Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(12. април 2018.)
ФЕЉТОН „СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ“ 6
– НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ И
„ГЛАС ПОДРИЊА“

Богиња Венера

Богиња Венера
Некада су сви путеви водили у Рим, а фељтон нас често, римским стазама открића, води ка Антици. Највећа империја старог века изграђивала се на војним походима и трговачким умећем, а на тим путешествијима уздали су се у помоћ Венере и Меркура, божанстава љубави и трговине. Кроз богату митологију моћног царства закорачићемо у други век наше ере.
Статуета Венере, богиње љубави римске митологије, пронађена је на ширем подручју Шапца (МЗ Мала Врањска). У Народни музеј пристигла је 1996. године када ју је ова институција културе откупила од приватног власника Т. Пуретића. Према његовим наводима статуету је пронашао на ораницама иза фабрике меса “СИНД”. Данас је део античке збирке шабачког музеја.
Венера, висока 144 милиметра, приказана је нага у стојећем ставу са ослонцем на десној нози. Лева нога је савијена у колену. Облине тела су са свим анатомским детаљима, нарочито кукови и леђа, уз истицање контура стомака – симбола плодности. Недостаје јој глава, десна рука до рамена, а лева до изнад мишице. На десном глутеусу артефакта налази се већи отвор неправилног облика са накнадно обрађеним рубовима. Осим овог, приметно је и оштећење на левој лопатици. Оба отвора су била санирана, једва приметним, металним закрпама, од којих је очувана само она на плећки. Израђена је у техници шупљег ливења, глачања и позлате. Трагови позлате уочљиви су по целом телу, а најбоље су очувани на скривеним деловима предмета.
Није познато како су настали ови недостаци. У стручној јавности присутно је неколико теорија. Могућа је грешка приликом ливења касније отклоњена закрпама, а присутна је и претпоставка да је статуета била део композиције повезане поменутим деловима тела. Дефекти су последица (не)намерног разбијања, односно раздвајања целине. Постоји индиција да је Венера позлаћена управо због оштећења.
Према наводима археолога Момира Церовића представљеним у годишњаку Народног музеја, због недостатка главе, тешко је одредити период и место настанка статуете. Остаци увојака на раменима упућују на сличност са боље очуваном Венером из другог века, пронађеној у Бачкој. Претпоставља се да су обе рађене у блиском временском периоду у некој од римских радионица. Све упућује на закључак да се непознати уметник, при изради, угледао на хеленистичке копије статуа Афродите грчке богиње љубави.
Римљани су Венеру сматрали мајком народа, а сличне фигурине су носили војници и трговци, у пару са статуетом Меркура, божанства трговине.

М. Живановић и Д. Благојевић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa