Добар почетак бербе

На територији шабачког краја, пре свега у селима Поцерине, у јеку је једна од најважнијих пољопривредних активности у години, берба јагода. Под јагодом се у овом региону тренутно налази око 1500 и 2.000 хектара, а берба на отвореном пољу ускоро достиже свој максимум. Иако је сезона у пластеницима, која је почела крајем априла, донела добре приносе, произвођачи се сада суочавају са традиционалним изазовима. Неизвесност пласмана и сталне радне снаге из године у годину на врху листе су пољопривредника.

Након хладнијег таласа који је успорио почетак зрења, сунчани дани у мају погодовали су квалитету плода. Доминантне сорте попут Клери и Априке ове године бележе значајан принос, али је количина падавина у претходном периоду захтевала појачан опрез и заштиту од трулежи.

-Не могу да се жалим када је принос у питању, гајимо само Априку. До прошле године смо имали Клери. Родност је добра, и за сада смо задовољни. Хладно време и мразеви нису оштетили јагоду. Мразева било сада у арилу, у неким деловима Поцерине. Можда је понеки плод код нас поцрнео, али то је минимално – каже пољопривредник из Поцерине.

Фото: Глас Подриња

Док је прва пластеничка јагода држала цену од преко 400 динара, берба на отвореном очекивано је смањила откупну цену, тако да се ове недеље цена креће од 280 до 300 и 350 динара за килограм. Неки произвођачи кажу да је оваква цена због лошег приноса у ЕУ земљама попут Пољске. Тамо је мраз, према проценама стручњака нанео штету између 25 и 60 одсто на приносима. Због ове ситуације у Румунији, Пољској отворио се простор за српске пољопривреднике на тржишту.

-За сада смо задовољни ценом. Ако овако остане биће добро и не жалимо се. Покрићемо улагања и имати зараду – објашњава пољопривредник.

Највећи проблем годинама је проналазак берача. На друштвеним мрежама све је више огласа у ком се нуди и тражи посао берача. Ретко које домаћинство не мора да ангажује додатну радну снагу током сезоне.

Фото: Глас Подриња

Малобројни успевају да у свом селу пронађу бераче, док су већи произвођачи принуђени да их потраже ван свог места. Радници долазе организовано те се цена дневнице у коју је укључен превоз креће око 5.800 динара, а без превоза и хране око 5.000. Поједини домаћини принуђени су да обезбеде храну за раднике како би имали сигурне бераче из дана у дан.

Упркос врхунском квалитету, произвођачи и даље више гледају у небо и у вести из иностранства него у домаће уговоре о откупу, јер су они и даље реткост.

Иако дневнице настављају да расту, што уз поскупљење репроматеријала значајно смањује крајњу зараду пољопривредника шабачки крај остаје лидер у производњи, мада се све већи број узгајивача одлучује за модернизацију засада и пластеничку производњу.