Šta je najvažnije znati

Posle žetve kukuruza osnovna briga poljoprivrednika treba da se odnosi na očuvanje kvaliteta i zdravstvenog stanja. Ovo je veoma važno jer se tako čuvaju zalihe zdrave stočne hrane. Zato poljoprivrednici moraju, ili bi trebalo da primene niz mera, počevši pre svega od zaštite insekticidima tokom vegetacije, a posebno posle žetve i prilikom unošenja robe u skladište. Veliki problem za očuvanje zdravstvenog stanja kukuruza u skladištu je i taj, što poljoprivrednici imaju jako stara, skoro zapuštena skladišta (čardaci, ambari, tavani ili improvizovana podna skladišta, prerađene šupe, burad, garažni ili dograđeni prostori), u kojima je sve veći problem skladišnih štetočina u kojima se teško sprovode hemijske i preventivne higijenske mere zaštite. Na našim prostorima tradicionalno su zastupljeni ambari u kojima se pretežno čuva kukuruz u klipu koji je podložniji napadu žitnog moljca. Poljoprivrednici bi trebalo da pre unošenja kukuruza u ambare izvrše tretiranje sa insekticidom, ali pošto se obično na gazdinstvima komušanje kukuruza radi ručno, tretman insekticidom bi se mogao izvršiti prilikom utovara u elevatore koji se takođe koriste pri skladištenju.

Ukoliko se vrši tretman insekticidom, treba izabrati sredstva koja su ekotoksikološki prihvatljiva, a primenu vršiti po uputstvu proizvođača.

U svakom slučaju čuvanje kukuruza treba vršiti u skladu sa sledećim pravilima:
1. Pripremiti prijemna mesta, ako ih ima više, pokušati razvrstati kukuruz u odnosu na procenat vlage (vlaga se određuje brzim meračima);
2. Prečistiti kukuruz pre stavljanja u silo ćelije;
3. Obavezno odvojiti rod od prošlogodišnjeg roda;
4. Ukoliko kukuruz ima vlagu iznad 15% obavezno osušiti;
5. Nakon sušenja (ukoliko postoje uslovi ohladiti kukuruz) i vršiti stalnu kontrolu vlažnosti, temperature i provetrenosti, po potrebi vršiti aeraciju (eleviranje);
6. Kukuruz držati na 14% vlage tokom skladištenja, vizuelno plesniv odbaciti;
7. Dnevno meriti temperaturu na nivou silosnih ćelija;
8. Kontrolu parametara u silosu (sadržaj vode, plesni) vršiti svake 2 nedelje;
9. Pratiti prisustvo skladišnih štetočina (insekata);
10. Primeniti dozvoljene fungicide u skladištu, koji deluju preventivno na sprečavanje širenja gljiva i stvaranje novih žarišta;
11. Ukoliko u silosima ne postoje sušare a zrno ima povećanu vlagu i koristiće se za ishranu stoke, preporučljivo je konzervisati ga sredstvima za sprečavanje razvoja plesni na bazi propionata i organskih kiselina;
12. Redovna kontrola na prisustvo plesni i mikotoksina kod dužeg skladištenja – najvažnije pravilno uzorkovanje, preporuka po EU Direktivi EC/401/2006.