PREDAVANjE U KC
Budućnost je stigla
U Kulturnom centru nedavno je održano predstavljanje mlade firme mBrain Train i predavanje na temu SMARTING uređaja koji meri moždane talase u svakodnevnim aktivnostima
Elektroencefalografija (EEG) je metoda čiji je začetnik nemački naučnik Hans Berger, koji je u 20. veku uspeo da detektuje signale ljudskog mozga. Ovom metodom registruje se moždana ativnost preko elektroda koje se postavljaju na površinu glave i beleži razlika potencijala između svake merne i jedne referentne elektrode. Električni potencijali su posledica aktivnosti nervnih ćelija mozga, pa se na ovaj način moždana aktivnost ispitanika povezuje sa svetom oko njih, misaonim procesima, emocijama, neurološkim oboljenjima... Mana ovih uređaja je što se mogu koristiti samo u laboratorijskim uslovima, kako se signal EEG-a ne bi izgubio u “šumu” okoline. Tu firma mBrain Train stupa na scenu, i to svetsku tržišnu scenu.
Dušan Nedić, marketing menadžer firme mBT održao je predavanje u kojem je predstavio ovu kompaniju.
-Mbrain Train se bavi moždanim istraživanjima, odnosno, pravi uređaje koji mere moždane aktivnosti, popularno nazvano EEG, koja je relativno skoro nastala, osnovana 2012, ali je jedna uspešna poslovna priča. S tim u vezi, u Šapcu sam da ispričam kako je naša firma nastala, čime se bavimo i da široj publici prenesemo naša iskustva, izjavio je marketing menadžer ove firme i nastavio.
-Postoji “kapa” koja beleži moždane aktivnosti, ali sam uređaj nije ta kapa nego jedan manji uređaj koji se stavlja blizu kape i omogućava nam da merimo moždane aktivnosti u svakodnevnom okruženju. Taj uređaj koriste neuronaučnici, psiholozi koji prate moždane reakcije u uslovima svakodnevice, na radnom mestu, u toku slušanja muzike itd. Prodajemo naše uređaje naučnim institutima, tako da su naši klijenti neki od najinovativnijih svetskih univerziteta Oksford, Luven, Maks Plak i dr. Nažalost, u Srbiji još uvek nisu finansijski uslovi takvi da instituti i univerziteti mogu to sebi da priušte, kaže Nedić.
Za savremenu medicinu od velikog je značaja mogućnost posmatranja moždane aktivnosti dok je čovek opušten, može da se kreće i zaboravi da je ispitanik, dakle najveća prednost ove opreme je mobilnost. Koristi se za detekciju i praćenje epilepsije, autizma, poremećaja pažnje kod dece i oštećenja moždane strukture usled povreda ili bolesti. Osim u medicinske svrhe, EEG koristi policija u metodama detektovanja laži, ali se koristi i u utvrđivanju emotivnih stanja, kognitivnih procesa i kvantifikaciji stresa. Ove mogućnosti pružaju veliki potencijal i u marketingu.
Velike kompanije, poput Coca-Cole, koristile su SMARTING u svojim ispitivanjima i anketama. Praćenjem moždanih aktivnosti ispitanika prilikom kupovine došlo se do zapanjujućih rezultata. Precizno se moglo ustanoviti u kom pravcu se najviše kreće pogled potrošača, kakve emocije doživljava, kako se razvijaju njegove odluke da li će neki artikl kupiti ili ne. Na taj način može se predvideti kako razmišlja potencijalni kupac i kako bi strateški trebalo postaviti reklame i proizvode. Nakon ovih zaključaka, neizbežno je pitanje: da li je to etično? Nije li to izvestan vid manipulacije potrošačke podsvesti i reprogramiranje svesti na način na koji to odgovara marketinškim gigantima? Koliko smo, zapravo, kao potrošači svesni šta kupujemo i da li je to naša odluka ili je suptilnim sugestijama “neko tamo” već unapred programirao naše odluke na podsvesnom nivou? Anketiranjem ispitanika pomoću SMARTINGA proizvođači znaju tačno u kojoj visini pada pogled potencijalnog kupca, na koja mesta i kojim redosledom bi trebalo postaviti reklame da bi ih potrošač podsvesno “uhvatio”, kakve su emocionalne reakcije na proizvod i sl. Na ovaj način marketinške firme mogu “reprogramirati” svest potrošača i učiniti je prijemčivom za ideje koje su joj prezentovane. Osoba biva podložna sugestijama koje su nenapadno, ali planski postavljene i na kraju čovek kupuje proizvod, često se, došavši kući, pitajući: “Šta će mi ovo?” Dakle, podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma “pokupi” usput ono što svesni deo uma potrošača nije ni primetio, ili je video samo “krajičkom oka” ne opazivši ga.
Marketinške agencije tvrde da je na obostrano (i prodavaca i kupaca) zadovoljstvo i korist da nesvesne želje postanu opipljive i da se mogu kvantifikovati, jer će na taj način ponuđači biti u stanju da iznesu na tržište upravo ono što je potrošašima potrebno. Ovaj novi vid interakcije čoveka sa okolinom biće u stanju da predvidi šta se ispitaniku zaista jede, da li je mu je potreban odmor, da li mu se dopada neka reklama... Za sada SMARTING nije dostupan fizičkim licima, a njegovi pronalazači trude se da njegov izgled načine socijalno prihvatljivijim, te da umesto neobične “kape” koja podseća na kacigu, naprave moderne slušalice nazvane Brawas, koje mere moždane aktivnosti u toku slušanja muzike.
