“SREBRNE” USPOMENE - “MEDICINAR” DRUGI U KUPU
A BILO JE BLIZU
Nema teže pozicije u sportu od drugog. Finale se gradi čitave sezone, borba oduzme svu energiju, a onda jedan napad, minut, trenutak pehar odnese na drugu stranu. Ni u finalu pehovi nisu zaobišli “Medicinar”. Rezultat vredan, ali je teško sakriti žal. Šabac sjajan domaćin. Oproštaj Ane Radović
Bio je “pedeset i neki minut”, od minus pet, domaćin je stigao na minus jedan 30:31, imao je napad. Radović pronalazi Ćubelu, svi očekuju loptu na crtu, ka Stojiljković ili Vragolić. Ipak, bek Šapčanki uočava prazan prostor, prolazi, publika spremna da “zagrmi” zbog izjednačenja, pokušaj loba koji zaustavlja Ana Kačarević. Uz jauk jači od uzvika razočarenja, Ćubela pada na parket, usled nezgodnog doskoka. Arbitri Mašić i Marić ne prekidaju meč, Aranđelovčanke u kontri, Kolak pogađa za 30:32.... jedan trenutak teško može nositi svu krivicu konačnog poraza, no detalj iz finiša finala može biti simbol sezone šabačke ekipe. Sve je slutilo na dobro, ali propuštena prilika propraćena pehom, odnela je nadu u nepovrat. U nekoliko sekundi je to: lepa akcija, propuštena prilika, povreda, primljen gol, u sezoni, odličan start, povrede, rad “iza leđa”, nove povrede, pad na tabeli.
Jeste “Medicinar” bio domaćin, ali daleko od favorita. Pred sobom je imao aktuelnog šampiona “Jagodinu” i branioca trofeja u Kupu “Bekament”, pred sobom je imao rivale sa većim fondom rukometašica, ekipe gotovo u punim sastavima i boljoj formi.
Nosi Šabac i hala “Zorka” magiju, a to su osetile Jagodinke. Bez konkurencije najbolji tim u Srbiji, nošen velikim pobedničkim peharom “pao” je u polufinalu. “Medicinar” je pružio verovatno najbolji nastup u 2018. godini. Ana Radović je uvek pronalazila put do svojih koleginica, Ćubela mesto među stativama koje Đurašinović nije mogla da sačuva, a odbrana gotovo perfektna. Na golu Jovana Perić je podsetila svojim nastupom na prethodnu, šampionsku sezonu. Ostala je “mrlja” na šampionskom slavlju Jagodine, o čemu je svedočilo lice i izjava trenera Markova.
- Mi nismo ličili na tim od pre nekoliko dana, “Medicinar” nas je nadigrao u svakom segmentu, finale apsolutno zaslužio i samo mogu da čestitam – rekao je posle meča Dragan Markov, trener Jagodine.
Iako su formalno “medicinarke” finale dočekale odmornije, bar dva i po sata odmornije, suštinski to nije bio slučaj, jer su “izgarale” protiv šampiona, sa realno malim fondom igrača, dok su Aranđelovčanke mesto u poslednjem meču obezbedile protiv drugoligaške, mlade ekipe, te je Paunović, odmarao vodeće prvotimke.
Finale uliva dodatnu snagu, no regeneracija zahteva više od 22, 23 sata. Od starta je branilac trofeja preuzeo rezultatsku primat i čuvao je do kraja, a izabranice trenera Aleksandra Savića imale su nezahvalnu ulogu ekipe koja “juri” zaostatak. Posebno je to teško kada je tim desetkovan i kvantitativno. Zaostajale su Šapčanke, ali se na krilima publike i vraćale, no uvek bi malo nedostajalo za potpuni preokret. Ipak, mnogo dalekih golova, nesrećno odbijenih lopti u ruke “Bekamenta i “duža klupa” odneli su trofej, ostavili žal i srebro da seća na zaista dobro organizovan i kvalitetan turnir.
- Iluzorno je govoriti o detaljima, oni ostaju za našu analizu. Poraženi smo zasluženo, rezultat je realan odnos snaga i ovo je bio naš maksimum. Bez obzira kako gledali na drugo mesto u Kupu, ono je maksimum ekipe. Pred klubom je leto u kome treba stvoriti ekipu koja će “Medicinar” zadržati među stabilnim i jakim superligašima – rekao je kratko strateg Aleksandar Savić posle finala.
Pehar pobednika podigla je kapiten “Bekamenta” Sanja Rajović, dok su pojedinačna priznanja dobili: Katarina Stepanović (BB) – najbolji igrač, Ilijana Nićiforović (BB) – najbolji golman, odnosno Suzana Ćubela (Medicinar) – najbolji strelac.
OPROŠTAJ
ANE RADOVIĆ
Finalni meč Kupa Srbije bio je poslednji u igračkoj karijeri kapitena i zvanično najbolje igračice “Medicinara” u klupskoj istoriji Ane Radović. Posle uspeha sa ekipom “Budućnosti” (šampion Evrope, Kup pobednika kupova, prvenstvo i Kup Crne Gore), danskim “Vejenom”, reprezentacijom Crne Gore (evropska titula, olimpijsko srebro) i naravno matičnim “Medicinarom” (titula šampiona) stavila je tačku na igračku karijeru. Nije uspela da podigne pehar pobednika Kupa Srbije u dresu “Medicinara”, ali je najvredniji trofej ponela prethodnog proleća kada je proslavila šampionsku titulu sa klubom u kojem je ponikla. Osim priznanja kluba za najboljeg igrača u istoriji, Ana je više puta uzastopno najbolji igrač lige, najbolji strelac, kluba i lige, ali i nosilac rekorda po broju postignutih golova na jednoj utakmici od osamostaljenja Srbije.
Klub je poklonima i plaketama odao priznanje: Aleksandri Ručnov, Dunji Vragolić i Jovani Milošević za 100 odigranih utakmica u dresu “Medicinara”.
Plakete za doprinos rukometu dobili su: Dejan Pavlović (predsednik “Medicinara”), delegat i kontrolor Vojislav Andrić, odnosno Zoran Mikić, arbitri finala Branka Marić i Zorica Mašić.
Jeste “Medicinar” bio domaćin, ali daleko od favorita. Pred sobom je imao aktuelnog šampiona “Jagodinu” i branioca trofeja u Kupu “Bekament”, pred sobom je imao rivale sa većim fondom rukometašica, ekipe gotovo u punim sastavima i boljoj formi.
Nosi Šabac i hala “Zorka” magiju, a to su osetile Jagodinke. Bez konkurencije najbolji tim u Srbiji, nošen velikim pobedničkim peharom “pao” je u polufinalu. “Medicinar” je pružio verovatno najbolji nastup u 2018. godini. Ana Radović je uvek pronalazila put do svojih koleginica, Ćubela mesto među stativama koje Đurašinović nije mogla da sačuva, a odbrana gotovo perfektna. Na golu Jovana Perić je podsetila svojim nastupom na prethodnu, šampionsku sezonu. Ostala je “mrlja” na šampionskom slavlju Jagodine, o čemu je svedočilo lice i izjava trenera Markova.
- Mi nismo ličili na tim od pre nekoliko dana, “Medicinar” nas je nadigrao u svakom segmentu, finale apsolutno zaslužio i samo mogu da čestitam – rekao je posle meča Dragan Markov, trener Jagodine.
Iako su formalno “medicinarke” finale dočekale odmornije, bar dva i po sata odmornije, suštinski to nije bio slučaj, jer su “izgarale” protiv šampiona, sa realno malim fondom igrača, dok su Aranđelovčanke mesto u poslednjem meču obezbedile protiv drugoligaške, mlade ekipe, te je Paunović, odmarao vodeće prvotimke.
Finale uliva dodatnu snagu, no regeneracija zahteva više od 22, 23 sata. Od starta je branilac trofeja preuzeo rezultatsku primat i čuvao je do kraja, a izabranice trenera Aleksandra Savića imale su nezahvalnu ulogu ekipe koja “juri” zaostatak. Posebno je to teško kada je tim desetkovan i kvantitativno. Zaostajale su Šapčanke, ali se na krilima publike i vraćale, no uvek bi malo nedostajalo za potpuni preokret. Ipak, mnogo dalekih golova, nesrećno odbijenih lopti u ruke “Bekamenta i “duža klupa” odneli su trofej, ostavili žal i srebro da seća na zaista dobro organizovan i kvalitetan turnir.
- Iluzorno je govoriti o detaljima, oni ostaju za našu analizu. Poraženi smo zasluženo, rezultat je realan odnos snaga i ovo je bio naš maksimum. Bez obzira kako gledali na drugo mesto u Kupu, ono je maksimum ekipe. Pred klubom je leto u kome treba stvoriti ekipu koja će “Medicinar” zadržati među stabilnim i jakim superligašima – rekao je kratko strateg Aleksandar Savić posle finala.
Pehar pobednika podigla je kapiten “Bekamenta” Sanja Rajović, dok su pojedinačna priznanja dobili: Katarina Stepanović (BB) – najbolji igrač, Ilijana Nićiforović (BB) – najbolji golman, odnosno Suzana Ćubela (Medicinar) – najbolji strelac.
ANE RADOVIĆ
Finalni meč Kupa Srbije bio je poslednji u igračkoj karijeri kapitena i zvanično najbolje igračice “Medicinara” u klupskoj istoriji Ane Radović. Posle uspeha sa ekipom “Budućnosti” (šampion Evrope, Kup pobednika kupova, prvenstvo i Kup Crne Gore), danskim “Vejenom”, reprezentacijom Crne Gore (evropska titula, olimpijsko srebro) i naravno matičnim “Medicinarom” (titula šampiona) stavila je tačku na igračku karijeru. Nije uspela da podigne pehar pobednika Kupa Srbije u dresu “Medicinara”, ali je najvredniji trofej ponela prethodnog proleća kada je proslavila šampionsku titulu sa klubom u kojem je ponikla. Osim priznanja kluba za najboljeg igrača u istoriji, Ana je više puta uzastopno najbolji igrač lige, najbolji strelac, kluba i lige, ali i nosilac rekorda po broju postignutih golova na jednoj utakmici od osamostaljenja Srbije.
Klub je poklonima i plaketama odao priznanje: Aleksandri Ručnov, Dunji Vragolić i Jovani Milošević za 100 odigranih utakmica u dresu “Medicinara”.
Plakete za doprinos rukometu dobili su: Dejan Pavlović (predsednik “Medicinara”), delegat i kontrolor Vojislav Andrić, odnosno Zoran Mikić, arbitri finala Branka Marić i Zorica Mašić.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
