Psila rosae - мрквина мува распрострањена је у целој Европи, па и код нас, а има је и у САД и Канади. Штетна је у стадијуму ларве која се храни у корену бушећи ходнике различите дужине и ширине. Ходници су испуњени изметом и изгризинама ларве. Такав корен је непријатног мириса, горког укуса, подложан труљењу и није за употребу. Биљке нападнуте мрквином мувом препознају се у пољу по љубичастој боји лишћа које касније пожути и сасуши се. Одрасла мува је црна, са смеђом главом дуга 4-5 милимеара. Ларва је беличастожута, сјајна, аподна и ацефална, дуга до 8 милиметара.
Има две генерације годишње, презимљава лутка у земљишту. Одрсли инсекти се појављују обично у мају. Женке полажу до 100 јаја појединачно или у гомилицама на врат корена мркве или на околну земљу. Ларве се увлаче у корен у коме праве ходнике различите дужине. Нападнута мрква није за исхрану, јер је пуна измета ларви, горког укуса и обично подлеже труљењу и пропадању. Кад заврше са развојем, после око 1-1,5 месец, ларве напуштају корен и даљи преображај се одвија у земљишту. Муве нове генерације лете у јуну или почетком јула и полажу јаја у дужем временском раздобљу. Ларве ове генерације изазивају веће штете, јер се често заједно са кореном преносе у трап где настављају исхрану и развој. Поред мркве, ова штеточина у мањој мери напада першун, паштрнак и целер.
Сузбијање Од агротехничких мера значајни су плодоред и просторна изолација (најмање 1 километар од прошлогодишњих поља мркве), гајење на површинама изложеним ветровима, прекривање усева мрежама (на мањим површинама), у баштама, између редова мркве може се сејати лук, који својим мирисом одбија мрквину муву. Хемијско сузбијање треба изводити у време прве појаве имага и по потреби га поновити након 10-ак дана. Приликом избора и примене хемијских средстава у мркви, треба се строго придржавати упутстава уз сваки препарат, а нарочито водити рачуна о каренци. Усеве мркве који су намењени за производњу дечје хране не би требало третирати.
