У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ НА ЛЕТЊИКОВЦУ ОДРЖАНА ТРИБИНА
ПОРОДИЦА У СРБИЈИ - ИСПУЊЕЊЕ ИЛИ ИСКУШЕЊЕ
Прошлог четвртка историчар Небојша Цвејић, неуропсихијатар др Зоран Јовановић, педијатар др Живко Теодоровић и др теологије Љубомир Ранковић покушали да дају одговор на ову све присутнију недоумицу данашњице
Породица као институција је основа и ослонац друштва, речено је прошлог четвртка на трибини у ОШ „Стојан Новаковић“ на Летњиковцу. Покренута у оквиру пројекта „Породица - темељ Србије“ покушала је да да одговор на све присутније питање данашњице „Породица у Србији - испуњење или искушење“.
- Нажалост, данас у 21. веку, у Србији институција породице је угрожена. Сваки четврти брак заврши се разводом, 400.000 парова има проблема са стерилитетом, патолошки проблеми функционисања породице, а што је најважније, Србија има екстремни пад наталитета. Ниједна институција у земљи се не бави овим проблемом. Циљ наше трибине је да подигнемо свест српског народа о значају породице као и њеним вредностима - рекао је организатор трибине вероучитељ Игор Бошковић.
Осврћући се на начелну демографију, односно попис становништва, од 1900. године па све до данас, историчар Небојша Цвејић проговорио је о паду наталитета, разликама менталитета некад и сад, скупо плаћеној слободи и губицима у ратовима 20. века, с јасном констатацијом да ћемо бити мањина у сопственој земљи и што је најгоре, не дао Бог, нестати као народ.
- Из породице све потиче, од ње креће и у њу увире. Ту стичемо прва знања, прва искуства. Породица нас формира и из ње крећемо у свет. На крају крајева ми сами трудећи се да се остваримо и као родитељи и као супружници и као људи, а тежећи да продужимо врсту, формирамо своју породицу - истакао је Цвејић.
Значају жене у данашњем друштву, породице као основног стуба државе и цркве, проблему „егоизма“, васпитању младих нараштаја дотакао се др теологије Љубомир Ранковић истакавши да ово тешко питање има два смера.
- Прво се каже да је све у кризи зато што је у кризи породица, а онда се каже да је породица у кризи јер је све остало у кризи. О томе као кокош и јаја. Ако се има у виду да је породица, што би Руси рекли почетак свих почетака, и да се ту удара темељ и човекове личности и феномену друштва, ако на ишта треба обратити пажњу данас и узети то као почетак јесте брига о породици. Видите и сами да су и појединци и значајне институције и држава и света сада сав фокус окренули ка породици да се ту направи једно чврсто језгро свега. Мислим да је ова вечерашња трибина и ово што ради школа „Стојан Новаковић“ излазак на прави пут. Ми у нашим школама ништа нисмо учили о породици. Нисмо учили како да будемо добре мајке, добри очеви, добра деца. То се све некако подразумева. Зашто се подразумева? Зато што је све то остављено да се формира у породици. Велика је одговорност на сваком појединцу и нас, и младих и старих, да учврстимо то основно језгро у тај темељ. Ја као свештеник могу да кажем да би Библија могла да помогне не због тога да не зазвучи сад нешто маркетиншки, због вере у Бога или шта друго, него због тога што учи тим правцима једног озбиљног односа према светој збиљи - животу. Живот је веома озбиљна ствар и важна ствар. И живети и лични и друштвени живот је задатак број један и друштва и појединца тако да свака реч о породици је један велики допринос општем спасењу и појединца и света. Особито овога света који се данас налази на једној великој раскрсници, веома клизавој.
Неуропсихијатар др Зоран Јовановић у вези овог проблема говорио је из угла патологије породице и њеног функционисања које је условљено немаштином, страхом, лошим материјалним условима, нестабилности у земљи, осврћући се на превентивно деловање и „свести о породици“. Присутни су имали прилику да чују и о проблемима младих родитеља, неодлучивању за даље потомство, узроцима, одрицању од родитељства, али и могућностима решења проблема захваљујући педијатру др Живку Теодоровићу.
„Сумњам да има ико на свету од нас ко би смео да прогнозира шта ће бити за двадесет година. Да би поставили прогнозу и да би имали неку наду да нам буде боље управо јесте ово - да учврстимо породицу, породични живот, како би стасавали млади људи из тог чврстог језгра породичног, здраве личности који ће бити носиоци свога личног, а наравно, и друштвеног живота. С једне стране утешен сам зато што видим да се овде обраћа пажња на породицу. Мислим да ће се кроз ту бригу наћи спасење света.“
Др теологије Љубомир Ранковић
- Нажалост, данас у 21. веку, у Србији институција породице је угрожена. Сваки четврти брак заврши се разводом, 400.000 парова има проблема са стерилитетом, патолошки проблеми функционисања породице, а што је најважније, Србија има екстремни пад наталитета. Ниједна институција у земљи се не бави овим проблемом. Циљ наше трибине је да подигнемо свест српског народа о значају породице као и њеним вредностима - рекао је организатор трибине вероучитељ Игор Бошковић.
Осврћући се на начелну демографију, односно попис становништва, од 1900. године па све до данас, историчар Небојша Цвејић проговорио је о паду наталитета, разликама менталитета некад и сад, скупо плаћеној слободи и губицима у ратовима 20. века, с јасном констатацијом да ћемо бити мањина у сопственој земљи и што је најгоре, не дао Бог, нестати као народ.
- Из породице све потиче, од ње креће и у њу увире. Ту стичемо прва знања, прва искуства. Породица нас формира и из ње крећемо у свет. На крају крајева ми сами трудећи се да се остваримо и као родитељи и као супружници и као људи, а тежећи да продужимо врсту, формирамо своју породицу - истакао је Цвејић.
Значају жене у данашњем друштву, породице као основног стуба државе и цркве, проблему „егоизма“, васпитању младих нараштаја дотакао се др теологије Љубомир Ранковић истакавши да ово тешко питање има два смера.
- Прво се каже да је све у кризи зато што је у кризи породица, а онда се каже да је породица у кризи јер је све остало у кризи. О томе као кокош и јаја. Ако се има у виду да је породица, што би Руси рекли почетак свих почетака, и да се ту удара темељ и човекове личности и феномену друштва, ако на ишта треба обратити пажњу данас и узети то као почетак јесте брига о породици. Видите и сами да су и појединци и значајне институције и држава и света сада сав фокус окренули ка породици да се ту направи једно чврсто језгро свега. Мислим да је ова вечерашња трибина и ово што ради школа „Стојан Новаковић“ излазак на прави пут. Ми у нашим школама ништа нисмо учили о породици. Нисмо учили како да будемо добре мајке, добри очеви, добра деца. То се све некако подразумева. Зашто се подразумева? Зато што је све то остављено да се формира у породици. Велика је одговорност на сваком појединцу и нас, и младих и старих, да учврстимо то основно језгро у тај темељ. Ја као свештеник могу да кажем да би Библија могла да помогне не због тога да не зазвучи сад нешто маркетиншки, због вере у Бога или шта друго, него због тога што учи тим правцима једног озбиљног односа према светој збиљи - животу. Живот је веома озбиљна ствар и важна ствар. И живети и лични и друштвени живот је задатак број један и друштва и појединца тако да свака реч о породици је један велики допринос општем спасењу и појединца и света. Особито овога света који се данас налази на једној великој раскрсници, веома клизавој.
Неуропсихијатар др Зоран Јовановић у вези овог проблема говорио је из угла патологије породице и њеног функционисања које је условљено немаштином, страхом, лошим материјалним условима, нестабилности у земљи, осврћући се на превентивно деловање и „свести о породици“. Присутни су имали прилику да чују и о проблемима младих родитеља, неодлучивању за даље потомство, узроцима, одрицању од родитељства, али и могућностима решења проблема захваљујући педијатру др Живку Теодоровићу.
„Сумњам да има ико на свету од нас ко би смео да прогнозира шта ће бити за двадесет година. Да би поставили прогнозу и да би имали неку наду да нам буде боље управо јесте ово - да учврстимо породицу, породични живот, како би стасавали млади људи из тог чврстог језгра породичног, здраве личности који ће бити носиоци свога личног, а наравно, и друштвеног живота. С једне стране утешен сам зато што видим да се овде обраћа пажња на породицу. Мислим да ће се кроз ту бригу наћи спасење света.“
Др теологије Љубомир Ранковић
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
