Berza

  • aero 900 ⚫ 0,00%
  • enhl 520 ▲ 4,00%
  • fint 580 ▲ 2,65%
  • glos 438 ▲ 8,96%
  • kmbn 2.700 ▼ -3,02%
  • niis 580 ⚫ 0,00%
(18. jul 2019.)
ŽITELjI PLATIČEVA KAŽU DA SU NAJVEĆI PROIZVOĐAČI LUBENICA U SRBIJI

Bostan na 300 hektara

U Platičevu domaćini uglavnom sade bostan „talisman“ i „lejdi“. Nekada je bila čuvena i „vukovarka“ i njena težina se kretala od osam do 15 kilograma
Bostan na 300 hektara
Platičevo je selo koje proizvede najviše lubenica u Srbiji. Mnoge lubenice proizvedene u ovom mestu završe na trpezama širom Srbije i država u okruženju.
Oko 300 hektara njiva u Platičevu je pod zasadom lubenica, odnosno oko 100.000 tona bostana. Veliki broj kuća u Platičevu bavi se uzgojem bostana, a jedan od proizvođača je i Milivoj Madžarević. On proizvodi lubenicu na četiri hektara.
- Nekada je bilo mnogo više lubenica u našem selu. Dešavalo se da više od 100 prikolica čeka kupce, a sada je to daleko manje. Danas se u Platičevu proda oko deset vagona dnevno - kaže za Glas Podrinja.
Cena lubenice se kreće oko 20 dinara. Bili smo svedoci da je jedan kupac ponudio 17 dinara za četiri tone, ali prodavac je tvrd orah i nije prihvatio. Te lubenice koje kupci pazare u Platičevu za 20 dinara na beogradskim pijacama se prodaju i do 50 dinara po kilogramu.
- Cena je takva kakva je i mi moramo da se krećemo u okviru nje. Nekada prođemo bolje, nekada gore, tako to ide u životu. Za jedan hektar potrebno je uložiti od 1.000 do 1.500 evra. Lubenicu sadimo od 20. februara do polovine marta i potrebno je da prođe tri meseca pre nego što krenemo u berbu - ističe Madžarević.
U Platičevu domaćini uglavnom sade bostan „talisman“ i „lejdi“. Nekada je bila čuvena i „vukovarka“ i njena težina se kretala od osam do 15 kilograma. Kada smo već kod gramaže, Madžarević nam je rekao da je njegova najveća lubenica imala 27 kilograma.
Ono što, međutim, najviše zanima konzumente lubenice je - kako izabrati slatku.
- Najbolje se odredi po boji, to je prvi i pravi pokazatelj, a zatim i peteljci koja se stanji ukoliko je lubenica zrela. Pravim poznavaocima je pogled golim okom dovoljan metod koji izaberu onu pravu - napominje Madžarević.
Retki su oni koji ne vole hladnu lubenicu u vrele letnje dane. Ne samo da osvežava, već je i odlična za dijetu s obzirom na veliku količinu vode koju sadrži. Od lubenice se pravi i fino slatko, a deo između kore i crvenog jestivog zadovoljstva koristi se i u hemijskoj industriji.
U Platičevu jedino nismo mogli da dobijemo odgovor da li je tačna ona narodna da se žena i lubenica ne mogu izabrati, već se dobije ono što zapadne.
Ipak, voće
Za lubenicu je vezana i urbana legenda da se radi o povrću. To, međutim, nije tačno ako je verovati Vikipediji. Lubenica je, ipak, voće budući da se jede neprerađena. Radi se o jednogodišnjoj zeljastoj biljci iz porodice bundeva. Poreklom je iz tropskih oblasti Afrike. Gaji se i u drugim oblastima zbog slatkog, sočnog, jestivog ploda. Procentualno u sastavu ploda najviše ima vode i šećera. Najpoznatije države u kojoj se uzgajaju lubenice u Evropi su Grčka i Makedonija.

N. K.

Najnoviji broj

9. april 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa