„Ако се за Сајам шљива зна широм наше земље и региона, о шљиви и шљивовици зна се широм света“ рекла је Маја Гојковић, министарка културе. „Подгорци руше мит да ћемо сви стати под једну шљиву. Они су га покорили тако што је свако од нас засадио бар по једну ранку, пожегачу или стенлејку“ рекао Никола Томић, председник Општине Осечинa
Захваљујући Тешману Солдатовићу, народном посланику, начелнику Рађевског округа и Дринске области, сува шљива била је један од најзначајнијих извозних производа Србије, пре више од век и по. Подгорина је наставила ову традицију и Осечина је и данас највећи извозник суве шљиве у Србији. Сајам шљива у Осечини одржан је од 1. до 3. септембра 18. пут. Произвођачи шљива и традиционалних производа од овог воћа представили су посетиоцима најбоље из својих газдинстава: суве шљиве, пекмезе, џемове, ракију шљивовицу.
Овогодишњи Сајам свечано је отворила потпредседница Владе Републике Србије и Министарка културе Маја Гојковић. Том приликом истакла је да се на овај начин негују традиција и наслеђе, а истовремено промовишу потенцијали.
Фото: Глас Подриња
-Шљива, са правом названа и „плаво злато“ је један од најзначајнијих српских производа. Настављајући визију Тешмана Солдатовића, једног од највећих извозника шљива са простора Кнежевине Србије, данас је овај крај са милион стабала шљиве надалеко познат. Промовишући шљиву, Осечина и Сајам, за ових 18 година, спајајући традицију и савремену потребу за развојем воћарства, прерасли су престижну манифестацију на којој се представља више од стотину излагача. Ако се за Сајам шљива зна широм наше земље и региона, о шљиви и шљивовици зна се широм света. Нашу традицију, знање и вештине за припрему шљивовице у домаћинству УНЕСКО је, на предлог Министарства културе, 2022. године уписао на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, рекла је министарка Гојковић. Председник Општине Осечина Никола Томић истакао је да могу да буду поносни на оно што су постигли за 18 година трајања манифестације.
-Свака година за нас је нови изазов и прилика да учинимо нешто добро за наш крај. Сада када са поносом славимо шљиву и због ње се овде сабирамо, време је да саберемо шта смо све урадили да би наша Подгорина била лепша, а људи у њој срећнији. Подгорци руше мит да ћемо сви стати под једну шљиву. Они су га покорили тако што је свако од нас засадио бар по једну ранку, пожегачу или стенлејку. Раскрчио је запарложену њиву и, уместо багрема, посадио дрво које рађа. Његов плод претворио је у производ ком надалеко нема равног. Шљива је наше знамење, непресушно благо и наш изданак. Шљива је најлепши рукопис у разгледници наше лепе Подгорине. Подгорина међу шљивама, која је прехранила српског војника, данас храни Србију, рекао је Никола Томић.
Између два сајма много урађено Између два сајма завршена је доградња биоскопске сале, део обилазнице са приступним саобраћајницама, као и радови на изградњи топлане за грајање сајмова. -Захваљујући средствима од 46 милиона динара добијених од Министарства културе финансирана је реконструкција биоскопске сале Народне библиотеке у Осечини. Ми смо урадили све што је до нас. Сваки нови метар асфалта нада је за Бастав, Драгијевицу, Царину, Горње Црниљево. Сваки километар пута вера је да ће се у Гуњацима и Лопатњу рађати деца. Сваки звук машина шанса је да се огањ у Скадру и Комирићу не угаси. Уз помоћ државе после пола века асфалтирали смо пут до комплекса хероју Подгорине у Горњем Црниљеву и његовим поштеним земљацима. Сањамо да багери дођу до сваког сокака. Маштамо да наши мештани под гуменим опанцима једном у свом веку осете асфалт. Свесни смо да је престоница далеко, али знамо да и она нама и ми њој будемо близу, рекао је Никола Томић.
