Климатске промене у пољопривреди и мере за ублажавање последица
Може ли се пољопривреда у Србији прилагодити променама климе
Наведене промене, повећање просечне температуре, померања оптималних рокова сетве, израженијих сушних периода који се веома стресно одражавају на биљке, све чешће се огледа на смањење приноса и лошијег квалитета плода
Једна од грана привреде пољопривреда је неотуђиво везана за климу, па самим тим од ње и највише зависи. Како су већ неко време промене климе присутне и код нас морамо нешто предузети.
Наведене промене, повећање просечне температуре, померања оптималних рокова сетве, израженијих сушних периода који се веома стресно одражавају на биљке, све чешће се огледа на смањење приноса и лошијег квалитета плода.
На почетку ове производне године сушни период који помера сетву окопавина као и пшеницу у фази листа заставичара имају дефицит влаге. Предходних година дуги сушни периоди се завршавају тако што се једномесечне падавине догоде за пар сати или дана.
Директне штете, нису једини проблем које климатске промене чине пољопривредницима. Све чешће се дешавају одлагања сетве или жетве што је велики проблем јер се не може правовремено ући у њиву. Једна битна чињеница је појава нових инвазивних корова и штеточина, појава гљивичних инфекција у ранијим фазама развоја биљака.
Може ли се пољопривреда у Србији прилагодити климатским променама, одговор нажалост није једноставан ако Србија не крене да са прилагођава бићемо у великом проблему.
Неке од мера које се у наредном периоду морају предузети:
-Сачувати атмосверску влагу, њено депоновање у дубље слојеве.
-Спречити велики губитак беспотребним испарењем, мулчирање.
-Повећати органску материју у земљишту.
-Смањити киселост, ослободити макроелементе.
Много питања, на које постоје техничка решења али да би се то постигло морамо учити или едуковати како би створили услове за остварење циља. Многе радње се не могу урадити без помоћи државе, али сви ми морамо одговорније приступати ресурсима као што су вода, ваздух и земљиште. Оно што смо наследили од наших предака морамо оставити у одрживом стању нашој деци.
Решење за брже депоновање плаховитих падавина је познато али не и довољно раширено на подручју Шапца. Једноставна агротехничка мера подривања, виђена на нашим њивама, недовољно прихваћена од стране пољопривредних произвођача. Неусвајање нових знања, поражавајућа чињеница која не даје велики оптимизам лаке борбе са насталим потешкоћама.
Контролисано уношење минералних ђубрива је немогуће без враћања pH вредности у оптималне границе (6-7,5), једноставним поступком калцификације земљишта кречним материјалима којих на територији Шапца има у изобиљу. Треба слушати шта струка каже и после урађене анализе плодности тла поступити по датој препоруци. Општина Шабац препознала је проблем и изашла у сусрет произвођачима, субвенционише набавку кречних материјала, треба донети узорак на анализу ако се покаже киселост земљишта поднесе се захтев. По скидању пшенице најлакше извршити калцификацију, тако да се већ у следећој години уоче благодети ове мере.
Опет се осврћем на потребне едукације, посећеност предавања која се организују на вашим месним заједницама је не задовољвајућа. Теме ових предавања су намењена произвођачима да схвате колики су проблеми већ присутни, да се мора што пре реаговати. Најбитније схватити шта ми можемо учинити да би се померили у смеру решавања дела проблема.
Везано за киселост врло лако и брзо се врше поправке које неким вишегодишњим биљкама продужавају век трајања -луцерке на киселим стаништима мало трају. Кад се pH вредност врати на оптималне границе усвајање минералних ђубрива је најискорешћеније а количина смањена.
Наведене промене, повећање просечне температуре, померања оптималних рокова сетве, израженијих сушних периода који се веома стресно одражавају на биљке, све чешће се огледа на смањење приноса и лошијег квалитета плода.
На почетку ове производне године сушни период који помера сетву окопавина као и пшеницу у фази листа заставичара имају дефицит влаге. Предходних година дуги сушни периоди се завршавају тако што се једномесечне падавине догоде за пар сати или дана.
Директне штете, нису једини проблем које климатске промене чине пољопривредницима. Све чешће се дешавају одлагања сетве или жетве што је велики проблем јер се не може правовремено ући у њиву. Једна битна чињеница је појава нових инвазивних корова и штеточина, појава гљивичних инфекција у ранијим фазама развоја биљака.
Може ли се пољопривреда у Србији прилагодити климатским променама, одговор нажалост није једноставан ако Србија не крене да са прилагођава бићемо у великом проблему.
-Сачувати атмосверску влагу, њено депоновање у дубље слојеве.
-Спречити велики губитак беспотребним испарењем, мулчирање.
-Повећати органску материју у земљишту.
-Смањити киселост, ослободити макроелементе.
Много питања, на које постоје техничка решења али да би се то постигло морамо учити или едуковати како би створили услове за остварење циља. Многе радње се не могу урадити без помоћи државе, али сви ми морамо одговорније приступати ресурсима као што су вода, ваздух и земљиште. Оно што смо наследили од наших предака морамо оставити у одрживом стању нашој деци.
Решење за брже депоновање плаховитих падавина је познато али не и довољно раширено на подручју Шапца. Једноставна агротехничка мера подривања, виђена на нашим њивама, недовољно прихваћена од стране пољопривредних произвођача. Неусвајање нових знања, поражавајућа чињеница која не даје велики оптимизам лаке борбе са насталим потешкоћама.
Контролисано уношење минералних ђубрива је немогуће без враћања pH вредности у оптималне границе (6-7,5), једноставним поступком калцификације земљишта кречним материјалима којих на територији Шапца има у изобиљу. Треба слушати шта струка каже и после урађене анализе плодности тла поступити по датој препоруци. Општина Шабац препознала је проблем и изашла у сусрет произвођачима, субвенционише набавку кречних материјала, треба донети узорак на анализу ако се покаже киселост земљишта поднесе се захтев. По скидању пшенице најлакше извршити калцификацију, тако да се већ у следећој години уоче благодети ове мере.
Опет се осврћем на потребне едукације, посећеност предавања која се организују на вашим месним заједницама је не задовољвајућа. Теме ових предавања су намењена произвођачима да схвате колики су проблеми већ присутни, да се мора што пре реаговати. Најбитније схватити шта ми можемо учинити да би се померили у смеру решавања дела проблема.
Везано за киселост врло лако и брзо се врше поправке које неким вишегодишњим биљкама продужавају век трајања -луцерке на киселим стаништима мало трају. Кад се pH вредност врати на оптималне границе усвајање минералних ђубрива је најискорешћеније а количина смањена.
Дип.Инг. Јован Сушић Пссс Шабац
Најновији број
3. октобар 2024.
