ЛИПОЛИСТ ИЗА МИРИСА РУЖА

Иако је по пространству обрадивих површина Липолист једно од највећих села шабачког краја ни њега није заобишла пошаст пада броја становника. Како наводи председник ове месне заједнице Горан Мијаиловић, сваке године је од 40 до 50 Липолиштана мање. Да би се негативни тренд зауставио, по њему је најбитније решити проблем „ситног“ сељака. Само правовременом и адекватном помоћи надлежних малим пољопривредним газдинствима може доћи до ревитализације не само Липолиста већ и других српских села. На лествицу приоритета Мијаиловић је потом високо котирао питање унапређења здравствене заштите као и решење проблема комуналног отпада.
С обзиром да је поверење Липолиштана задобио на недавно одржаним изборима за савете месних заједница, Мијаиловић као главне смернице рада у наредне четири године наводи потпуну јавност свих акција и ширење круга сарадника на угледне и утицајне људе који су пореклом из Липолиста али стицајем околности више у њему не живе.
Србија је земља малог сељака
-Годинама у назад покушавају да нам пласирају информацију како је кључ развоја Србије у рукама произвођача који имају огромне поседе. Сматрам да то није тачно. Србија је земља малог сељака, и само улагањем у његов напредак могућ је опоравак села - каже Мијаиловић и своје речи поткрепљује следећом рачуницом: „ Ако имамо два, три човека који поседују око 500 хектара земље, од обрађивања исте живеће њихове и породице још двоје троје њихових радника, док са друге стране имамо 150 хектара од којих живи 50 породица. Треба да учимо од Аустрије, Италије Холандије. Тамо људи могу да живе од малих поседа, а овде не. Дошли смо до тога да наш сељак од септембра до јуна мора да позајмљује паре да би преживео док у месецима када стигне воће једва има да врати дугове. Због тога користим прилику да апелујем свим надлежним појединцима и институцијама на челу са будућим премијером Вучићем да под хитно обрате пажњу на мале сељаке.“
По Мијаиловићевим речима пољопривредницима Липолиста, поготово онима чије су њиве у поцерском делу највећи проблем представља вода. Дубински бунари су скупи, а они постојећи су већ проћлог лета већим делом пресушили.
-Говоре о наводњавању Мачве. Мачве где воде има у изобиљу, док у Поцерини људи све чешће остају и без воде за пиће, да не спомињемо наводњавање воћњака. Копање бунара је скупо, а уколико се скупи новац за то потребно је доста струје да се покрену пумпе. У Липолисту би било решење урадити два, три таква бунара на свима доступним локацијама, како би људи могли да долазе са цистернама узимају воду и тако побољшају приносе, што је општи циљ, каже Мијаиловић.