Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(16. maj 2019.)
ULOGA RADNIČKIH SINDIKATA DANAS

Pokret za život i rad u demokratskom društvu

Pokret za život i rad u demokratskom društvu
Kada su nastajali, sindikati su predstavljali potrebu radnika čiji se položaj od robova razlikovao tek po nekoj, obično minornoj nadnici i po krajnje diskutabilnim pravima gde poslodavac nije, poput robovlasnika, baš vlasnik radnika, ali je vlasnik njegovog vremena. Zakon tržišta ogledao se u paroli „Ukoliko ti nećeš, ima ko hoće za taj novac“, prekovremeni rad nije postojao kao kategorija, radno vreme samo formalna odrednica, a svaka šteta, bio kriv ili ne, bila je na teret „sužnjeg kojeg mori glad“. Ondašnji sindikati behu organizacije koje su nekada poprimale i karakter borbenih skupina, jer ni fizičko nasilje nadređenih nije strano. Osmišljeni su metodi borbe, štrajk je zaživeo, demonstracije pred kapijama fabrika, uobličeni su snovi o „tri osmice“ (osam sati rada, osam sati slobodnog vremena, osam sati sna), osnovni zahtev najčuvenijih demonstracija radnika 1886. godine u Čikagu (1-4. maj 1886. godine).
Vremena su se promenila, u 20. veku. Dogodilo se preplitanje ideje sindikalnog organizovanja i ideologije socijalizma. Radničke organizacije su trajale, širile se u celom svetu, prevazilazile su granice država gde je socijalizam bio vladajuća ideologija. Oni „na Zapadu“, u zemljama gde je kapitalistički sistem nosio prevagu, kojima solidarnost zaposlenih nije odgovarala, optuživale su sindikate za tajno političko delovanje i podrivanje sistema. Na drugoj strani, onoj „crvenoj“, sindikate je država „prisvojila“. Umesto uloge predstavnika jedne grupe, klase, kako god je prijemčivije, one koja pregovara sa državom, postali su jedno, te su sindikati, baš kod nas, decenijama bili asocijacija za nabavku zimnice i drugih potrebština na rate, po povoljnim uslovima.
Sindikati su se izborili za poziciju činioca u socijalnom dijalogu. Iako u teoriji su država, poslodavci i sindikati na istom nivou tokom pregovora, jasno je da je baš sindikalni činilac, kao najmlađi „za stolom“ potcenjen. Kao i vremena prvog pasusa, prošla su i ova iz prethodnog odeljka, novo doba dolazi, nosi svoje karakteristike, ali ideja sindikalnog organizovanja, po svojoj suštini je vanvremenska i mora da živi, ako ne zauvek, onda dokle god postoji i jedan zaposleni, odnosno sve dok egzistira i jedna osoba koja ima ulogu radnika, u hijerarhiji pozicioniranog ispod nekoga od koga dobija naknadu za rad. Nažalost, radnička prava su daleko od ostvarenih, odnos prema radniku „miljama udaljen“ od zadovoljavajućeg, a nepoštovanje je izraženo na prikrivene načine. Živimo u nekom drugačijem periodu, različitih radnih odnosa, ekonomskih i društvenih karakteristika svakodnevice i sada je vreme kada sindikati treba da se prilagode tome tako da ne izgube svoju suštinu, bit koju nose, ističe predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Zoran Stojiljković.
-Suština je u solidarnosti. Ne može da istinski egzistira organizacija kao sindikat ako nestane ideje solidarnosti među ljudima. Solidarnost je vrlina koju treba podsticati od najranijeg uzrasta. Okupljanja na lokalnom nivou, druženja, razmena iskustva onih u sličnom položaju su klica iz kojeg će da iznikne plod zajedništva važnog u mnogim segmentima života – ističe Stojiljković.
Na putu opstanka i uspeha sindikata, neophodna je saradnja, ne samo među sindikalnim organizacijama, već i svim drugim organizacijama, grupama građana koji nemaju politički predznak, ali imaju smislene ciljeve opšte dobrobiti.
-U situaciji u kojoj smo ni prepucavanja, ni žalopojke nemaju smisla. Smisla ima samo solidarnost na delu i veština da se za ciljeve zaboravljene siromašne većine ali i mladih i svih profesionalno uniženih stručnih i obrazovanih borimo zajedno. Promena neće biti sve dok ne shvatimo da nas se tiču i opravdani zahtevi drugih i dok ih ne podržimo. Tražimo podršku sopstvenim zahtevima, ali podržavamo, primera radi, proteste lokalnog stanovništva i predstavnika ekoloških organizacija protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji (NE ZA MHE), proteste majki protiv nepovoljnih zakonskih rešenja vezanih za nadoknadu porodiljskog odsustva (Mame su zakon) ili pak inicijative usmerene protiv neprimerenog delovanja javnih izvršitelja (Združena akcija Krov nad glavom). Protesti neće sami po sebi dovesti do promena ali nadu i energiju drže budnim ukazujući na korumpiranost elita, neefikasnost javnih usluga, pogubnost mera štednje, rastuće socijalne nejednakosti, na nedostatak solidarnosti i socijalne pravde i uniženo ljudsko dostojanstvo.
Ekonomija današnjice zasnovana je na informacionim tehnologijama, ekonomiji znanja, a umesto zapsolenih po ugovorima o radu na određeno i neodređeno vreme, sve više je onih sa različitim tipovima ugovora koji su praktično isključujući za pristup sindikatima. Vreme je, dodaje profesor Stojiljković, da sindikat preraste iz organizacije za zaštitu prava radnika u pokret.
-Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu. Društvu u kome se položaj stiče zahvaljući marljivosti, talentu, znanju i celoživotnom učenju a ne koruptivnim muljanjem i preletanjima u tabore pobednika. Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, pametni rast je deo trojstva u koje spadaju i održivi rast (podsticanjem konkurentnosti i proizvodnjom koja se efikasnije odnosi prema resursima) i za nas u sindikatima posebno važan inkluzivni rast (boljim i sigurnijim učešćem na tržištu rada, borbom protiv siromaštva i socijalnom kohezijom). Međutim, digitalizacija i investicije u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ne znače mnogo bez obrazovane i obučene radne snage, ali i razvijenih organizacionih i upravljačkih struktura. To su ujedno i glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Rešenje je po našem mišljenju u socijalnom paktu o razvoju i zapošljavanju do koga se dolazi kroz institucije i praksu socijalnog dijaloga i partnerstvo za demokratske promene sa svima koji dele naša uverenja.
Iza nas je još jedan Međunarodni praznik rada. U Beogradu je održana tradicija okušljanja predstavnika sindikata, dok je iz nekih evropskih gradova do nas stizala slika o protestima gde su se sindikalci sukobljavali sa policijom.
-Mislim da se kod nas preuveličavaju protesti u nekim evropskim metropolama. Mnogi od tih trgova su manji nego što mislite, te ni brojnost nije takva kakva se čini. Da li bi zaista imalo efekta da mi organizujemo neki protest u kome ćemo ulaziti u institucije gde nema nikoga na neradni dan, da li bi zaista to pomoglo ostvarivanju naših ciljeva? Mislim da ne. Treba da artikulišemo svoje zahteve, da prezentujemo zašto su oni važni i da argumenti, a ne sila, budu snaga na kojoj ćemo bazirati sve naredne poteze – zaključuje Stojiljković.

D. Blagojević

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa