МАРКО ТАСИЋ ДАЈЕ ПРИМЕР СТАРИЈИМА ХРАНЕЋИ НАПУШТЕНЕ ПСЕ
Мале руке за велика дела
Шетао сам са другарима на Старом граду и видео остављене штенце. Одмах сам помислио да им треба помоћи и тако сам почео да им носим храну. Покушавам да утичем на своје другове, али немам много успеха у томе. Изгледа да се разликујем од своје генерације, прича Марко Тасић
Пре неколико дана на Старом граду затекли смо малог Марка који храни напуштене псе. Пожелели смо да га боље упознамо и направимо причу о овом племенитом дечаку који треба да послужи као пример својим вршњацима, али и многим старијим, јер емпатија је одавно у дефициту, као и добра дела.
Марко Тасић је у нашу редакцију стигао у пратњи оца Драгана који признаје да није ни знао за овај „хоби“свог сина док није видео објаву на Фејсбук страници „Гласа Подриња“. Ипак, није изненађен и, наравно, поносан је на сина.
-Марко је генерално такав и у кући и напољу. Увек жели да помогне. Има развијено саосећање са свима, посебно са сиромашнима. Сав новац из куће би дао просјацима, па смо га научили да им купи храну уместо да им даје паре, наводи Драган.
Жели да мења свет и ради на томе -Једног јутра, пре неке две године, док смо пили кафу, Марко је рекао „Имам идеју како ћемо да променимо свет! Идемо на Саву да очистимо обалу.“ Деда нам је направио штапове са ексерима и он, моја супруга и ја смо отишли да чистимо Саву. Накупили смо десетак џакова смећа, прича Драган како би дочарао Маркову личност. Чишћење обале, храњење гладног пса или просјака можда неће променити свет, али нечији микрокосмос сигурно хоће. Свакако, све велике ствари почињу малим корацима.
Напуштене псе на Старом граду почео је да храни недавно, али интересовање за помоћ напуштеним животињама код њега постоји одувек. Његов пас Чупа такође је некада био на улици. -Шетао сам са другарима на Старом граду и видео остављене штенце. Одмах сам помислио да им треба помоћи и тако сам почео да им носим храну. Код куће имам Чупу ког је моја другарица пронашла на улици, донела га нама и ми смо га одмах прихватили. Пре Чупе сам имао корњачу Спајкија. Нажалост, он је угинуо, а ја сам га сахранио у дворишту и направио му спомен плочу, прича Марко.
Похађа пети разред Основне школе „Ната Јеличић“. Нисмо желели да га питамо какав је ђак, јер је највећи испит, онај из човечности, већ положио. Ипак, Марко истиче да је поносан на свој врло добар успех.
Свестан је да се разликује од већине деце из своје генерације. Интересују га другачије ствари, а и слободно време углавном проводи другачије од својих вршњака. -Покушавам да утичем на своје другове, али немам много успеха у томе. Изгледа да се разликујем од своје генерације. Највише волим да се играм напољу. Често ми се деси да одем у парк, али да тамо нема друге деце. Играм и игрице, али не много и не редовно. Немам налог ни на једној друштвеној мрежи, каже Марко.
Фото: "Глас Подриња"
Марко је Драгов син из првог брака. Мајка му је преминула пре неколико година, а са очевом другом женом се лепо слаже и нада се да ће једног дана добити и брата.
Након што је Маркова фотографија како храни псе добила огроман број лајкова, коментара и дељења, Тасиће су звали бројни пријатељи. Реакције огромог броја грађана су и више него позитивне, а Марко признаје да му прија изненада стечена популарност и каже да ће се трудити да остане увек исти.
Фото: "Глас Подриња"
