Berza

  • aero 850 ▲ 0,59%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fint 554 ▼ -1,07%
  • fito 2.900 ▲ 0,03%
  • glos 350 ⚫ 0,00%
  • gsfd 350 ▼ -15,25%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 37.400 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.620 ▼ -3,09%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • niis 689 ▲ 0,58%
  • rso1478 115,77 ▲ 0,77%
  • rso15102 124,10 ▲ 0,33%
  • rso19186 104,79 ▲ 0,13%
  • svrl 520 ⚫ 0,00%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(24. maj 2018.)
FELjTON “SVEDOCI PROŠLOSTI”
12 – NARODNI MUZEJ ŠABAC I GLAS PODRINjA

Ljubav i moda

Ljubav  i moda
Napredak i razvoj društva ogledaju se kroz proces emancipacije žene i njenog položaja. Posle vekova u kojima je žena, ukoliko nije deo vladarske porodice, uglavnom predstavljala sluškinju muža, domaćicu koja retko napušta svoj dom, a ulozi spremačice pridodaje i reproduktvivnu funkciju, u skladu sa potrebama uže i šire okoline, devetnaesto stoleće pravi otklon i promenu. Nije to još velika promena, s obzirom na nasleđe bliskog istoka sveprisutno kod nas u period vlasti Osmanske imperije, ali sve više dame borave van kuća, ulepšavaju javna mesta, a svojim odevanjem privlače pažnju. Ipak, nigde otmenijeg društva i značajnijih ljudi nego na balu.
Široke suknje, duge šlepove i korsete, zamenila je vitka i visoka figura. Ravna i jednostavna linija odeće koja je otkrivala prirodan oblik tela. Na taj način postavljena je osnova savremenog načina odevanja i zadati su osnovni elementi mode 20. veka.
Početkom prošlog stoleća dominirala su dva stila odevanja: prepodnevni (poslovni) i popodnevni (večernji). Prepodnevna neformalna ili poslovna odeća, sastojala se od kostima sa ravnom suknjom do članka i dugog žaketa. Zimski kostimi izrađivani su od muških štofova, dezena i boja tipičnih za muška odela, a letnji od jakih platnenih i svilenih tkanina. Bluze su bile u stilu košuljice. Dnevne haljine su jednostavnog kroja od mekanih vunenih, pamučnih i svilenih tkanina, najčešće sa vezenim dekorativnim dodacima.
- Popodnevne ili večernje haljine, izrađene su od lakih tkanina (voal, muslin, pamučni i svileni žoržet, saten, šifon itd.). Nešto su komplikovanijeg kroja i više ukrašene od onih svakodnevnih. Iz evropskog kostima ranijih vremena pozajmljena je “Mediči” kragna, zatim ampir linija, kao i drapiranje tkanine. Bogati izvor ideja pružao je daleki Istok, kopiranje japanskih kimono rukava i izrade kućnih haljina po ugledu na tradicionalnu odeću. Tako se u ženskoj modi pojavio orijentalni turban, haremske šalvare, velovi koji su pokrivali donji deo lica, duge niske bisera, obilje ukrasa od perlica i šljokica. Većinu ovih detalja pretočio je u evropski modni kostim jedan od najoriginalnijih francuskih kreatora svih vremena, Pol Poare. Ipak, nisu svi delovi ove egzotične odeće bili podjednako prihvaćeni, posebno šalvare, osim tunike raznih dužina koja se pojavljivala u svim kreacijama mode 1911-1914. To je bila jedna od najznačajnijih novina iz predratnog perioda, a kasnije je poslužila kao osnova za stvaranje kratke haljine.
Balska haljina Jarmile Čalić, supruge slikara Stevana Čalića, poreklom Čehinje, sedamdesetih godina uključena u staru stalnu postavku Narodnog muzeja u Šapcu. Šivena je u Beču, firmi “Vilhem” (Njilhelm jungmann und neffe), manufakturi koja i danas traje.
- To je haljina koja govori o nastanku nove mode početkom 20. veka. Reč je o odevnom predmetu namenjenom isključivo za balove ili slične zabave, kao jedna večernja varijanta. Kompletno je urađena od svile, čak i postava. Pozadi ima dugačak šlep i veći deo površine ukrašen je staklenim perlicama. Tako je potpuno jasno da je reč o haljini koja se isključivo nosila u posebnim prilikama. Kada su Stevan i Jarmila došli u Šabac 1925. godine, ona je ponela haljinu – istakla je Tatjana Marković, muzejski savetnik Narodnog Muzeja u Šapcu.
Balska haljina vraćena je u stalnu postavku Narodnog muzeja posle restauracije koju je uradila Odeljenje za preventivnu zaštitu, konzervaciju i restauraciju Etnografskog muzeja u Beogradu.

M. Živanović i D. Blagojević

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa