Микроорганизми у земљишту

Већина организама у земљишту припада микрофлори под којом се подразумевају микроорганизми: бактерије, гљиве, актиномицете и алге.

Слој земљишта око кореновог система се назива ризосфером. Концентрисање микроорганизама у зони ризосфере условљено је активношћу корена, који у спољашњу средину излучују органске и неорганске супстанце. Коренове излучевине стварају богату средину за развој микроорганизама. Микроорганизми за узврат фиксирају азот из земљишне атмосфере, разлажу земљишне минерале и минерализују органску материју, стварајући тако предуслове кореновом систему за усвајање есенцијалних храњивих елемената.
Најзначајнија улога земљишних микроорганизама представља њихова активност којом се омогућава кружење хранљивих елемената у земљишту. Земљишни микроорганизми хранљиве елементе трансформишу из органских једињења у неорганске облике које биљке могу да усвоје. Поред овога, поједини неоргански, неприступачни облици хранљивих елемената, захваљујући њиховој активности, преводе се у приступачне облике за биљке. Све ове трансформације у земљишту које се дешавају под утицајем микроорганизама могу се обухватити следећим процесима:
Разлагање - процес којим се разлаже органски комплекс земљишта на органска једињења.
Минерализација - процес којим се једињења органске материје преводе у неорганске облике које биљка може усвојити.

Имобилизација - процес којим се неоргански јони преводе у органске комплексе и бивају уграђени у биомасу микроорганизама, а који постају доступни биљкама тек њиховим одумирањем и њиховом минерализацијом.

Трансформација минералних облика - процес превођења минералних облика хранљивих елемената у јонске, који тако могу постати приступачни за биљке.

У процесу разлагања биљни и животињски органски остаци се преводе у различита органска и неорганска једињења. Ови процеси добијају на интензитету при довољној количини влаге, кисеоника и повољној температури, а то је разлог што у неким случајевима они не дају крајње продукте па се недовољно разложене супстанце нагомилавају. У топлим и сушним пределима, садржај органске материје у земљишту је минималан, јер се при високим температурама и доброј аерацији она потпуно минерализују.

Наравно ово су само неки од показатеља стања у земљишту и треба имати у виду да су сви природни процеси међусобно тесно повезани и да самим тим зависе и од других биотичких или абиотичких фактора. На основу ових чињеница изнетих у овом тексту могуће је пратити процесе у земљишту али и процесе његове поправке или деградације и постављати претпоставке о судбини живог света које је директо везано за њега. При томе, обзиром да овим путем добијамо само део слике природних процеса у земљишту, неопходно је обратити пажњу и на неке друге показатеље који нам могу дати додатне информације које ће нам послужити за склапање комплетне слике и постављање тачнијих претпоставки.
Поента једног оваквог текста јесте да се укаже на могућности, које нам се пружају, у праћењу процеса у свету око нас, као и да покрене на размишљање о комплексности али истовремено и потпуној логичности свега што се дешава у природи.

Када гледиште да је све у природи на неки начин повезано али да истовремено има и одређени смисао и цлиј постојања, прихватимо као реалност, биће нам лакше да схватимо како и најмањи погрешан потез учињен од стране човека може утицати на природне процесе.