Уз љубав и подршку, границе не постоје

Завршила Основну школу, потом и Средњу пољопривредну. Од 2019. корисница услуге Дневног боравка Центра за социјални рад. Уз родитеље и брата, одраста у породици испуњеној љубављу, што је мотив више да напредује и размишља о радном ангажовању

Кажу да нам живот даје изазове које можемо да поднесемо, а понекад је то само питање перцепције. Љиљана Дикановић се пре 18 година суочила са сличним тестом судбине, када је сазнала да ћерка Катарина болује од Дауновог синдрома.

Суочавање и борба
-Кад се родила, сугерисали су нам да је најбоље да је дамо у Звечанску, јер су сматрали да ће нам тешко бити да је одгајамо у кругу породице. Шест година је била одвојена од мене, борила сам се са собом, одлазила да је посећујем. Та борба је трајала и на крају сам је вратила кући. Једноставно, као мајка нисам могла да се помирим са тим да ми дете гаји нека установа, кад сам већ ја ту. Била сам спремна да напустим посао и у потпуности јој се посветим, јер су ми креирали такву слику о њој као да наш живот неће моћи другачије да функционише. Постепено нам се прилагођавала и све је брзо дошло на своје место- прича Љиљана.

Убрзо је Катарина, коју сви знају под надимком Каја, уписала Основну школу за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом „Свети Сава“, а потом и по специјалном програму завршила Средњу пољопривредну школу, смер цвећар.

-Нисам никакав проблем имала с њом. Одмах сам је укључила у школу, Мира Хани је посвећено радила са њом, жена је заслужила орден за свој однос према њој, Описменила се, научила бројеве. Укључила се и у Дневни боравак где сјајно функционише- истиче.

Значај Дневног боравка
Захтев за услугу Дневног боравка подноси се Центру за социјални рад- Служби за локална права и услуге, уз одговарајућу документацију. Стручни сарадник даље врши процену потребе за услугом кроз разговор са родитељима и потенцијалним корисником. Након обраде података, корисник се укључује у боравак који је лиценциран за 20, а сада га користи 17 корисника и њихова флуктуација је променљива током године.
-Активности у Дневном боравку су структурисане, организују се као редовне и повремене. Сваки дан имају часове са професором физичке културе у фискултурној сали установе, дворишту, на градском стадиону или у Соколском дому у сарадњи са Спортским савезом особа са инвалидитетом. Свакодневно имају радионице са дипломираним дефектологом логопедом и специјалним педагогом. Осим радно- окупационих, једном недељно имају музичке, ликовне, а сваког другог петка са особљем у библиотеци литерарне, драмске, драмско- луткарске и друге активности, као и излете у град и друге локалне самоуправе у окружењу- каже Гератовић Игић.

Од 2019. је корисница услуге Дневног боравка при Центру за социјални рад Шабац (ЦСР). Организованим превозом, међу првима долази, а одлази по устаљеном распореду. Особље и другари за њу само имају речи хвале. Њен осмех, позитивна енергија и приступачност, освајају на прву, па је лако склопила пријатељства и почела да напредује у сваком погледу.

Радост у малим стварима
-Били смо за викенд у Београду, у кафићу у коме су нас служили соковима, то ми се допало. Било је пуно деце са којима смо се упознали. Пуна сам утисака. Није било напорно уопште, волим кад негде идемо. Иначе се радујем лепом времену, јер је то прилика да више будем напољу и играм кошарку и рукомет- наглашава Каја.

Руководилац Службе за локална права и услуге ЦСР Сања Гератовић Игић напомиње да дневни боравак за Кају представља подстицајно покружење, јер се кроз активности интегрише у социјалну средину. Школовала се по специјалном програму, од малена имала подршку дефектолога и логопеда и сада лако комуницира, јер је подршка континуирана.

-Катарина је драга, послушна, сарадљива. Има много потенцијала за даље радно ангажовање. Уз добру подршку, може да обави задатке које добије. Тачна је, прецизна, зна за редослед, поштовање правила кућног реда, воли да се дружи. Има неколико другара у Дневном боравку, весела је, напредује, за њу је то подстицајна средина. Само је треба што више ангажовати и укључивати. Редовно одлази на све излете, манифестације, а у многима и сама учествује- каже Гератовић Игић, напомињући да су прошле недеље били у Београду у Радном центру и кафићу „Звуци срца“ у власништву Организације „Дечје срце“, те да се то Каји посебно допало.

