Чика Перина витрина

Петар Фајфрић је име које многи Шапчани знају, а свим љубитељима рукомета и спорта одзвања снажно у свести. То име носи венац славе олимпијског победника, медитеранског одликаша, освајача светских одличја.

Део заоставштине данас нажалост покојног шабачког спортисте остао је у граду где није рођен, али који је сматрао својим вероватно више од било којег другог и на месту које је можда и највише волео од свих локалитета у њему, хали Зорка.

Фото: Глас Подриња

Ћерка и син чика Пере, како су га многи звали, Сандра и Зоран и сами успешни рукометаши поклонили су спортска знамења свог оца хали “Зорка”.

Прва олимпијска медаља која је стигла у Шабац (Минхен 1972), бронза са Светског првенства, одличје са Медитеранских игара 1967, репрезентативни дрес, патике и тренерка члана репрезентације Југославије, олимпијских шампиона, бројне фотографије из играчке и тренерске каријере Фајфрића део су свечане витрине посвећене овом асу у шабачкој дворани.

Фото: Глас Подриња

Комплетна породица је остала у спорту и живот професионалца води на различите крајеве света, док ће поменути део каријере њиховог оца остати увек у граду на Сави.

-Ми смо желели да део татиних успомена остане на месту које је толико волео и да буде доступно суграђанима с којима је делио међусобну љубав и поштовање. Волео је Шабац, Металопластику, пренео је љубав на Медицинар и та љубав је део онога што је пренео и на нас. Био је посебна личност - рекла је Сандра Колаковић, ћерка прослављеног спортисте и додала да је рукометном знамењу место у храму рукомета.

-Верујем да овакви предмети представљају јавно добро. Успомене ми чувамо у срцу, сећања и све што је тата био за нас, а уверени смо да ће неким предметима бити најудобније у славној рукометној дворани каква је Хала Зорка.

Фото: Глас Подриња

Рукометна породица
Петар Фајфрић је рођен 1943. године у Беркасову на западу Војводине. Рукометну каријеру започео је у Младости из Земуна, потом наступао за Црвену Звезду, Динамо из Панчева, а прве велике успехе остварио је носећи дрес Црвенке с којом је био шампион Југославије и играо у полуфиналу Купа европских шампиона. Највећи репрезентативни успеси су олимпијско злато у Минхену 1972, као и бронзе са Светских шампионата у Источној Немачкој 1970. и Француској 1974. У Металопластику је дошао као златни олимпијац иако је екипа онда играла у Другој савезној лиги. Већ прве сезоне је изборен пласман у елитни ранг где су Шапчани и данас.

Фото: Глас Подриња

У међувремену је постао инжењер пољопривреде. Био је тренер Металопластике, Медицинара, а у Медицинару је до краја живота остао један од чланова Упрвног одбора. Преминуо је 2021. године у Шапцу, где је и сахрањен.

Љубав према рукомету пренео је и на децу, касније и унуке, те је ћерка Сандра Колаковић (дев. Фајфрић) такође бивша репрезентативка, сада је рукометни тренер, освајала је медаљу на Светском шампионату у дресу СР Југославије, била је селектор у млађим категоријама Црне Горе, тренер Медицинара, син Зоран Фајфрић се бавио рукометом, настуапо и на међународној сцени, живи и ради у Норвешкој, а то чини и унук Александар Колаковић, репрезентативац Србије, интернационалац у Француској, унука Нора Фајфрић која тренутно брани боје шампиона Србије Јагодине и јуниорска репрезентативка, односно Норин брат близанац Исак Фајфрић који наступа у лиги Норвешке.