Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(24. мај 2018.)
МАЛЕ ШЕМЕ ПРОТИВ ТРЕМЕ

Има ли помоћи за “панику”

Мале “цаке” за велике испите.
Важни савети и за децу и за родитеље
Иновативно, креативно и надасве корисно. То би био најједноставнији сиже трибине “Добре шеме против треме”, одржане прошле среде у просторијама Интерактивне наставе Винавер. Одговоре на питања попут: како победити трему пред пријемни испит, како изаћи на крај са страхом пред тест, одговарање или писмену вежбу, бројним основцима и средњошколцима понудили су Благоје Јосиповић, проф. социологије и Катарина Јовановић, психолог, породични саветник и мастер НЛП.
Трибина је смишљена циљано, да велики број малих и великих матураната ментално, физички и технички спремно дочекају скорашње пријемне, те да се њихови родитељи реше највећег броја личних катастрофичних очекивања на ову тему.
За све наше читаоце који нису имали прилику да присуствују предавању, а муче исту муку око уписа у нове школе, у овом броју “Гласа Подриња”, Катарина Јовановић, открива неке од најбитнијих шема против треме. Па да кренемо редом.
Под један: драги наши будући средњошколци и студенти, по Катарининим речима, најбољи лек против треме која није ништа друго до страх од нечега што ће тек да дође је: припремити се добро. Да, добро сте чули. Нема једноставнијег решења до да савладате градиво и будете сигурни у своје знање.
-У пракси сам приметила да код деце углавном закаже самопровера. Поготово код старијих основаца. Очекивао би човек да они са тринаест или четрнаест година знају када су научили, али углавном не знају. Они само мисле да су научили, а градиво остане на нивоу препознавања. Имају утисак “знам, знам, знам”, а заправо “не знам”. Као помоћ у томе могу да послуже њима блиске савремене технологије. Односно, наш савет им је био да се снимају, и кад буду задовољни како изгледају и звуче на том снимку, тада су и научили- објашњава Катарина Јовановић.
Друга лекција коју морају да усвоје не би ли се успешно изборили са тремом је начин на који се тестови попуњавају. Искуснији кажу да и ту постоји “цака”, која када се једном усвоји може цео школски век да користи.
-Тест знања није класична писмена вежба где имате пет задатака поређаних по тежини. Ту је реч о разбацаним питањима различите тежине. Осим тога “тешко” и “лако” су индивидуални појмови. Поента у решавању оваквих тестова је да приликом првог читања одговорите на сва питања која знате. Тада осећате олакшање, јер сте један део теста урадили и знате да имате више времена за оно што сте детектовали као проблем. Оно што је битно напоменути је да се на овим тестовима често дешава да задаци различите тежине носе исти број бодова, па се често деси и парадокс да деца која прво реше тешке задатке добију мањи број бодова од оних који су решили само лакше, јер нису имала времена. Дакле, још једном напомињем да се приликом првог читања уради све на шта се зна одговор- саветује Јовановићева.
Трећа ставка је: смирити родитеље. Решење за то је апсолутно разумевање за децу и суздржавање од звоцања које настаје као продукт родитељске бриге.
-И родитеље ухвати тензија, и онда из најбоље намере деци запрже чорбу. Односно, честа појава код нас родитеља је да се ослобађамо личне тензије звоцањем и дробљењем до бесвести. Тиме не постижемо ништа. Напротив, уместо да смиримо ситуацију само ниво породичне тензије повећамо на максимум, и доводимо децу до праскања, а напетост у целом систему расте на енти. Најједноставнији савет за родитеље би био: само их саслушајте када крену да бесне и лупају вратима по кући. Пустите их да се издувају, а онда попричајте са њима. Објасните им да и ви имате фрку од њиховог испита,објашњава Јовановићева и препоручује родитељима да уколилко имају дете које ових дана треба да упише факултет у неком другом граду, одвоје мало времена и са будућим бруцошем оду до тог места, посете зграду у којој ће се пријемни одржати, поштеде дете приликом самог пријемног сусрета са апсолутно непознатим.
-Велики матуранти треба да полажу пријемни у непознатој згради, на непознати начин у непознатом граду. То диже тензију. Направи се још већа фрка него што реално јесте. Тако да не би било лоше, уколико постоје могућности, провозати се пре пријемног до тог града, прошетати до зграде, упознати околину... Деца се углавном плаше непознатог, па им упознавање контекста и окружења много значи- објашњава Катарина Јовановић, и за крај и родитељима и деци поручује:
-У оваквим ситуацијама је јако добро имати план “Б”. Понекад се деси, да без обзира на труд и улагање можеш из неког разлога да не успеш. Тада се не треба препуштати очају, већ имати и резервну варијанту.

Т.Т.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa