Uticaj klime na biljne bolesti
Klima diktira raspored patogena
Klima je jedan od veoma važnih, ako ne i najbitniji faktor pojave biljnih bolesti i njihovog širenja tokom vegetacije. Ona je ta koja i diktira raspored pojavljivanja patogena.
U rano proleće početkom vegetacije ako su kiše učestale to je znak da je velika verovatnoća pojave čađave pegavosti i krastavosti (Venturia inaequalis). U fazi bokorenja pšenice i intezivnog porasta ako su klimatski uslovi povoljni, povišene temperature i vlaga zemljišta prisutna inicira pojavu pepelnice (Erusiphe graminis) i rđe (Puccinia spp.), kasnije tokom cvetanja pšenice, ako je kišan period, a to se poklapa oko polovine maja meseca dolazi do pojave fuzarijuma (gljivično obolenje iz roda Fusarium spp.) na klasovima pšenice. Ako je sušan period tokom cvetanja retka je pojava fusariuma na klasovima pšenice. Takođe je češće prisutna i pegavost lista šećerne repe (Cercospora beticola) tokom kišnog proleća, ili ako je navodnjavanje parcela pod repom zastupljeno. Suprotno, ako je sušan isti period česta je pojava patogena iz roda Macrophomina koji izazivaju truleži korena i nadzemnog dela stabla na biljkama soje, suncokreta i šećerne repe. Ako se tokom vegetacije ustali prohladno i vlažno vreme, to su uslovi koji pogoduju pojavi prouzrokovača plamenjače, dok visoke temperature, jako sunčevo zračenje i odsustvo padavina onemogućava širenje plamenjače (krompira, luka).
Kao što se do sada pokazalo neke biljne vrste zahtevaju novu tehnologiju gajenja, a u skladu sa tim i novi koncept zaštite bilja. Sa jedne strane u uslovima suvog ratarenja suočavamo se sa nedostatkom vode, a sa druge strane uvode se u proizvodnju sistemi za navodnjavanje, podižu se intenzivni voćni zasadi sa novim uzgojnim oblicima i sistemima kap po kap. Neki patogeni su izgubili na značaju, a neki zahtevaju intenzivniju zaštitu. Kroz oglede koji se vrše od strane prognozno-izveštajne službe prati se biologija patogena u izmenjenim agroekološkim uslovima. Svakodnevno se vrše kvantitavna merenja pojave i razvoja biljnih bolesti i na osnovu toga daju preporuke o primeni hemijskih mera zaštite.
U rano proleće početkom vegetacije ako su kiše učestale to je znak da je velika verovatnoća pojave čađave pegavosti i krastavosti (Venturia inaequalis). U fazi bokorenja pšenice i intezivnog porasta ako su klimatski uslovi povoljni, povišene temperature i vlaga zemljišta prisutna inicira pojavu pepelnice (Erusiphe graminis) i rđe (Puccinia spp.), kasnije tokom cvetanja pšenice, ako je kišan period, a to se poklapa oko polovine maja meseca dolazi do pojave fuzarijuma (gljivično obolenje iz roda Fusarium spp.) na klasovima pšenice. Ako je sušan period tokom cvetanja retka je pojava fusariuma na klasovima pšenice. Takođe je češće prisutna i pegavost lista šećerne repe (Cercospora beticola) tokom kišnog proleća, ili ako je navodnjavanje parcela pod repom zastupljeno. Suprotno, ako je sušan isti period česta je pojava patogena iz roda Macrophomina koji izazivaju truleži korena i nadzemnog dela stabla na biljkama soje, suncokreta i šećerne repe. Ako se tokom vegetacije ustali prohladno i vlažno vreme, to su uslovi koji pogoduju pojavi prouzrokovača plamenjače, dok visoke temperature, jako sunčevo zračenje i odsustvo padavina onemogućava širenje plamenjače (krompira, luka).
Kao što se do sada pokazalo neke biljne vrste zahtevaju novu tehnologiju gajenja, a u skladu sa tim i novi koncept zaštite bilja. Sa jedne strane u uslovima suvog ratarenja suočavamo se sa nedostatkom vode, a sa druge strane uvode se u proizvodnju sistemi za navodnjavanje, podižu se intenzivni voćni zasadi sa novim uzgojnim oblicima i sistemima kap po kap. Neki patogeni su izgubili na značaju, a neki zahtevaju intenzivniju zaštitu. Kroz oglede koji se vrše od strane prognozno-izveštajne službe prati se biologija patogena u izmenjenim agroekološkim uslovima. Svakodnevno se vrše kvantitavna merenja pojave i razvoja biljnih bolesti i na osnovu toga daju preporuke o primeni hemijskih mera zaštite.
Dipl. ing. Slavica Maksimović
Najnoviji broj
30. april 2025.
