ПЕСНИК У СРЦУ И ДУШИ

Пензионисани инспектор СУП, Милутин Гвозденовић, годинама уназад остаје веран својој највећој љубави ““ поезији. Ни време, ни прилике које су већ одавно показале да је култура на друштвеној маргини, не уништавају дух дедовских гусала. Задојен још у детињству епском поезијом у последње две године стварао је збирку у којој је своје место нашло двеста песама.
-Деда ми је био гуслар. Много добро је знао историју тако да сам уз њега заволео поезију, поготово епске песме. Док је некада гуслао својим Солунцима, својим ратним другарима који су плакали, плакао сам и ја иако нисам знао због чега. Временом сам схватио. Изучавање наше историје која је била бурна и крвава било ми је мотивација за писање епских песама ““ каже Гвозденовић.
Иако његов песнички таленат долази до изражаја и у лирским песмама, поготово мисаоним и социјалним, остаје ипак приврженији епској поезији. Необјављена збирка „Крв не умире“, која чека нека боља времена када су у питању финансије, доноси личну исповест и пражњење сопствене душе која баштини осећања српског народа. Подељена на три дела песничка историја у малом даје слику Првог и Дргог српског устанка, Првог светског рата. Не заборављајући догађаје везане за Косово под влашћу Османлија Гвозденовић проговара и о Косову за време НАТО бомбардовања.