Отварању су присуствовали и представници околних градова и општина, владика ваљевски Исихије, начелник Мачванског управног округа Жељко Марјановић, народни посланик Живан Бајић. Уручене су и награде највећим извозницима суве шљиве. Према подацима Привредне коморе Србије, највећи извозник суве шљиве у Србији за прошлу годину је фирма “Агранела” из Ваљева, док је „Јовановић воће“ највећи извозник суве шљиве из Осечине.
- Одгајени смо у воћњаку и шљивом се бавимо од малих ногу. Настављамо традицију коју су радили наши дедови. Некада су биле сушаре на дим, касније смо набавили савремене, али малог капацитера, по тону. Озбиљније смо овим послом почели да се бавимо 2005 – 2006. године и тада смо набавили сушаре од зе мљорадничке задруге у Ваљевској Каменици, 5 тунела. Од 2015. набавили смо савремене тунеле, 10 у Осечини који раде на компримирани гас и два у Баставу који раде на дрва. Наша фирма има 12 тунела за сушење и дневни улаз је 12 вагона свеже шљиве. Дневно добијамо око 30 тона (три вагона) суве шљиве. Сезона траје 20-25 дана, то је око 750 тона. Прерађујемо између 1.000 и 1.200 тона. Извозимо малте не у цео свет: све земље окружења, Немачка, Данска, Пољска, Арапски Емирати, Египат, Алжир, Мароко, наводи Љубиша Јовановић из фирме „Јовановић воће“.
На Сајму увек има неко са специфичном понудом. Породица Ивановић посебну врсту шљиве суши на сунцу. Укус је специфичан, али су и могућности ограничене, те овај производ није могуће добити у великим количинама које тржиште тражи.
- Био сам 40 година професор Пољопривредног факултета. Хтео сам да направим нешто да не трошим енергију. Од одласка у пензију сам радио на томе, осам година. Сушимо домаћу сорту, Крину, која је створена у институту за воћарство у Чачку. То је новопризната сорта, од пре неколико година. Ми смо је одабрали због тога што је погодна да се суши природно, на сунцу. Шљива се цепа, стави на лесе и у пластеник који је потпуно затворен мрежама, да инсекти не могу да улазе. Поента је у томе да нема никаквих конзерванаса. Могу је јести дијабетичари. Произведемо 200-300 килограма. Не можемо више због процедуре, лимитирајући фактор је што треба да се поцепа шљива и што може да се суши само када има сунца. Када је јако сунце суши се два и по до три дана. Облаци ометају сушење, каже Мирко Ивановић из Дружетића, пензионисани професор Пољопривредног факултета у Земуну.
Фото: Глас Подриња
Мали произвођачи на Сајму имају исту шансу за представљање као и највећи. Домаћинства која шљиву прерађују само за своје потребе искористе прилику да нешто од вишка производа понуде купцима. Домаћинство Миловановића прошле године добило је и награду за квалитет својих производа.
-Имамо око 3,5 хектара шљиве. Већ генерацијама се бавимо тиме и правимо све што може од шљиве: џем, пекмез, слатко, шљивани колач, суву шљиву, ракију. Некада се исплати, некада баш и не, али морамо да радимо. Највише шљиве оде за сушење и то предајемо „Јовановић воћу“ са којим годинама сарађујемо. Остале производе не правимо у великим количинама, нешто продамо на сајму, нешто буде за рођаке, пријатеље. Овде долазимо највише да подржимо нашу општину, али и упознамо људе, сретнемо неке старе познанике, кажу из породице Миловановић из Горњег Црниљева.
Током Сајма љива организован је и сајам пољопривредне механизације. Одржана је и добродошлица код лампека, као и дегустација ракије и пекмеза припреманих на традиционални подгорски начин. На платоу испред Народне библиотеке постављена је изложба “Златне руке”, која је била продајног карактера.
Деца су такође имала пригодан програм који је укључивао и дечји карневал. Посетиоци су могли да уживају у коцертима Дејана Матића и ОК бенда.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
