ЧАСТ ЈЕ ПРЕДСТАВЉАТИ СВОЈУ ЗЕМЉУ

Иван Димитријевић рођен је 1980. године у Шапцу. Одрастао је у Коцељеви где је и завршио основну школу. Потом одлази на даље школовање. Стекао је звање професора физичког васпитања, постао сувласник фитнес центра у Београду и данас ради као кондиоциони тренер аустралијског тенисера Бернарда Томића. По повратку у Србију са Аустралијан опена Иван је пре неколико дана посетио родни крај, своје родитеље и пријатеље у Коцељеви.
Када си започео тренерску каријеру и да ли си ти бирао ову професију или је ипак она одабрала тебе?
-Од детињства сам био привржен спорту и одувек сам желео да будем део њега. Кроз цело школовање, од основне преко средње школе, или сам нешто тренирао или сам рекреативно упражњавао неки од спортова. За ДИФ сам се одлучио у другој години средње школе. То ми је било некако најлогичније, собзиром да сам много времена проводио на разноразним теренима или гледајући спорт на ТВ. Зато се може рећи да сам ја изабрао професију. Ипак је стицај околности, са друге стране, што сам завршио као фитнес тренер у тенису, јер се тенисом нисам бавио.
Како је изгледао пут од школовања до првог кондиционог тренера двадесетог играча света? Како је све почело?
- Већ на трећој години факултета сам почео да радим код професора биомеханике Душка Илића са ФСФВ. Током петогодишње сарадње са професором стекао сам нова знања, однос према раду, научио шта је преданост и истрајност у послу а и у животу. Било је то за мене огромно искуство. Почео сам да радим са нашим тенисерима, Ненадом Зимоњићем, Бојаном Јовановски као и са многим другим талентованим јуниорима. Тек када сам почео да радим схватио сам колико је битан озбиљан приступ, упорност уз прави извор информација које сам имао уз професора. То ми је омогућило да стекнем одређено искуство које ми је касније много значило. Од тренутка када сам почео да радим најважније је било да преломим у себи да је то оно што је вредно пажње и чиме могу да се бавим цео живот. Од тог тренутка сам сву своју енергију усмерио на рад и стицање нових знања и вештина. Након пет година одлучио сам да покушам сам као фитнес тренер па сам почео индивидуално да радим са Бојаном Јовановски. Она је напредовала јако брзо и добила позив за репрезентацију. Човек су учи док је жив. Тај процес се никада не прекида. Први тренинг у поређењу са тренутним ангажманом као фитнес тренера на АТП туру се прилично разликује. После сарадње са Бојаном дошло је до понуде од Бернарда Томића да сарађујемо. Аустралијски репрезентативац је један од највећих талената и дечко који има најуспешнију јуниорску каријеру од свих активних тенисера са два освојена гренд слема. Остаје задатак да и у сениорској оправда очекивања и најпре уђе у десет најбољих на свету. Осим тога, пре шест година сам са двојицом колега постао сувласник фитнес центра МВП у Београду.
Успешна сарадња са Бојаном омогућила ти је да постанеш део ФЕД КУП тима наше земље. Каква су твоја искуства из тог периода?
- Због искуства у раду са тенисерима добио сам позив од тадашњег селектора да будем члан наше женске тениске репрезентације. Није фраза када кажем да је посебна част бити на таквом месту и представљати своју земљу у једном од најпопуларнијих спортова на свету. У том периоду, за само две године, ФЕД КУП репрезентација ушла је у светску групу и дошла до финала у којем је нажалост изгубила од Републике Чешке у Прагу.
Да ли си испунио свој сан када је о ангажману у професионалном тенису реч или пак пут ка остварењу снова још траје?
- Сматрам себе амбициозним човеком и наравно да имам сан, али када се и он оствари, поставиће се неки нови циљеви. Огромна је привилегија бити у истој свлачионици са највећим тенисерима данашњице, делити знање, учити од људи који су врх светског спорта. Осећам се апсолутно привилегованим што имам такву шансу. Тренутни сан је да са играчем са којим радим дођем до ГС титуле.