СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ТРАГИЧНЕ СУДБИНЕ ДВА ШАБАЧКА ПИЛОТА
Деценијама трагам за подацима о старим Шапчанима о којима се мало зна и није писано. Ти људи су постојали, али стицајем низа околности о њима и њиховим животима остало је врло мало података. На жалост од неких су остали само споменици као траг њиховог живљења.
Прошла 2013. година била је јубиларна за српско ваздухопловство - 100 година од формирања. Тим поводом припремајући изложбу прегледао сам хиљаде споменика на два шабачка гробља како бих евентуално наишао на споменик неког од старих пилота.
На Камичком гробљу сам наишао на три. Два сам расветлио али најстарији из 1926. године нисам јер у Шапцу није било родбине погинулог пилота. На споменику је било уклесано: ,,Живан Жика Поповић п. поруч. ђак ““ пилот И. Ваздухоплов. пука у Н.Саду Свршио Војну Академију 1924. год. 50. клас. погинуо падом авиона“. Од података је писало, да је био рођен 16. марта 1904. године а погинуо 16. августа 1926. године. У подножју споменика са леве стране налазио се епитаф: „Колевку љуља суза, крв и бол. Живот нам цеди суза, крв и бол, у гроб нас прати суза, крв и бол. С тим се рађаш, с тиме живиш и мреш. Тужни родитељи Лепосава и Милоје учитељ“. Са десне стране споменика био је уклесан други епитаф на којем су постојали интересантни подаци младог пилота Живана Поповића: ,,Албанију је прешао пешке са војском у својој 11 години живота. У Француској изучио 3. раз. гимн. и желео да је походи својим авионом“. Овај споменик снимио сам још 2006. године. Био сам изгубио сваку наду да ћу доћи до неких нових података о пилоту. Ове 2013. године добио сам мејл са фотографијом текста из ,,Шабачког Гласника“ из 1926. године. Послала га је моја сарадница из Београда која је знала да трагам за шабачким пилотима и скупљам податке о њима. Стотинама пута сам прегледао странице новина и увек ми је промакао тај текст са прве стране на којем су изнети нови подаци о младом пилоту. Решио сам да сазнам још о трагедији младог пилота. На гробљу сам срео Мићу Николића који ми је рекао, да му у Београду живи кум Бане који је рођак погинулог пилота Жике. Ступио сам у контакт са Баном Поповићем (1943.) који ми је обећао фотографије погинулог пилота. По његовом сећању из приче старијих рођака, Жика као млад пилот при слетању на аеродром у Новом Саду 1926. године ударио је у дрво, испао из авиона и погинуо.
Други пилот о којем се у граду никада није говорило ни писало је Шапчанин Бранислав С. Тодоровић. Рођен је 12. марта 1910. године, одслужио је двогодишњи војни рок, завршио пешадијску подофицирску школу и 1926. године ступио на дужност. Касније прелази у ваздухопловство, а 1932. године завршава механичарску школу у Новом Саду. Са жељом да буде пилот као његов кум Шапчанин Васа Врачевић, завршава пилотску школу у Мостару и постаје пилот ловац 1936. године. Није имао много летачких сати због слабијег здравља. Радио је као нижи ваздухопловни технички службеник. Био је нераздвојан са Васом и док су Немци бомбардовали аеродром у Скопљу где се налазио Васа Брана се налазио на дужности пилота 32. ваздушне групе 6. ловачког пука на аеродрому ,,Прњавор“ у Срему. Полетео је на немачке авионе изнад Београда са својим МЕ-109 Е и борећи се храбро са њима био је оборен 7. апр. 1941. године. Његов авион пао је у Дунав крај Аде Хује. Никада није извађен и нико од 11 погинулих пилота браниоца Београда нису проглашени за народе хероје. Знајте да је Бранислав Тодоровић Шапчанин бранио Београд и бранио своју домовину.
Драгутин Драган Петровић
Прошла 2013. година била је јубиларна за српско ваздухопловство - 100 година од формирања. Тим поводом припремајући изложбу прегледао сам хиљаде споменика на два шабачка гробља како бих евентуално наишао на споменик неког од старих пилота.
На Камичком гробљу сам наишао на три. Два сам расветлио али најстарији из 1926. године нисам јер у Шапцу није било родбине погинулог пилота. На споменику је било уклесано: ,,Живан Жика Поповић п. поруч. ђак ““ пилот И. Ваздухоплов. пука у Н.Саду Свршио Војну Академију 1924. год. 50. клас. погинуо падом авиона“. Од података је писало, да је био рођен 16. марта 1904. године а погинуо 16. августа 1926. године. У подножју споменика са леве стране налазио се епитаф: „Колевку љуља суза, крв и бол. Живот нам цеди суза, крв и бол, у гроб нас прати суза, крв и бол. С тим се рађаш, с тиме живиш и мреш. Тужни родитељи Лепосава и Милоје учитељ“. Са десне стране споменика био је уклесан други епитаф на којем су постојали интересантни подаци младог пилота Живана Поповића: ,,Албанију је прешао пешке са војском у својој 11 години живота. У Француској изучио 3. раз. гимн. и желео да је походи својим авионом“. Овај споменик снимио сам још 2006. године. Био сам изгубио сваку наду да ћу доћи до неких нових података о пилоту. Ове 2013. године добио сам мејл са фотографијом текста из ,,Шабачког Гласника“ из 1926. године. Послала га је моја сарадница из Београда која је знала да трагам за шабачким пилотима и скупљам податке о њима. Стотинама пута сам прегледао странице новина и увек ми је промакао тај текст са прве стране на којем су изнети нови подаци о младом пилоту. Решио сам да сазнам још о трагедији младог пилота. На гробљу сам срео Мићу Николића који ми је рекао, да му у Београду живи кум Бане који је рођак погинулог пилота Жике. Ступио сам у контакт са Баном Поповићем (1943.) који ми је обећао фотографије погинулог пилота. По његовом сећању из приче старијих рођака, Жика као млад пилот при слетању на аеродром у Новом Саду 1926. године ударио је у дрво, испао из авиона и погинуо.
Други пилот о којем се у граду никада није говорило ни писало је Шапчанин Бранислав С. Тодоровић. Рођен је 12. марта 1910. године, одслужио је двогодишњи војни рок, завршио пешадијску подофицирску школу и 1926. године ступио на дужност. Касније прелази у ваздухопловство, а 1932. године завршава механичарску школу у Новом Саду. Са жељом да буде пилот као његов кум Шапчанин Васа Врачевић, завршава пилотску школу у Мостару и постаје пилот ловац 1936. године. Није имао много летачких сати због слабијег здравља. Радио је као нижи ваздухопловни технички службеник. Био је нераздвојан са Васом и док су Немци бомбардовали аеродром у Скопљу где се налазио Васа Брана се налазио на дужности пилота 32. ваздушне групе 6. ловачког пука на аеродрому ,,Прњавор“ у Срему. Полетео је на немачке авионе изнад Београда са својим МЕ-109 Е и борећи се храбро са њима био је оборен 7. апр. 1941. године. Његов авион пао је у Дунав крај Аде Хује. Никада није извађен и нико од 11 погинулих пилота браниоца Београда нису проглашени за народе хероје. Знајте да је Бранислав Тодоровић Шапчанин бранио Београд и бранио своју домовину.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
