Agrotehničke mere u usevu krompira

Cilj svake proizvodnje podrazumeva dobru fizičku strukturu orničnog sloja. Iz toga proizilazi dobar vodni kapacitet optimalne akumulirane vlage, kao i optimalna količina minerala za nastupajući proces proizvodnje.
U prvu meru agrotehničke proizvodnje krompira spada osnovna obrada koja mora biti obavljena u zimu i potrebno je da se omoguće navedene konstatacije. Kao druga važna mera je priprema za setvu koja zavisi od načina proizvodnje - podizanjem banaka ili sadnjom na ravnoj površini uz zagrtanje (obično se zagrtanje vrši posle nicanja 10-15 dana). To je vrlo bitna mera koja se mora uraditi što bolje da bi krompiru obzbedili veće količine rastresitog zemljišta koje mu treba za formiranje krtola.
Kao mogućnost novih tehnologija su savremene mašine za podizanje banaka i sadnju krompira. U jednom prohodu se obezbeđuje sve što bi se na tradicionalan način radilo dva puta. Ova radnja ne bi smela da kasni, jer se kašnjenjem povređuju staloni krtola i sama nadzemna masa.
Suzbijanje korova je jedna od bitnih mera koja može dobro da se reši samom primenom plodoreda, mehaničkim merama u saradnji sa herbicidima. S obzirom da je krompir vrlo zahtevan za kalijumom, u osnovnoj pripremi mora se obratiti pažnja na vrednosti prisutne u zemljišnom rastvoru i pristupiti stvaranju optimalnih uslova za postupak sadnje.
Sam postupak prihrane u procesu proizvodnje je višekratan i njihov broj zavisi od stasnosti, odnosno razlika je kod srednje stasnih i kasnih sorti i po količini dodatih elementa. Preporuka su amonijačno nitratna đubriva AN, KAN kao i kalijum nitratna đubriva. Urea se ne preporučuje jer ima usporenu transformaciju pristupačnog azota.

Najbolje je kada se prate potrebe hraniva po feno fazama biljke. Kako bi to objasnili navešćemo vam primer prve faze, odnsono faze ukorenjavanja biljke. Ona ima potrebe za više fosfora i najlakše ga je dodati navodnjavanjem. Sama faza intenzivnog rasta krompira je praćena povećanom potrebom za kalijumom, magnezijumom i manganom. U drugoj polovini vegetacije kod krompira, potrebe za kalijumom dostižu svoj maksimum. Sve potrebe navedene su usko vezane ka planiranom prinosu, kao i sorti koju gajimo. Naglasićemo da je najefikasnija upotreba vodotopivih đubriva kod kojih je najveći procenat usvojenog hranjiva.

Svaka proizvodnja je specifična. U pojedinim fazama proizvodnje suficit nekog elementa može biti loš po samu biljku, kao npr. višak azota u nalivanju krtola može izazvati deformitet istih, kao i stvarati veliku osetljivost na plemenjaču. Osim hranjiva vodotopivih đubriva potrebna su i folijarna đubriva, mikroelemenata, potrebnih u određenim fazama. Treba istaći da je primenom folijarnih đubriva najbolja iskorišćenost mikroelemenata u pojednim fazama.

Što češće i manje količine se najbolje iskoriste u samoj prizvodnji. Potrebu za češćim zalivanjem i upotrebom đubriva, proizvodnja krompira ima i krizne tačke u potrebama za vodom .
1. faza nicanja i sklapanje redova
2. zametanje krtola (3-5 nedelja nakon nicanja)-ova faza traje od 10 do 15dana
3. intenzivno nalivanje krtola

U drugom delu vegetacije navodnjavanje ne bi trebalo početi do 60% MVK (maksimalni vodni kapacitet). Ili kada zemlju uzetu iz zone krtola uzmemo u šaku, uz dobar stisak, pri otvaranju šake, ona se raspe. Potrebno je istaći da je u celoj proizvodnji krompira ukupna potreba za vodom 400mm. Može se uneti rasprskivačima ili sistemom „kap po kap“ što opet zavisi od sorte koja se proizvodi i preporuke samog proizvođača sadnog materijala. Navodnjavanja se izvode u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Ovakav način zalivanja nam služi kao prevencija stvaranja uslova za patogene mikroorganizme.