Међународна конференција
„Глобални изазови кроз призму руралног развоја у сектору пољопривреде и туризма“
Академија струковних студија Шабац, на Одсеку пољопривредно- пословне студије, у петак је други пут била домаћин Међународне конференције „Глобални изазови кроз призму руралног развоја у сектору пољопривреде и туризма“. Представљени су научни радови професора из 16 земаља. Истовремено, одржан је и сајам домаће радиности на коме су се представили локални произвођачи.
Веза теорије и праксе
-Циљ ове конференције је повезивање теорије и праксе. Хтели смо да на неки начин спојимо теорију тако што ћемо угостити различите предаваче који су одржали пленарна предавања на теме из различитих области, а за које је заједнички именитељ одрживи развој са нагласком на руралном развоју. Конференција је мултидисциплинарног карактера, покрива већи број научних области, односно тема, а фокус је на одрживом развоју. Све теме, односно научне области конференције, а то су пољопривреда, гастрономија и прехрамбена технологија, заштита животне средине, економија, менаџмент, туризам, образовање, очување људског здравља и технологија и иновације смо покушали да ставимо у службу, контекст одрживог развоја. Академија струковних студија образује студенте у свим наведеним областима, тако да сматрамо да је конференција веома значајна и за саме студенте- рекао је помоћник председнице Академије за развој и сарадњу са привредом Милан Глишић.
Рад др Љиљане Родић која већ 36 година живи у Низоземској био је о снабдевању водом локалних племена у Кенији.
Похвале за организацију
-Можда мало необично, али део проблема који пољопривредници овде морају да реше слични су широм света. Промена климе је и тамо значајан фактор, тако да сам то презентовала. Мислим да су овакви скупови јако значајни. Посебно ми се свиђа повезаност теорије и праксе. Лепо је академски разматрати одређене теме, али је веома битно да се то повеже са праксом, тако да се види та практична страна и примењивост свих тих теоретских решења. Јако сам задовољна организацијом и спремношћу домаћина за све ситуације. Мој посао обухвата област одрживог развоја, кружне економије, управљања чврстим отпадом- то су универзални проблеми који се тичу развоја у складу са природним ограничењима ове планете. Радила сам на универзитету, 10- 15 година радим као самостални саветник за Уједињене нације Агенције Европске комисије и за националне владе одређених земаља- објаснила је др Љиљана Родић.
Учествовали су научници из Холандије, Украјине, Пољске, Румуније, Мађарске, Русије, Северне Македоније, БИХ, Црне Горе, Јерменије, Албаније, Молдавије, Хрватске, Чешке, Словеније и Србије. За организацију конференције био је задужен организациони одбор Академије. Партнери заједничке конференције су Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, Elixir Зорка и Туристичка организације града Шапца, а улогу коорганизатора имају Универзитет Адриатик из Бара, Универзитет у Бијељини, Факултет за менаџмент Херцег Нови, Факултет за хотелијерство и туризам Врњачка Бања, Развојна Академија Пољопривреде Србије, Институт за повртарство Смедеревска Паланка, Институт за економику пољопривреде Београд, Факултет за биофарминг Бачка Топола и Агрономски факултет Чачак.
Веза теорије и праксе
-Циљ ове конференције је повезивање теорије и праксе. Хтели смо да на неки начин спојимо теорију тако што ћемо угостити различите предаваче који су одржали пленарна предавања на теме из различитих области, а за које је заједнички именитељ одрживи развој са нагласком на руралном развоју. Конференција је мултидисциплинарног карактера, покрива већи број научних области, односно тема, а фокус је на одрживом развоју. Све теме, односно научне области конференције, а то су пољопривреда, гастрономија и прехрамбена технологија, заштита животне средине, економија, менаџмент, туризам, образовање, очување људског здравља и технологија и иновације смо покушали да ставимо у службу, контекст одрживог развоја. Академија струковних студија образује студенте у свим наведеним областима, тако да сматрамо да је конференција веома значајна и за саме студенте- рекао је помоћник председнице Академије за развој и сарадњу са привредом Милан Глишић.
Рад др Љиљане Родић која већ 36 година живи у Низоземској био је о снабдевању водом локалних племена у Кенији.
Похвале за организацију
-Можда мало необично, али део проблема који пољопривредници овде морају да реше слични су широм света. Промена климе је и тамо значајан фактор, тако да сам то презентовала. Мислим да су овакви скупови јако значајни. Посебно ми се свиђа повезаност теорије и праксе. Лепо је академски разматрати одређене теме, али је веома битно да се то повеже са праксом, тако да се види та практична страна и примењивост свих тих теоретских решења. Јако сам задовољна организацијом и спремношћу домаћина за све ситуације. Мој посао обухвата област одрживог развоја, кружне економије, управљања чврстим отпадом- то су универзални проблеми који се тичу развоја у складу са природним ограничењима ове планете. Радила сам на универзитету, 10- 15 година радим као самостални саветник за Уједињене нације Агенције Европске комисије и за националне владе одређених земаља- објаснила је др Љиљана Родић.
Учествовали су научници из Холандије, Украјине, Пољске, Румуније, Мађарске, Русије, Северне Македоније, БИХ, Црне Горе, Јерменије, Албаније, Молдавије, Хрватске, Чешке, Словеније и Србије. За организацију конференције био је задужен организациони одбор Академије. Партнери заједничке конференције су Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, Elixir Зорка и Туристичка организације града Шапца, а улогу коорганизатора имају Универзитет Адриатик из Бара, Универзитет у Бијељини, Факултет за менаџмент Херцег Нови, Факултет за хотелијерство и туризам Врњачка Бања, Развојна Академија Пољопривреде Србије, Институт за повртарство Смедеревска Паланка, Институт за економику пољопривреде Београд, Факултет за биофарминг Бачка Топола и Агрономски факултет Чачак.
Д.Д.
Најновији број
31. октобар 2024.