MALE ŠEME PROTIV TREME
Ima li pomoći za “paniku”
Male “cake” za velike ispite.
Važni saveti i za decu i za roditelje
Važni saveti i za decu i za roditelje
Inovativno, kreativno i nadasve korisno. To bi bio najjednostavniji siže tribine “Dobre šeme protiv treme”, održane prošle srede u prostorijama Interaktivne nastave Vinaver. Odgovore na pitanja poput: kako pobediti tremu pred prijemni ispit, kako izaći na kraj sa strahom pred test, odgovaranje ili pismenu vežbu, brojnim osnovcima i srednjoškolcima ponudili su Blagoje Josipović, prof. sociologije i Katarina Jovanović, psiholog, porodični savetnik i master NLP.
Tribina je smišljena ciljano, da veliki broj malih i velikih maturanata mentalno, fizički i tehnički spremno dočekaju skorašnje prijemne, te da se njihovi roditelji reše najvećeg broja ličnih katastrofičnih očekivanja na ovu temu.
Za sve naše čitaoce koji nisu imali priliku da prisustvuju predavanju, a muče istu muku oko upisa u nove škole, u ovom broju “Glasa Podrinja”, Katarina Jovanović, otkriva neke od najbitnijih šema protiv treme. Pa da krenemo redom.
Pod jedan: dragi naši budući srednjoškolci i studenti, po Katarininim rečima, najbolji lek protiv treme koja nije ništa drugo do strah od nečega što će tek da dođe je: pripremiti se dobro. Da, dobro ste čuli. Nema jednostavnijeg rešenja do da savladate gradivo i budete sigurni u svoje znanje.
-U praksi sam primetila da kod dece uglavnom zakaže samoprovera. Pogotovo kod starijih osnovaca. Očekivao bi čovek da oni sa trinaest ili četrnaest godina znaju kada su naučili, ali uglavnom ne znaju. Oni samo misle da su naučili, a gradivo ostane na nivou prepoznavanja. Imaju utisak “znam, znam, znam”, a zapravo “ne znam”. Kao pomoć u tome mogu da posluže njima bliske savremene tehnologije. Odnosno, naš savet im je bio da se snimaju, i kad budu zadovoljni kako izgledaju i zvuče na tom snimku, tada su i naučili- objašnjava Katarina Jovanović.
Druga lekcija koju moraju da usvoje ne bi li se uspešno izborili sa tremom je način na koji se testovi popunjavaju. Iskusniji kažu da i tu postoji “caka”, koja kada se jednom usvoji može ceo školski vek da koristi.
-Test znanja nije klasična pismena vežba gde imate pet zadataka poređanih po težini. Tu je reč o razbacanim pitanjima različite težine. Osim toga “teško” i “lako” su individualni pojmovi. Poenta u rešavanju ovakvih testova je da prilikom prvog čitanja odgovorite na sva pitanja koja znate. Tada osećate olakšanje, jer ste jedan deo testa uradili i znate da imate više vremena za ono što ste detektovali kao problem. Ono što je bitno napomenuti je da se na ovim testovima često dešava da zadaci različite težine nose isti broj bodova, pa se često desi i paradoks da deca koja prvo reše teške zadatke dobiju manji broj bodova od onih koji su rešili samo lakše, jer nisu imala vremena. Dakle, još jednom napominjem da se prilikom prvog čitanja uradi sve na šta se zna odgovor- savetuje Jovanovićeva.
Treća stavka je: smiriti roditelje. Rešenje za to je apsolutno razumevanje za decu i suzdržavanje od zvocanja koje nastaje kao produkt roditeljske brige.
-I roditelje uhvati tenzija, i onda iz najbolje namere deci zaprže čorbu. Odnosno, česta pojava kod nas roditelja je da se oslobađamo lične tenzije zvocanjem i drobljenjem do besvesti. Time ne postižemo ništa. Naprotiv, umesto da smirimo situaciju samo nivo porodične tenzije povećamo na maksimum, i dovodimo decu do praskanja, a napetost u celom sistemu raste na enti. Najjednostavniji savet za roditelje bi bio: samo ih saslušajte kada krenu da besne i lupaju vratima po kući. Pustite ih da se izduvaju, a onda popričajte sa njima. Objasnite im da i vi imate frku od njihovog ispita,objašnjava Jovanovićeva i preporučuje roditeljima da ukolilko imaju dete koje ovih dana treba da upiše fakultet u nekom drugom gradu, odvoje malo vremena i sa budućim brucošem odu do tog mesta, posete zgradu u kojoj će se prijemni održati, poštede dete prilikom samog prijemnog susreta sa apsolutno nepoznatim.
-Veliki maturanti treba da polažu prijemni u nepoznatoj zgradi, na nepoznati način u nepoznatom gradu. To diže tenziju. Napravi se još veća frka nego što realno jeste. Tako da ne bi bilo loše, ukoliko postoje mogućnosti, provozati se pre prijemnog do tog grada, prošetati do zgrade, upoznati okolinu... Deca se uglavnom plaše nepoznatog, pa im upoznavanje konteksta i okruženja mnogo znači- objašnjava Katarina Jovanović, i za kraj i roditeljima i deci poručuje:
-U ovakvim situacijama je jako dobro imati plan “B”. Ponekad se desi, da bez obzira na trud i ulaganje možeš iz nekog razloga da ne uspeš. Tada se ne treba prepuštati očaju, već imati i rezervnu varijantu.