Kao i svaki moćan pronalazak, i SMARTING može biti zloupotrebljen, ali ostaje nam da se nadamo i verujemo da će altruističke pobude njegovih pronalazača, kao i do sad, biti pokretač svih daljih investicija.
Dušan Nedić, marketing menadžer firme mBT održao je predavanje u kojem je predstavio ovu kompaniju.
-Mbrain Train se bavi moždanim istraživanjima, odnosno, pravi uređaje koji mere moždane aktivnosti, popularno nazvano EEG, koja je relativno skoro nastala, osnovana 2012, ali je jedna uspešna poslovna priča. S tim u vezi, u Šapcu sam da ispričam kako je naša firma nastala, čime se bavimo i da široj publici prenesemo naša iskustva, izjavio je marketing menadžer ove firme i nastavio.
-Postoji “kapa” koja beleži moždane aktivnosti, ali sam uređaj nije ta kapa nego jedan manji uređaj koji se stavlja blizu kape i omogućava nam da merimo moždane aktivnosti u svakodnevnom okruženju. Taj uređaj koriste neuronaučnici, psiholozi koji prate moždane reakcije u uslovima svakodnevice, na radnom mestu, u toku slušanja muzike itd. Prodajemo naše uređaje naučnim institutima, tako da su naši klijenti neki od najinovativnijih svetskih univerziteta Oksford, Luven, Maks Plak i dr. Nažalost, u Srbiji još uvek nisu finansijski uslovi takvi da instituti i univerziteti mogu to sebi da priušte, kaže Nedić.
Za savremenu medicinu od velikog je značaja mogućnost posmatranja moždane aktivnosti dok je čovek opušten, može da se kreće i zaboravi da je ispitanik, dakle najveća prednost ove opreme je mobilnost. Koristi se za detekciju i praćenje epilepsije, autizma, poremećaja pažnje kod dece i oštećenja moždane strukture usled povreda ili bolesti. Osim u medicinske svrhe, EEG koristi policija u metodama detektovanja laži, ali se koristi i u utvrđivanju emotivnih stanja, kognitivnih procesa i kvantifikaciji stresa. Ove mogućnosti pružaju veliki potencijal i u marketingu.
Velike kompanije, poput Coca-Cole, koristile su SMARTING u svojim ispitivanjima i anketama. Praćenjem moždanih aktivnosti ispitanika prilikom kupovine došlo se do zapanjujućih rezultata. Precizno se moglo ustanoviti u kom pravcu se najviše kreće pogled potrošača, kakve emocije doživljava, kako se razvijaju njegove odluke da li će neki artikl kupiti ili ne. Na taj način može se predvideti kako razmišlja potencijalni kupac i kako bi strateški trebalo postaviti reklame i proizvode. Nakon ovih zaključaka, neizbežno je pitanje: da li je to etično? Nije li to izvestan vid manipulacije potrošačke podsvesti i reprogramiranje svesti na način na koji to odgovara marketinškim gigantima? Koliko smo, zapravo, kao potrošači svesni šta kupujemo i da li je to naša odluka ili je suptilnim sugestijama “neko tamo” već unapred programirao naše odluke na podsvesnom nivou? Anketiranjem ispitanika pomoću SMARTINGA proizvođači znaju tačno u kojoj visini pada pogled potencijalnog kupca, na koja mesta i kojim redosledom bi trebalo postaviti reklame da bi ih potrošač podsvesno “uhvatio”, kakve su emocionalne reakcije na proizvod i sl. Na ovaj način marketinške firme mogu “reprogramirati” svest potrošača i učiniti je prijemčivom za ideje koje su joj prezentovane. Osoba biva podložna sugestijama koje su nenapadno, ali planski postavljene i na kraju čovek kupuje proizvod, često se, došavši kući, pitajući: “Šta će mi ovo?” Dakle, podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma “pokupi” usput ono što svesni deo uma potrošača nije ni primetio, ili je video samo “krajičkom oka” ne opazivši ga.
Marketinške agencije tvrde da je na obostrano (i prodavaca i kupaca) zadovoljstvo i korist da nesvesne želje postanu opipljive i da se mogu kvantifikovati, jer će na taj način ponuđači biti u stanju da iznesu na tržište upravo ono što je potrošašima potrebno. Ovaj novi vid interakcije čoveka sa okolinom biće u stanju da predvidi šta se ispitaniku zaista jede, da li je mu je potreban odmor, da li mu se dopada neka reklama... Za sada SMARTING nije dostupan fizičkim licima, a njegovi pronalazači trude se da njegov izgled načine socijalno prihvatljivijim, te da umesto neobične “kape” koja podseća na kacigu, naprave moderne slušalice nazvane Brawas, koje mere moždane aktivnosti u toku slušanja muzike.
Kao i svaki moćan pronalazak, i SMARTING može biti zloupotrebljen, ali ostaje nam da se nadamo i verujemo da će altruističke pobude njegovih pronalazača, kao i do sad, biti pokretač svih daljih investicija.
N. Marjanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
