НОВО НАСЕЉЕ У ШАПЦУ

Затрпавање Бенске баре и изградња истоименог стамбеног насеља на тој површини, допринело је свакако највећој промени изгледа града у протекла два века. Дуго је трајало засипање баре а градња стамбених објеката текла је по фазама. Некадашња бара затрпана је са песком, који је са водом из Саве допреман кроз гвоздене цеви пречника око 50 цм На обали Саве код касарне пристајао је брод „Добрава“ који је довлачио песак са кленачке обале, спајао се са цевима на обали и под притиском убацивао воду и песак кроз цеви до снажне пумпе удаљене око 200 м. На раскрсници пута који води поред Кванташке пијаце и пута ка железничком мосту налазио се велики електрични мотор спојен са пумпом, која је под великим притиском даље потискивала воду са песком ка Бенској бари. Дебеле металне цеви биле су постављене преко целе Дударе, провлачиле су се испод железничких колосека, прелазиле улицу Јанка Веселиновића и Цара Душана, да би коначно стигле у Бенску бару. Био је то веома велики технички захват шабачког предузећа “Пескара“ које је успело да са удаљености од око једног километра из Саве допреми воду и песак у бару. Како се песак таложио у бари, тако су на то место постављане високе машине за бушење дубоких рупа у које се постављала метална мрежаста конструкција (арматура) и наливао бетон. На тај начин су прављени бетонски носећи стубови дужине преко десет метара. Следећа фаза била је спајање стубова бетонском плочом као темељом и зидање зграде. Све зграде у данашњем стамбеном насељу леже на дугим бетонским стубовима, који им обезбеђују стабилност на тлу некадашње баре. У насељу су прве саграђене зграде, биле три истог типа које се налазе наспрам хотела “Слобода“. Тих седамдесетих година цео комплекс био је велико градилиште и рушилиште, јер требало је порушити све објекте који су сметали тренутној градњи стамбених зграда. Подизање насеља вршило је шабачко грађевинско предузеће “Изградња“ чија се дирекција налазила у Поп Лукиној улици. Она више не постоји, њени радници саградили су хиљаде станова у којима данас живе Шапчани и многи су заборавили “Изградњу“ коју је као и многе друге фирме појела “поштена“ приватизација. Био би ред да једна улица у Шапцу носи име “Изградња“ барем у знак сећања.
Стамбено насеље “Бенска бара“ прво је грађено средином засуте баре, а затим се градња ширила у страну. Морам да напоменем, да по регулационом плану града Шапца који је 1930. године израдио инг. Александар Бучин, простор Бенске баре био је планиран за велики парк и кружни ток путних саобраћајница. По том плану Шабац би данас имао другачији и далеко лепши изглед а стамбено насеље, било би померено ка реци Сави, вероватно би се звало “Дудара“ а на данашњем ђубришту било би насеље на песку. Али шабачки урбанисти из седамдесетих година направили су “паметнији“ план. На новом добијеном простору одредили су стамбено насеље. Грађени су солитери тако, да су комшије из двеју суседних зграда могле да разговарају. Солитери су подизани један уз други, насеље је све више личило на саће из кошница. У станове су се усељавали радници “Зорке“ не слутећи шта их чека. Зграда је бивало све више а ваздуха све мање. У то време, које сте сигурно заборавили, град је био окружен густим појасом високих канадских топола, који је спречавао циркулисање ваздуха са Саве ка граду. Фабрика „Зорка“ је радила “пуном паром“ а ружа ветрова је била таква, да су гасови из фабричких димњака падали на град а посебно на ново стамбено насеље. Биле су то године гушења све док се зелени појас није посекао. Касније је дошла и “револуција“ и демонстрације радника „Зорке“, њено растурање и демократија. Данас у Шапцу нема гасова а ни задаха устајале Бенске баре. Слободно дишите пуним плућима. Прошла су она “ружна“ времена. Ваздух се не плаћа (за сада)!
Драгутин Драган Петровић