СКРИВЕНИ БЕНСКИ МОСТ

Са сигурношћу се може рећи да је град Шабац никао из мочвара. Турско војно утврђење саграђено на обали Саве, пре више од пола века, било је са копна заштићено од непријатеља великим мочварама. Вековима се становништво Шапца насељавало на узвишењима као што је простор звани Баир. У каснијим насељавањима градња кућа била је на простору данашњег центра Шапца. Град се подизао на путу који је од Београда водио ка Босни. Доласком Јеврема Обреновића у Шабац град се шири, улице се секу под правим углом али Шабац и даље остаје подељен на два дела. Стари Баир и Нову чаршију раздвајало је природно улегнуће терена које је већим делом године било под водом. На старим картама из 1813. године види се дуги дрвени мост који је спајао Баир и Нову чаршију која се ширила у правцу Цера. Гледано са тачке данашњег центра Шапца, десно је била Бенска бара (данас истоимено насеље), а лево од Градске тржнице простирала се Бара Овељача.
Деценијама су Шапчани довлачили земљу са других терена и насипали простор у граду и тако ширили површине неопходне за градњу кућа. Уско грло у центру града увек је био простор од данашњег Градског паркинга и Градске тржнице. Обе баре биле су спојене са Савом и коначно је 1813. године прокопан канал и на њему подигнут Бенски мост. Од тада је текућа вода спајала две баре по којима су и раније пловили мање барке и чамци. После Првог светског рата, тачније на Ђурђевдан 1923. године, четири дечака пошла су чамцем преко баре ка Градском парку да наберу зеленила за празник. Међу њима налазио се Бранко Гроздић, син јединац Петра Гроздића, тадашњег председника Шабачке општине. Невешта деца су изврнула чамац и при томе су се удавили Бранко Гроздић и Данило Ковачевић. Ово није била једина трагедија у околним барама.
Шабац је био ратом разрушен и материјално ослабљен. Насипање бара започето је тек 1928. године. Насут је простор од данашњег Градског паркинга до Градског парка, на којем је саграђена Градска Тржница и постављена пијаца иза ње. Тако је 1928. године пресечена водена веза између двеју бара која је протицала испод моста. Срушене су бочне ограде моста и Бенски мост остао је заборављен под уличном калдрмом.
Многи моји саговорници Шапчани рођени пре 1900. године говорили су ми о Бенском мосту али нико од њих није могао да ми каже његов тачан положај јер се временом простор на Баиру знатно изменио. Лета 2004. године приликом обилних радова на постављању нове водоводне мреже на Баиру, радници су током копања наишли под земљом на Бенски мост. Пресекли су га и попреко њега поставили водоводне цеви. Нису ни знали какав је то подземни објекат и који је некада био његов значај. Годинама сам пратио и снимао све уличне и друге радове у граду али том приликом једва сам успео да сиђем под мост и да га снимим. Радници ми једноставно нису дозвољавали да снимам. Срећом пала је киша, радници су прекинули посао а ја сам се подвукао под мост и успео да га на брзину забележим.
Бенски мост је био скривен 76 година. Да се све ово догађало у некој другој земљи, био би направљен приступ Бенском мосту или барем обележен као један од ретких земљом сачуваних објеката старог Шапца. Бенски мост је веома широк, висина пропуста испод њега је око два метра, закривљени сводови ојачани су и није затрпан земљом. Деценијама су преко њега пролазиле хиљаде Шапчана, таљига, фијакера. Нажалост и непријатељских војника. Нису знали да иду преко моста. Ви то сада знате. Чуваће њега земља за неке друге генерације.
Драгутин Драган Петровић