Наглашава да је поред карактеристичног спољашњег изгледа за особе са Дауновим синдромом специфично да су топле, емотивне. Мајка је сагласна са тим.

-Што се тиче боравка, одлично се уклопила. Изузетно је комуникативна, с њом нема неких проблема. Укључена је у све активности, спорт, одлажење на екскурзије. С њом може да се ради. Особље је сјајно, излазе јој у сусрет, као и мени, кад год нешто треба, они су ту. Бави се кошарком, иде и на такмичења, доста је друштвена, код куће воли да слуша музику, то је њен свет. Прилично је емотивна, некад и тврдоглава, као и свако дете, можда и мало више, али ја јој попуштам, зато што је таква- спонтана, пуна љубави. Има старијег брата који је на студијама и са којим се лепо слаже, а и ми као родитељи- наводи мајка Љиљана.

Каја додаје да воли да боји и да јој је најдраже кад нешто сама наслика. Иако је „децембарско дете“, више воли кад напољу греје сунце. Активно се бави спортом, пет пута недељно, два пута има групне, а три пута индивидуалне активности.

-Радујем се пролећу, па сам сад бојила и цртала цвет. Лепо је кад заједно цртамо и можемо да помажемо једни другима да радови буду што лепши. Славимо и рођендане, на којима је торта обавезна и делимо поклоне, чему се сви посебно обрадујемо- наглашава она.

Подршка, разумевање и планови
Поводом Светског дана особа са Дауновим синдомом прошле недеље гледали су прилог о дечаку попут њих који се запослио. И сама би да једног дана ради, што је и мајчина жеља.

-Она у сваком случају напредује и нешто ново учи. Воли да сазнаје нешто ново, да се дружи, изађе у кафић, као и свака девојка. Једноставно је таква- мила, непосредна, укључена у све могуће. Доста је самостална, што је мени веома битно. Код куће функционише сама, намешта кревет, тушира се, усисава, склони ми веш. Могла би да ради негде четири сата дневно и на та начин се осети корисним чланом заједнице. Волела бих, пошто овде у служби имамо „Зеленило“ и неке наше радне јединице, да пробам да је укључим и да се на тај начин ангажује- каже Љиљана, запослена у ЈКП „Стари град“, која истиче да јој подршка и разумевање колега из предузећа такође много значи.

Било би лепо, додаје, да и друштво пружи организованију и систематичнију подршку породицама које се суочавају са сличним изазовима, како би се брже и лакше оснажиле и превазилазиле свакодневне изазове. Дух заједништва одржао је и њену породицу на окупу у тим тренуцима. Саветује и друге у сличној ситуацији како да препреке лакше савладају.

-Важно ја да позитивно разишљају и не гледају иза себе, не преиспитују се, не кукају над судбином. Морамо се борити и држати заједно. Сутра, кад нас не буде било, мој син ће наћи начин да брине о својој сестри. Ако успе да се осамостали и уз то нешто и ради уз подршку, још боље. Битно је да јој у породици не недостаје љубави, да смо сви уз њу. Она је таква, подвуче са под кожу, није од оне деце која су статична и неактивна, већ потпуна супротност томе. Сваком прилази чистог срца и увек је спремна да помогне. Због ње морамо напред, не можемо да размишљамо лоше, већ само позитивно- каже Љиљана.

Пракса је на њеној страни и потврђује да треба увек гледати ону лепшу страну.

-Границе не постоје, подршка треба да буде присутна од самог почетка, од успостављања дијагнозе. Родитељи би требало да обрате пажњу на сва одступања уколико их примете током развоја детета и да се обрате стручњацима. Уз адекватну подршку, дете се развија и развој личности траје током целог живота. Кају тек чека развијање њеног пуног потенцијала. Подршку запослених има, довољно су је упознали да могу даље да сугеришу и родитељима, и локалној заједници, који су то програми у којима би могла да учествује и оствари свој пун потенцијал- закључује Гератовић Игић.

Д.Д.

Инфо

Берза

Уз љубав и подршку, границе не постоје

Друштво

Остале вести

Најновији број