СЕЋАЊА НА СТРАИ ШАБАЦ
КАМИЧКИ МОСТ
Мост на речици Камичак одувек је био један од најзначајнијих саобраћајних објеката у Шапцу. Преко њега се одвијао веома жив путни саобраћај са Мачвом и Босном. Мачвански сељаци су преко њега довлачили стотине тона робе у Шабац на продају, док су у ратовима пролазиле војске. Камички мост био је у неким временима граница и капија града Шапца. При преласку моста наплаћивала се мостарина. Сељацима није било дозвољено усељавање у град. На мосту су биле кантарџије које су мериле тежину пренешене робе у град. У двадесетом веку Камички мост остаће запамћен по санитарној инспекцији која је мерила квалитет млека које су сељаци доносили у Шабац на продају. Млеко разређено са водом просипали су у Камичак и то је оно време када је Камичком ,,текло млеко“. На жалост нисмо дочекали да са млеком тече и мед јер је временом река затрпана.
Камичак је за време владавине Турака био плован. На њему су радиле турске воденице у зимском периоду, а служио је као зимовник за мање пловне објекте. У време кишних периода ток реке био је веома јак па су на обалама изграђени масивни камени носачи од белог гранита који су носили гвоздени мост. Са обе стране моста постојала је камена ограда лучног облика и висине један метар. Мост је био ширине око десет метара. Имао је са стране пешачке стазе одвојене од коловоза високом металном конструкцијом. При повлачењу Аустро-угарске војске из Шапца. Њихови војници су мост минирали 1918. године. Целих пет година мост је стајао оштећен. Урађен је инпровизован прелаз и из тог периода постоји и разгледница. На шабачкој обали налазила се озидана артерска чесма са које су воду за пиће користили становници Камичка. Била је то у граду чувена Камичка чесма са две луле из којих је истицао јак млаз воде. На врху озидане чесме налазио се велики фењер који је у ноћи осветљавао простор око артерске чесме и положај моста на реци. ,,Шабачки Гласник“ је почетком 1923. године објавио неколико краћих текстова о проблемима око Камичког моста. У априлу је стигао материјал за мост али није био отворен кредит. Лист 31. марта објављује: ,,Држава мора и треба да оправи ћуприју на Камичку и она ју је отпочела лањске године оправљати али, кад је било у пола пута на оправци, она је тргла раднике, Немце који су је оправљали и тако је на оправци стало...“. У јуну 1923. године објављен је нови текст: ,,Ћуприја на Камичку готова је и јуче је пуштена у саобраћај. Мора се признати да је била врло брзо израђена. Заслуга за ово припада г. Степановићу, вишем инжињеру из Шапца и радницима са болом констатујемо „странцима“. Странци нам руше, странци нам граде! Мост је освећен и примљен од комисије 23. јула 1923. године. Прошло је свега пет година од рушења моста.
У току Другог светског рата на Камичком мосту стражарили су немачки војници. Демонтирали су десни део гвоздене конструкције која је обезбеђивала пешачку стазу да би проширили простор за пролаз својих тенкова. Ову фотографију снимио је немачки војник који је у току рата био у Шапцу и она се налази у Међуопштинском историјском архиву Шабац. За чудо Немци нису минирали Камички мост али смо га ми демонтирали и однет је на другу реку. Данас се он налази на путу М19 у Новој Касаби на реци Зелени Јадар у БиХ (подаци Лутво Мемић).
Тако је Шабац остао без једног објекта који је свакако био део историје нашег града. Било је то у оно време када су се у Шапцу рушиле старе зграде и градиле ,,бетоњерке“. И нови Камички мост саграђен је од бетона, а река Камичак почела је да се затрпава, тачније речено убија, 1977. године. Али вода Камичка побегла је под земљу јер природа је паметнија од човека. Испод моста су сви бацали ђубре и само метална ограда од моста је одавала место његовог некадашњег постојања. Са обе стране некадашњег Камичког моста довлачена је земља, терен поравнан и подигнуте грађевине. Зубу времена и људима само је одолевала артерска чесма али и она је губила снагу и вода је све слабије текла. На крају су је затворили са изговором да има минерала штетних по људско здравље. Коме треба вода када је има флаширане у продавницама. Стогодишња липа крај чесме се осушила, а камени лук око чесме постепено је нестајао. Некоме је требао камен и требало је уништити сваки траг. Да је на том простору скоро два века постојала једна река пуна рибе, мост, липа, и артерска чесма чија је вода живот значила за Камичане. Остало је још само да се промени име тог дела Шапца.
