У КУЋИ ОБЕШЕНОГ, КОНОПАЦ СЕ НЕ ПОМИЊЕ

Оља Бећковић, аутор и водитељ некада култне емисије „Утисак недеље“, поново је актуелна и то серијом интервјуа у недељнику „НИН“ где из недеље у недељу разговара са нашим најпознатијим политичарима. „Утисак недеље“ је само једна у низу емисија које су у међувремену нестале са нашег етра. Управо је стање у медијима тема са којом и отварамо разговор са прошлогодишњом добитницом Априлске награде града Шапца.
- Морам да признам да се осећам као „Жене у црном“ и причам једну те исту причу. Волела бих да се промени ситуација, па да могу да кажем нешто оригиналније, али стање у медијима је горе него икада.. То сам говорила 2014. године и 2015. године. Колико год се то чинило као фраза, никада није било горе. Сваки дан ми је све више застрашујући и не видим никакву наду да би могло да буде другачије.
Сви Вас питају да ли ћете више икада радити „Утисак недеље“?
- Сигурна сам да не постоје никакве шансе да више икада радим „Утисак недеље“. То не доживљавам као неку моју личну драму, што ја више нећу да имам емисију на телевизији и што мене неће бити на телевизији, него што је то симбол да неће бити ничега сличног.
Да ли сте помислили када је дошло до промене власти 2012. године, да ће Ваша емисија да буде укинута?
- Ја сам ту испала тотални аматер, нисам била, до душе, једини аматер. Ми смо сви мислили да они то не смеју да ураде. Изгледало је, ако су одлучили да се одрекну целе своје бивше политике и да се представе као европејци, да се просто неће усудити да ураде нешто што је толико у контри са тим опредељењем. Не, није ми пало на памет да ће то да се деси.
И даље се говори о укидању „Утиска недеље“.
- И властима, и Александру Вучићу, и телевизији Б92, било је јако стало да се та ствар не назове правим именом, као и да Вучић нема никакве везе са тим. Важно је било да се каже да та емисија није забрањена, и морао је да се смисли механизам како да се то докаже. Најбоља идеја да се докаже, да премијер не стоји иза тога је била да се на насловној страни „Информера“ појави вест да мене Жељко Митровић зове да пређем на Пинк. Сви знају да Вучић контролише Пинк, и да ако мене Жељко зове, Вучић не стоји иза тога, већ му пријатељ ради иза леђа. Ради се о њиховој невероватној способности да манипулишу, као и о познавању бирачког тела које ће то да прогута. Знали су да ја ту понуду нећу да прихватим, и Жељка Митровића неће ништа да кошта да ме позове.
Нема више ниједне емисије у којој се негује дијалог на телевизијама са националном фреквенцијом.
- Чак и иако постоје такве емисије СНС има забрану и они не могу да се појављују у некој емисији где има нечег супротног. Ви као новинар имате проблем, јер публика не зна да сам звала 800 пута њих да дођу, и онда они кажу да сте опозициона емисија. Стварност је другачија. Испада као да ми сада седимо и оговарамо Вучића, а ја бих волела да разговарам са неким ко је његов присталица и волела бих да ми неко каже да ли је њему нормално то, да неки премијер дневно окупира по 50 минута све телевизије, то ни Тито није радио.
Шта мислите о идеји НУНС да се бојкотује таблоид „Информер“ због писања о раду сајта Крик и његовог уредника Стевана Дојчиновића?
- Нисам сигурна да је то добра идеја? Човек има два опредељења, д ачита или не. Уколико се човек одлучи за бојкот, онда губи представу о томе где живи, и уколико се изолује, онда нема представе о томе какав је то ужас. Можда је далеко боље читати и гледати сваки дан, да би се човек у једном тренутку пробудио и рекао доста, јер ако поспуштамо ролетне и живимо у малим оазама, бојим се да ћемо много да се изненадимо када изађемо на улицу међу људе нахрањене тим највећим ужасима.
Како гледате на ту присност између премијера и новинара са којима разговара?
- То је психолошка контра. То „драга Оливера“, искључиво говори онима којих се гади, а овима који долазе са нарученим питањима, ту се игра друга игра. Пита ово као ““ ви сте Црномарковић, одакле су ваши Црномарковићу, опростите мислио сам да погодим одакле је неко на основу презимена, а онда Црномарковић поставља 22 минута питање које нема никакве везе са битном темом због које је заказан директан пренос конференције за штампу.
Поново радите интервјуе са политичарима, али сте рекли да никада неће разговарати са Александром Вучићем.
- Када су ми предложили да радим интервјуе са политичарима, ракла сам да хоћу, али да ми не пада на памет да разговарам са Вувићем. Највероватније је да и њему не пада на памет да разговара са мном, али на основу онога што смо причали о њиховим механизмима и манипулацијама, постоји опасност да би он пристао да разговара са мном и да би то био крунски доказ да нема цензуре, да је он човек отворен и спреман да одговара на сва моја питања. Није поента у томе да ли му верујем или не. Ја нисам у стању да са њим разговарам нити професионално, нити мислим да он то заслужује. Он не одговара ни на једно питање. Не знам зашто он не седи сам у тим емисија, чему служе оне несрећне жене, Оливера Јовићевић и остале. Ви наручите емисују где ћете да најавите изборе, и направите сценарио да то кажете у 17. минуту, а када се неко усуди да га пита у десетом минуту о томе, он каже ““ сачекајте. То не може да се правда. Што се мене тиче, ја се осећам да је тај човек мени директно угрозио живот и да ја ту не могу да будем професионалац.
Да ли Вас је неко од тих политичара питао било шта о ономе што се десило Вама и емисији?
- Нико и ништа. Јако је занимљиво, као у оној народној ““ у кући обешеног, конопац се не помиње. Апсолутно ми нико од њих није поставио питање ни близу тог осетљивог терена. Сви се правимо, све је у реду, уосталом, ево ради за НИН, имам шта да једем. Сви они, притом, знају боље од мене и шта се ту десило и како је изгледало.
Када би се власт променила, да ли би се променио и однос према новинарима?
- Колико год да то звучи шокантно, да замислимо да се промени власт, што се неће десити, али и да се промени, мислим да би свима одговарало да се остане на овим тековинама. Много је добар живот свакој власти ако нема „Утиска недеље“, и ако нема још пет емисија на телевизијама са националном фрекфенцијом. Њима је тако много боље, и верујем да би они рекли, па сад то су приватне телевизије.
Како доноси одлуке, а никада не спава
Премијер говори како много ради, како не спава...
- Ту тему нико не сме да отвори. Ако се он хвали нон стоп, како не спава, или спава највише два сата у 24 сата, то је проблем. Погледајте шофера који вози аутобус, ако не спава, он ће да нас стрмекне у провалију, а ми смо са човеком који нас воза већ четири године и стварно се сви праве блесави. Како можеш да доносиш било какве одлуке, а ниси спавао четири године?
Када смо мали, плаШимо се мрака
Да ли треба да се плашимо или не?
- Свако нормалан треба да се плаши, али треба да се понаша као да се не плаши. Најмање страшно што може да се деси је да вас ухапсе, или не. Сваки човек када је мали, плаши се мрака. Човек никада не престане да се плаши мрака, али схвати да му се то не исплати и да мора да живи у мраку. Мислим да смо у стварном мраку и плашили се или не, ми морамо да функцинишемо.