JAROVIZACIJA
Toplotni stadijum
Dužim zadržavanjem biljaka u ovoj etapi utiče se na formiranje većeg broja kolenaca, članaka i listova i obrnuto, u ovoj etapi je potrebno biljkama više azota jer će formirati više listova i sporije prolaziti ovu etapu, dok biljke đubrene u ovoj etapi sa više fosfora smanjiće broj listova za jedan i više i brže će proći ovu etapu organogeneze
Jarovljenje ili jarovizacija je toplotni stadijum biljaka, kroz koje biljke moraju da prođu u toku zime da bi plodonosile, odnosno da provedu izvestan period izložene niskim temperaturama da bi nastavile svoje normalno razviće i plodonosile. Pšenica najbolje podnosi negativne temperature u ovom stadijumu i ukoliko on traje duže to je njena otpornost veća i obrnuto. Povećanjem sadržaja suve materije u biljkama i količine šećera u ćeličnom soku, povećava se otpornost biljaka prema negativnim temperaturama i obrnuto.
Ovaj stadijum traje od 40 - 60 dana i potrebna temperastura je od 0-10 º C. Prolaženje biljaka kroz ovaj stadijum moguće je samo ako su u aktivnom stanju u stanju porasta. Da bi biljke prošle kroz ovaj stadijum potrebna je i odgovarajuća vlažnost semena 48 % - 55% težine apsolutno suvog semena, dovoljno kiseonika i svetlosti. Ako ozima pšenica ili neko drugo ozimo žito, nije izloženo odgovarajuće vreme temperaturama od 0-10 stepeni C, neće moći dalje da se razvija i zato ozima pšenica posejana u proleće ne klasa i ne obrazuje seme.
U ovom stadijumu biljke prolaze kroz dve etape organogeneze od mogućih dvanaest. U prvoj etapi konus porasta nije diferenciran i hranljive materije koje se nalaze u zemljištu ili koje se unose putem đubrenja ne utiču na ispunjenost budućeg klasa. U drugoj etapi koja nastupa pri kraju ovog prvog stadijuma, dolazi do diferenciranja konusa porasta na kolenca i skraćene članke budućeg stabla.
Na stablu se obrazuju začeci listova; u njihovom pazuhu formiraju se začeci bočnih izdanaka. Određuje se broj kolenaca i članaka i stepen i karakter grananja stabla.
Dužim zadržavanjem biljaka u ovoj etapi utiče se na formiranje većeg broja kolenaca, članaka i listova i obrnuto, u ovoj etapi je potrebno biljkama više azota jer će formirati više listova i sporije prolaziti ovu etapu, dok biljke đubrene u ovoj etapi sa više fosfora smanjiće broj listova za jedan i više i brže će proći ovu etapu organogeneze.
Za vreme prolaska kroz ove dve etape organogeneze, biljke se nalaze u sledećim fenofazama: ponik, tri lista, početak bokorenja kod žita i grananja kod dikoltiledonih biljaka.
Ovaj stadijum traje od 40 - 60 dana i potrebna temperastura je od 0-10 º C. Prolaženje biljaka kroz ovaj stadijum moguće je samo ako su u aktivnom stanju u stanju porasta. Da bi biljke prošle kroz ovaj stadijum potrebna je i odgovarajuća vlažnost semena 48 % - 55% težine apsolutno suvog semena, dovoljno kiseonika i svetlosti. Ako ozima pšenica ili neko drugo ozimo žito, nije izloženo odgovarajuće vreme temperaturama od 0-10 stepeni C, neće moći dalje da se razvija i zato ozima pšenica posejana u proleće ne klasa i ne obrazuje seme.
U ovom stadijumu biljke prolaze kroz dve etape organogeneze od mogućih dvanaest. U prvoj etapi konus porasta nije diferenciran i hranljive materije koje se nalaze u zemljištu ili koje se unose putem đubrenja ne utiču na ispunjenost budućeg klasa. U drugoj etapi koja nastupa pri kraju ovog prvog stadijuma, dolazi do diferenciranja konusa porasta na kolenca i skraćene članke budućeg stabla.
Na stablu se obrazuju začeci listova; u njihovom pazuhu formiraju se začeci bočnih izdanaka. Određuje se broj kolenaca i članaka i stepen i karakter grananja stabla.
Dužim zadržavanjem biljaka u ovoj etapi utiče se na formiranje većeg broja kolenaca, članaka i listova i obrnuto, u ovoj etapi je potrebno biljkama više azota jer će formirati više listova i sporije prolaziti ovu etapu, dok biljke đubrene u ovoj etapi sa više fosfora smanjiće broj listova za jedan i više i brže će proći ovu etapu organogeneze.
Za vreme prolaska kroz ove dve etape organogeneze, biljke se nalaze u sledećim fenofazama: ponik, tri lista, početak bokorenja kod žita i grananja kod dikoltiledonih biljaka.
PSSS Šabac Svetlana Zlatarić Savetodavac za ratarstvo
Najnoviji broj
22. januar 2026.
