Аутсајдери који су пленили

Година је 1976. Југославија, репрезентација која је два пута губила финале, добила је прилику да организује Европско првенство, које се, онда последњи пут, играло у Ф4 формату. Две године раније, Светко првенство у Немачкој демонстрирало је силу Западне Немачке (титули Европског, придодали су и пехар светског првака), планета је упознала „тотални фудбал“ Холандије, а „Југа“ трећу срећу тражила на свом терену. Потпуни аутсајдер тог друштва била је Чехословачка, тим који је Светски куп гледао на телевизији. У полуфиналу, слабашни Чехословаци морали су начувену, моћну Холандију са најбољом генерацијом икада. Ондруш шокира „лале“ за 1:0, но исти играч, овај пут аутоголом, враћа вицешампионе света у меч и уводи утакмицу у прдужетке. Можда се очекивао пад Чеха, али уместо тога, у финишу другог продужетка Нехода и Весели погађају за 3:1.
Осокољени изненађењем, у великом финалу, Чехословаци настављају где су стали у финалу, против З. Немачке. Владаре света и Европе, Швехлик и Добиаш бацају у нокдаун, но, још једном Милер и Холебаин доносе продужетке, а потом и пенале. Притисак превелики, умор још већи. Ипак, пеналџије су сигурне до последње серије. Први попушта Ули Хенес и све је било у ногама Пањенке. Он се одлучио за невероватан лоб ударац по средини гола. Гол који доноси, сензационалну титулу у Праг, а њему вечну славу и потез који ће се заувек звати по њему.
ЕУРО 1992 представља болну успомену за све на овим просторима. Непосредно пре почетка, политика је и дефинитивно однела победу над спортом, а моћ понизила фер плеј и здрав разум. Југославије је избачена са ЕП, а место је заузела Данска, тим који се није ни квалификовао. „Мршавих“ 0:0 против Енглеске и пораз од Шведске 1:0, указивао је да ће Данци брзо кући. Но, у последњем колу, комшије из Шведске им чине услугу, славе против Енглеске и пружају прилику „црвено ““ белима“ да победом над Француском дођу до другог места. Ларсен и резервиста Елструп доносе велика два бода, 2:1 и полуфинале је ту. Тамо их је чекао бранилац титуле, Холандија. Иако аутсајдер, голом Ларсена, Скандинавци долазе у вођство. Бергкамп је изједначио, али Ларсен поново донео предност Данцима. Када је Рајкард изједначио у завршници, личило је да у додатни период, Холанђани улазе с“™ психолошком предношћу. Ипак, у пенал серији, Ван Бастенов шут зауставља Шмајхел и сан Данске се наставио. У финалу, Данска је одиграла као Немачка, а Немачка личила на неискусни тим. Јенсен у 18. и Вилфорт у завршници донели су победу за „чудо“.
Ипак, до титуле Лестера, ништа, баш ништа, није могло да се мери са остварењем Грчке у Португалу на Првенству 2004. године. „Хелени“ предвођени Ото Рехагелом, били су аутсајдери и у квалификацијама где су играли против: Шпаније, Украјине, Северне Ирске, Јерменије. Играчи из домаће лиге и неколико просечних европских фудбалера, били су све на шта је Немац могао да се ослони. Почели су поразом од Шпаније у Атини и чинило се да ће ЕУРО бити само сан за Грке. Победа у Шпанији у јуну 2003. године, вратила је Грке у игру, а потом славље против Украјине, лансирало на врх групе. На Пиринеје су отишли са, уз Летонију, највећим епитетом аутсајдера. Додатно им је ситуацију погоршала повреда Тсартаса, најбољег играча у квалификацијама. На отварању састали су са Португалом. Док су домаћи већ видели три бода у џепу, Карагунис је ударцем са око 20 метара утишао Лисабон, а потом Басинас са беле тачке домаће „тифозе“ вратио у столице. Многи су и ово приписивали случајности, а нису желели да промене мишљење ни после ремија са Шпанијом 1:1, па чак ни када су дошли до четвртфинала. Када су сви очекивали рутинску победу Француске у првој нокаут рунди, Загоракис је фантастично надмудрио Лизаразуа на десном боку, а перфектан центаршут, Харистеас закуцао у гол Бартеза. Полуфинале их је одвело на, у том тренутку, Чехе у никада бољој форми. Солидан меч, где су обе екипе имале своје прилке завршен је без голова. У продужецима, „сребрни гол“ позлатио се Грчкој. Корнер са десне стране у 105. минуту, у мрежу је главом „поспремио“ халф Трајанос Делас. Сви су били у неверици, чак и сами играчи.
Ко је античком народу давао било какве шансе да два пута победи домаћина, да и у финалу расплаче португалску нацију, нико то није успео никада на великим такмичењима. Дефанзива и контре били су рецепт Грка у финалу, а Португалци нису смели много да се отворе и то није донело неко примамљиво финале. Међутим, средином другог дела, Басинас је центрирао, а Ангелос Харистеас још једном био највиши у скоку, 1:0. Имао је шанси Португал, али не великих, Грчка је још једном играла маестрално у одбрани и НЕВИЂЕНО ЧУДО СЕ ДОГОДИЛО !!!!! отписани аутсајдер, два пута је победио домаћина, првог фаворита за титулу и пехар однео кући.
Ко зна, можда кроз неколико година, сличан текст буде „причао“ причу о Велсу и Француској 2016 ““ те.
Белгијанци и Чеси
Неколико минута и мало среће недостајало је Белгији 1980. и Чешкој 1996. године да достигну вечност, но Немци су били кобни. Млада, полетна Белгија, стигла је у Италију као аутсајдер. Пажња јавности била је усмерена на Холандију, Немачку, Италију, Шпанију. Ипак, Геретс, Вандерејкен и екипа најпре су били први у групи Б, сензационално испред Италије, Шпаније и Енглеске, да би у финалу против З. Немачке имали 1:1 до 88. минута, када је снове срушио Хрубеш. У Енглеској “˜96, Чешка је неочекивано победила Италију и Русију у групи и осигурала друго место. У четвртфиналу, Португал је „згрануо“ Поборски, док су у полуфиналу изводили пенале боље од Француза. Водили су и у финалу голом Бергера са беле тачке, али је Бироф у завршници и златним голом спречио сензацију.