ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ЛИЧНИ РАЗЛОЗИ
Шабачки политичари опет нешто прекомпоновали. Шапчанима преостаје да играју на те, познате, мелодије.
Па да, у овој вароши још се слежу утисци са недавно одржане седнице градске скупштине. Пљуштале су оставке и то све образложене личним разлозима. Такође морала су бити начињена и нова постављења, односно именовања, баш како рече један од учесника поменуте скупштине, опет из личних разлога. Па ето, ништа лично.
За неке појаве наш народ је одувек имао пригодне називе. Па су појединце, у приликама сличним садашњим, звали вртикапе. Баш тако.
А што се светских дешавања тиче, ни ту није капа на месту. Врти се. На пример, онај Обама био недавно у Хагу. Није дуго остао. Штета.
А и том поглавици ће кад тад заиграти мечка пред шатором, односно пред Белом кућом.
Е ти странци, наводни европејци, још мало ће да траже од нас Срба да се опет изјасним да ли смо за Исток или Запад. Па зар коначно нису схватили да смо ми несврстани.
Док они то тако, ми још чекамо пред капијом Европе. А још је кад икад велики жупан Срба и самодржац Рашке, Стефан Немања, преговарао са такође великим немачким царем Фридрихом Барбаросом. Е беше то те 1189. године, и представља једну од највећих дипломатских радњи средњовековне српске државе али и Европе. И сад, у овом добу, ми још преговарамо са њима. Вероватно због традиције. Па докле.
И код нас је ових дана било разноразних догађаја. На пример у Новом Саду неки дан штрајковали комуналци па су чак и неки градски функционери морали да чисте смеће. Па лепо, нека и они виде да до плате није лако доћи.
Неки од оних типова што су сад у апсани тврде да су до те грдне лове дошли тако што су штедели. Па дешава се и то, и у оног нашег Слобе мали је куцао гајбе па стекао капитал. Тако је то код нас.
У ноћи суботу на недељу и ми Балканци смо се придружили светској акцији, што “™но кажу перформансу названом “Сат за нашу планету“. У том духу смо искључили јавну расвету по градовима, селима и засеоцима (сад и они имају уличну односно сокачку расвету), те смо погасили и светиљке на којекаквим јавним објектима и све тако редом. Баш је било онако културно. Па и уштедело се. А што су се лопови радовали, само тако. И сад питају кад ће опет тај перформанс.
Прође и 1. април. Могли су нам наши политичари бар на тај дан поручити да је земља вредна и богата, да смо ми добар народ и да нећемо више ништа морати да радимо а лепо ћемо живети. Па што да не, с таквим шалама смо раније и живели. И дошли довде.
Па да, у овој вароши још се слежу утисци са недавно одржане седнице градске скупштине. Пљуштале су оставке и то све образложене личним разлозима. Такође морала су бити начињена и нова постављења, односно именовања, баш како рече један од учесника поменуте скупштине, опет из личних разлога. Па ето, ништа лично.
За неке појаве наш народ је одувек имао пригодне називе. Па су појединце, у приликама сличним садашњим, звали вртикапе. Баш тако.
А што се светских дешавања тиче, ни ту није капа на месту. Врти се. На пример, онај Обама био недавно у Хагу. Није дуго остао. Штета.
А и том поглавици ће кад тад заиграти мечка пред шатором, односно пред Белом кућом.
Е ти странци, наводни европејци, још мало ће да траже од нас Срба да се опет изјасним да ли смо за Исток или Запад. Па зар коначно нису схватили да смо ми несврстани.
Док они то тако, ми још чекамо пред капијом Европе. А још је кад икад велики жупан Срба и самодржац Рашке, Стефан Немања, преговарао са такође великим немачким царем Фридрихом Барбаросом. Е беше то те 1189. године, и представља једну од највећих дипломатских радњи средњовековне српске државе али и Европе. И сад, у овом добу, ми још преговарамо са њима. Вероватно због традиције. Па докле.
И код нас је ових дана било разноразних догађаја. На пример у Новом Саду неки дан штрајковали комуналци па су чак и неки градски функционери морали да чисте смеће. Па лепо, нека и они виде да до плате није лако доћи.
Неки од оних типова што су сад у апсани тврде да су до те грдне лове дошли тако што су штедели. Па дешава се и то, и у оног нашег Слобе мали је куцао гајбе па стекао капитал. Тако је то код нас.
У ноћи суботу на недељу и ми Балканци смо се придружили светској акцији, што “™но кажу перформансу названом “Сат за нашу планету“. У том духу смо искључили јавну расвету по градовима, селима и засеоцима (сад и они имају уличну односно сокачку расвету), те смо погасили и светиљке на којекаквим јавним објектима и све тако редом. Баш је било онако културно. Па и уштедело се. А што су се лопови радовали, само тако. И сад питају кад ће опет тај перформанс.
Прође и 1. април. Могли су нам наши политичари бар на тај дан поручити да је земља вредна и богата, да смо ми добар народ и да нећемо више ништа морати да радимо а лепо ћемо живети. Па што да не, с таквим шалама смо раније и живели. И дошли довде.
Најновији број
25. април 2024.