Драгутин Драган Петровић
Камичак је за време владавине Турака био плован. На њему су радиле турске воденице у зимском периоду, а служио је као зимовник за мање пловне објекте. У време кишних периода ток реке био је веома јак па су на обалама изграђени масивни камени носачи од белог гранита који су носили гвоздени мост. Са обе стране моста постојала је камена ограда лучног облика и висине један метар. Мост је био ширине око десет метара. Имао је са стране пешачке стазе одвојене од коловоза високом металном конструкцијом. При повлачењу Аустро-угарске војске из Шапца. Њихови војници су мост минирали 1918. године. Целих пет година мост је стајао оштећен. Урађен је инпровизован прелаз и из тог периода постоји и разгледница. На шабачкој обали налазила се озидана артерска чесма са које су воду за пиће користили становници Камичка. Била је то у граду чувена Камичка чесма са две луле из којих је истицао јак млаз воде. На врху озидане чесме налазио се велики фењер који је у ноћи осветљавао простор око артерске чесме и положај моста на реци. ,,Шабачки Гласник“ је почетком 1923. године објавио неколико краћих текстова о проблемима око Камичког моста. У априлу је стигао материјал за мост али није био отворен кредит. Лист 31. марта објављује: ,,Држава мора и треба да оправи ћуприју на Камичку и она ју је отпочела лањске године оправљати али, кад је било у пола пута на оправци, она је тргла раднике, Немце који су је оправљали и тако је на оправци стало...“. У јуну 1923. године објављен је нови текст: ,,Ћуприја на Камичку готова је и јуче је пуштена у саобраћај. Мора се признати да је била врло брзо израђена. Заслуга за ово припада г. Степановићу, вишем инжињеру из Шапца и радницима са болом констатујемо „странцима“. Странци нам руше, странци нам граде! Мост је освећен и примљен од комисије 23. јула 1923. године. Прошло је свега пет година од рушења моста.
У току Другог светског рата на Камичком мосту стражарили су немачки војници. Демонтирали су десни део гвоздене конструкције која је обезбеђивала пешачку стазу да би проширили простор за пролаз својих тенкова. Ову фотографију снимио је немачки војник који је у току рата био у Шапцу и она се налази у Међуопштинском историјском архиву Шабац. За чудо Немци нису минирали Камички мост али смо га ми демонтирали и однет је на другу реку. Данас се он налази на путу М19 у Новој Касаби на реци Зелени Јадар у БиХ (подаци Лутво Мемић).
Тако је Шабац остао без једног објекта који је свакако био део историје нашег града. Било је то у оно време када су се у Шапцу рушиле старе зграде и градиле ,,бетоњерке“. И нови Камички мост саграђен је од бетона, а река Камичак почела је да се затрпава, тачније речено убија, 1977. године. Али вода Камичка побегла је под земљу јер природа је паметнија од човека. Испод моста су сви бацали ђубре и само метална ограда од моста је одавала место његовог некадашњег постојања. Са обе стране некадашњег Камичког моста довлачена је земља, терен поравнан и подигнуте грађевине. Зубу времена и људима само је одолевала артерска чесма али и она је губила снагу и вода је све слабије текла. На крају су је затворили са изговором да има минерала штетних по људско здравље. Коме треба вода када је има флаширане у продавницама. Стогодишња липа крај чесме се осушила, а камени лук око чесме постепено је нестајао. Некоме је требао камен и требало је уништити сваки траг. Да је на том простору скоро два века постојала једна река пуна рибе, мост, липа, и артерска чесма чија је вода живот значила за Камичане. Остало је још само да се промени име тог дела Шапца.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
