У СУСРЕТ СМАКУ СВЕТА

По календару древних Маја сутра се очекује смак света. Маје, то му дођу неки народи који су живели тамо некад и тамо негде, и пошто нису имали ни велике телевизије, па тиме ни великог брата, ни великог кувара, ни велике шмизле и ко зна шта још велико, седели су уз ватру, пушили некакву травуљачу и кад би помахнитали онда су и прорицали светску судбину. И сад се цео свет устумарао очекујући катаклизму овог 21. децембра 2012. године. Једино се Срби нису уплашили, кажу да су то и доживели и преживели.
Па ту иде и оно уобичајено када су питали Србе како ће дочекати смак света а они одговорили „Скромно, у кругу породице“.
Неки други и то ововремени научници прогнозирају да ће живот на земљи трајати још 2,8 милијарди година. Али, научници као научници, нису сасвим сагласни у оцени да ли ће после остати нека форма живота и где би се то могло десити. Част науци али грдно греше, ако се то деси и кад се деси, остаће само Срби који ће још и тада чекати да уђу у Европску унију.
Е та Европска унија недавно обелоданила да је била немирна асоцијација народа. Тек сад је добила Нобелову награду за мир. Е тек сад би и ми Срби могли да им се придружимо, до сада нас нису били достојни.
И кад смо код Европе, кажу да је она Немица, Ангела Меркел, најмоћнија жена на свету. Добро је кад није и најлепша. Срећом спада у ону другу групу и тамо је међу водећим на ранг листи.
А кад су наше прилике и неприлике у питању, може се констатовати да није ни чудно што новине као писани медији губе у значају. Ево, ми баш овде прошли пут писали нешто о оцу и сину Мишковићима, који живе и привређују у делти Србије. Кад оно, док су новине оштампане, њих у“™апсили.
Може да се деси, док и ово буде у штампи, да те фине људе пусте из апсане да се опет баве мукотрпно трговином на велико и мало, путном привредом, аутомобилима, авионима, спортом и ко зна још чиме. Шта ће људи, сналазе се у делти земље у којој, по свој прилици, живе домороци који су оперисани од зараде.
Е у тој земљи Србији, неки дан, усвојен закон по коме ће директоре јавних предузећа бирати преко конкурса. Ајд“™ и то да видимо.
А та одлка намеће и једну дилему, наиме дал“™ међу та јавна предузећа спадају и јавне куће. Па ако и за њих буду јавно бирали јавни руководећи кадар, е то ће тек бити конкурс. Додуше мало курвањски.
Исто недавно и код нас обележен Дан људских права, е тад се посвађале неке наше политичке странке. Па што да не. Људско је право и свађати се.
Исто неки дан у Народној скупштини Србије измењен је распоред седења посланика. Али сви су ипак тамо, наравно кад је гласање, иначе тешко их је на“™ватати и утерати у салу.
Наша власт је запретила снегу да се више ове зиме не игра. Само нек проба да нас још који пут изненади, очитаће му Дачић лекцију.
И опет о пророчанствима. Било је и код нас пророка, а нисмо Маје. На пример, Тарабићи из Кремне, прорекли су да ће доћи неки обележен човек и спасиће Србију. И боме, долазило је више обележених али су они само обележавали Србе.
А поводом оног пророчанства о смаку света, један земљостругар из Поцерине, који, узгред, тај крај сматра зоном заштићеном од свих зла и светских и ванземаљских, е тај аматерски научни радник, тврди да се нама неће догодити ништа, јер, каже Срби су на овај свет дошли да се муче а пошто се још нису довољно измучили, нема те силе која ће им скратити муке.
Ипак, рубрика између редова“, усуђује се да прогнозира да смака света неће бити. А ако смо и ми погрешили, па се то чудо стварно деси, е онда кад свет нестане, ви уважени наши читаоци бојкотујте, па немојте више читати новине.
Па и ако се стварно деси смак света, да се зна, ово је била две стотине четрдесет прва рубрика „Између редова“. Наставиће се та тамо негде у неком тамо другом свету.