ИСТОРИЈА ЗА СРПСКЕ НАРАШТАЈЕ

Издање Дневника проте Игњата садржи 113 страна и обухвата поглавља: Старина, Катанска буна, Свети Андреја, Дворске сплетке, Белешке из мог живота у кратко, Истом да се зна и ово, О устанку у Босни и њеним вођама, Рат Србије са Турском, Бој на Бељини. Одломке из књиге преносимо аутентичним правописом и језиком проте Васића.
Уводна реч
У уводном делу књиге- Примедби, прота записује: ,,Ја сам живот мој имао описан све до 1864. год. па како се те године лиши и последњег детета свог Владимира- уништијо сам у оној мојој жалости; а сад видим, да би он за млађи нараштај, ако би на јавност изишао- од велике користи бијо, јер много је лакше послужити се кушањем брода преко другог, но сам собом засукати и у реку неизвесне дубине и пуну вртлога, светског живота загазити.
Сада ми је кад ово пишем, 66. година од рођења. Истина позно, ал сам добро сазнао разне људске карактере, ал утоме и век прође. У човечијем облику познајем вука и ако у овчијој кожи; познајем лукаву лисицу: хијену, тигра, мајмуна, међеда гује и сву осталу зверад; познајем језуите у одећи смерности, који уздишу, рекао би за царством Небесним и рајем, а овамо: за ,рајом“™ и благом земаљским- Епархијама и патријаршијама. А осим напоменутих радова- познајем и праве људе, човекољупце и патриоте, који су у свако доба кадри и вољни на страшном месту постојати па и свој живот за општу ствар жртвовати. Ово, надам се, да ће и Историја Србије- макар од 1839. па до 1878. године- потврдити...
Млађем нараштају кажем за сад то: да ниједног човека не цени по спољнем облику и допадању, по меким и памучним речима, по богатом оделу и украсу- јер кад се неједе све што лети, - тако није ни све оно што сја и бљешти- чисто злато. Многу унутрашњу ругобу, прикривају спољни украси као што и многу унутрашњу лепоту што заклања сиромашнија одећа и не углађен облик човека све дотле, докле се не сазна права цена његове унутрашње лепоте“.
Катанска буна
Стојан Јовановић- Цукић је 22. септембра 1844. године подигао у Шапцу Катанску буну, у циљу повратка династије Обреновић. У том периоду, прота Игњат Васић, нашао се у Шапцу.
,,Од дана доласка мога у Лозницу, па до половине м. Септембра проживих спокојно; но тада се појави катанска буна, а ја се тада задесих у Шапцу, кад они преко Саве пређоше, и стадоше са свирком право пред конак- окруж. здање. Господа се истом беше прибрала у своје канцеларије да ради, - а пушке запуцаше. Окр. начелник, Ђука Стоићевић- брат славног јунака Милоша од Поцерја, - утече на таван, одакле једно дете из пушке убије, - беше и п.... а и престрављен. Сав се Шабац узруја; народ пристаде уз катане, а противници куд који може. Неки су од њих стигли браћи Турцима чак у Соко, а неки су и преко Дрине прешишали; а од судија, неки се у долапе међу акта позавлачише. А председник Марко Лазаревић и помоћник погибоше.
Милош Бигићевић беше се тада задесио код своје куће у Шапцу, па се сви око њега искупљасмо. Но он без нашег знања упути катане са њиховим вођом џенералом Стојаном Јовановићем- Цукићем ““ да иду у Лозницу, а не у Ваљево ““ дакле, преко наоколо...
Вучић добивши пуномоћије, а по ћуди и онако прави звер ““ одпоче свирепства. Заповеди да се хватају и са свију страна доводе Обреновићевци к њему у Ваљево, Лозницу, Шабац. Одпоче ужасна мучења и убијања...
Кад је Мијаило Гарашанин трг. из Гроцке у Шабац дошао к Вучићу ““ престало се са мучењем и убијањем. Исти човек, са својом женом, препоручивали су за посланике на св. Андрејску скупштину све саме Обреновићевце. Ово нека му служи за успомену“.
О дешавањима која су уследила током Катанске буне, прота Игњат пише на двадесет страна свог Дневника, износећи и лични став о многим немилим догађајима.