Tribina je smišljena ciljano, da veliki broj malih i velikih maturanata mentalno, fizički i tehnički spremno dočekaju skorašnje prijemne, te da se njihovi roditelji reše najvećeg broja ličnih katastrofičnih očekivanja na ovu temu.
Za sve naše čitaoce koji nisu imali priliku da prisustvuju predavanju, a muče istu muku oko upisa u nove škole, u ovom broju “Glasa Podrinja”, Katarina Jovanović, otkriva neke od najbitnijih šema protiv treme. Pa da krenemo redom.
Pod jedan: dragi naši budući srednjoškolci i studenti, po Katarininim rečima, najbolji lek protiv treme koja nije ništa drugo do strah od nečega što će tek da dođe je: pripremiti se dobro. Da, dobro ste čuli. Nema jednostavnijeg rešenja do da savladate gradivo i budete sigurni u svoje znanje.
-U praksi sam primetila da kod dece uglavnom zakaže samoprovera. Pogotovo kod starijih osnovaca. Očekivao bi čovek da oni sa trinaest ili četrnaest godina znaju kada su naučili, ali uglavnom ne znaju. Oni samo misle da su naučili, a gradivo ostane na nivou prepoznavanja. Imaju utisak “znam, znam, znam”, a zapravo “ne znam”. Kao pomoć u tome mogu da posluže njima bliske savremene tehnologije. Odnosno, naš savet im je bio da se snimaju, i kad budu zadovoljni kako izgledaju i zvuče na tom snimku, tada su i naučili- objašnjava Katarina Jovanović.
Druga lekcija koju moraju da usvoje ne bi li se uspešno izborili sa tremom je način na koji se testovi popunjavaju. Iskusniji kažu da i tu postoji “caka”, koja kada se jednom usvoji može ceo školski vek da koristi.
-Test znanja nije klasična pismena vežba gde imate pet zadataka poređanih po težini. Tu je reč o razbacanim pitanjima različite težine. Osim toga “teško” i “lako” su individualni pojmovi. Poenta u rešavanju ovakvih testova je da prilikom prvog čitanja odgovorite na sva pitanja koja znate. Tada osećate olakšanje, jer ste jedan deo testa uradili i znate da imate više vremena za ono što ste detektovali kao problem. Ono što je bitno napomenuti je da se na ovim testovima često dešava da zadaci različite težine nose isti broj bodova, pa se često desi i paradoks da deca koja prvo reše teške zadatke dobiju manji broj bodova od onih koji su rešili samo lakše, jer nisu imala vremena. Dakle, još jednom napominjem da se prilikom prvog čitanja uradi sve na šta se zna odgovor- savetuje Jovanovićeva.
Treća stavka je: smiriti roditelje. Rešenje za to je apsolutno razumevanje za decu i suzdržavanje od zvocanja koje nastaje kao produkt roditeljske brige.
-I roditelje uhvati tenzija, i onda iz najbolje namere deci zaprže čorbu. Odnosno, česta pojava kod nas roditelja je da se oslobađamo lične tenzije zvocanjem i drobljenjem do besvesti. Time ne postižemo ništa. Naprotiv, umesto da smirimo situaciju samo nivo porodične tenzije povećamo na maksimum, i dovodimo decu do praskanja, a napetost u celom sistemu raste na enti. Najjednostavniji savet za roditelje bi bio: samo ih saslušajte kada krenu da besne i lupaju vratima po kući. Pustite ih da se izduvaju, a onda popričajte sa njima. Objasnite im da i vi imate frku od njihovog ispita,objašnjava Jovanovićeva i preporučuje roditeljima da ukolilko imaju dete koje ovih dana treba da upiše fakultet u nekom drugom gradu, odvoje malo vremena i sa budućim brucošem odu do tog mesta, posete zgradu u kojoj će se prijemni održati, poštede dete prilikom samog prijemnog susreta sa apsolutno nepoznatim.
-Veliki maturanti treba da polažu prijemni u nepoznatoj zgradi, na nepoznati način u nepoznatom gradu. To diže tenziju. Napravi se još veća frka nego što realno jeste. Tako da ne bi bilo loše, ukoliko postoje mogućnosti, provozati se pre prijemnog do tog grada, prošetati do zgrade, upoznati okolinu... Deca se uglavnom plaše nepoznatog, pa im upoznavanje konteksta i okruženja mnogo znači- objašnjava Katarina Jovanović, i za kraj i roditeljima i deci poručuje:
-U ovakvim situacijama je jako dobro imati plan “B”. Ponekad se desi, da bez obzira na trud i ulaganje možeš iz nekog razloga da ne uspeš. Tada se ne treba prepuštati očaju, već imati i rezervnu varijantu.
T.T.
Najnoviji broj
25. april 2024.
