати бесплатно- истиче ова жена.
Оставља утисак јаке, борбене особе, пуне живота. Делује као неко ко се не предаје лако. Али, како каже, није баш увек тако. Дешава се да се у неком тренутку сломи и исплаче, али то ради искључиво у самоћи. И то је за њу лековито
ЧОВЕК ЈЕ ЖИВ ДОК СЕ НЕ ПРЕДА
Оставља утисак јаке, борбене особе, пуне живота. Делује као неко ко се не предаје лако. Али, како каже, није баш увек тако. Дешава се да се у неком тренутку сломи и исплаче, али то ради искључиво у самоћи. И то је за њу лековито.
Са једне стране, ту је породица, мала деца која имају своје потребе. Са друге, болест која диктира темпо њених могућности, а то врло често, додаје, није у сагласју. И тада наступају тешки моменти.
Ту је и стална борба за финансијским средствима које је потребно обезбедити и за лечење, физикалну терапију јер не испуњава услове за бесплатно бањско лечење.
–Ову могућност имају искључиво оболели који су већ у инвалидским колицима. Али и пацијенти са мањим степеном инвалидитета би морали имати бесплатно бањско лечење јер је боље спречити него лечити- сматра Анђа.
Према њеном мишљењу највећи проблеми са којима се суочавају оболели од МС су свакодневни болови, околина која не зна ништа о овој болести и не разуме тегобе са којима се суочавају.
Она живи са овом болешћу и покушава да то чини што је могуће нормалније, да да све од себе како би зауставила њено напредовање. У контакту је са многим оболелим људима, посебно онима који су њених година.
–Размењујемо искуства, пружамо једни другима подршку, боримо се заједно. Али, избегавам виђање са њима јер то лоше утиче на мене и моју психу. Избегавам и одласке у болницу, осим када је то баш неопходно, јер када одем и видим све што се дешава, вратим се кући потпуно деморалисана, са питањем за шта живим, да би била у фази да сам у колицима. Овако живим, како год знам и умем. Чињеница је да лежем и устајем са болом. Не постоји дан у мом животу да нема бола. Али, приписујеш ове тегобе неким уобичајеним стањима. Мораш позитивно да размишљаш јер човек је жив док се не преда. Када се преда, ту више нема лека и не може му нико помоћи- поручује чланица Удружења оболелих од МС у Шапцу.
Нису је сломиле ни породичне трагедије, ни емотивни крахови, ни дијагноза тешке и непредвидиве болести за коју још увек нема лека. Корача храбро кроз живот, са осмехом на лицу, борећи се са свим постављеним изазовима. И свима нама, свакога дана, дели лекције да је живот један и да га, какав год био, вреди живети.
В. Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
