Strah pobeđuje želju

Istraživanje koje je sprovedeno od 24. juna do 2. jula u deset gradova Srbije obuhvatilo je 2.400 anketiranih osoba, do 30 godina starosti, među kojima 25 spasilaca, pokazalo je da su mladi uglavnom neplivači ( 63%). Prema navodima Pobune čak i većina posetilaca bazena i kupališta su osobe koje ne znaju da plivaju. Značajan broj ljudi na kupalištima vreme provodi uz „ivicu bazena“ ili u plićaku. Rečenica: „Znam da se održavam na vodi“ spasiocima ukazuje da je u pitanju neplivač koji to prikriva.
O ovoj, po malo zabrinjavajućoj statistici, razgovarali smo sa iskusnim instruktorom plivanja na Gradskom bazenu u Šapcu, Zoranom Ljubišićem.
Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da više od 60 odsto mladih do 30 godina ne zna da pliva. Da li je statistika relevantna?
-Procenat bi bio još veći da se primenjuju standardi koji su rigorozniji kada se govori o znanju plivanja. U osnovi, da bi za nekoga rekli da zna da pliva i da je siguran plivač to treba da pokaže u različitim uslovima, te da može da prepliva najmanje 200 metara u kontinuiranom kretanju sa zauzimanjem horizontalnih položaja na leđima i stomaku, odnosno da se sa sigurnošću održava u vodi u vertikalnom položaju.
Koliko su zapravo mladi zainteresovani da nauče da plivaju, a koliko ih strah, ili možda neka vrsta stigme brine da će neko saznati da su neplivači?
-Plivanje je pre svega kretanje u drugoj sredini i zahteva mnogo fizičkog napora što u većini slučajeva u današnjim uslovima, deca izbegavaju. U startu im je teško, a zatim slede strah i adaptiranje na uslove vodene sredine počev od disanja koje treba uskladiti sa pokretima nogu i ruku, što opet nekima predstavlja poteškoću. Ukoliko nisu uporni, brzo odustaju, a s vremenom se poteškoće uvećavaju. Mladi nizom opravdanja traže izgovor za to što nisu naučili da plivaju.
Da li je teže raditi sa mladima ili starijima?
-Koga je teže naučiti nije uslovljeno uzrastom. Adaptacija na uslove vode dosta zavisi od ličnosti, fizičkih predispozicija. Mlađi lakše savladaju strah ako ga imaju, jer sa njima se to radi kroz vežbe slične igre u vodi, dok kod odraslih to rešavamo davanjem konkretnih informacija o principima biomehanike plivanja, što donekle otežava put učenja. S druge strane stariji lakše usvajaju plivačke tehnike kada prevaziđu osnovne probleme adaptacije na vodu.
Šta biste rekli neplivačima, zbog čega je važno da prođu obuku, kako da izaberu trenera i prevaziđu sve nedoumice kada je plivanje u pitanju?
-Učenje plivanja nije samo veština uz pomoć koje se krećemo u vodi, nego utičemo i na osobine, hrabrost, upornost, disciplinu, socijalizaciju, a da ne govorim o tome koliko samo jedan osnovni kurs plivanja od 20 časova doprinosi poboljšanju izdržljivosti, kao jednom od najprimarnijih fizičkih faktora koji utiče na zdravstveni status i bez koga nema uspeha u sportu. O benefitima plivanja za poboljšanje i očuvanje zdravlja može mnogo da se priča, jer pored takmičenja i osvajanja medalja u osnovi je uticaj na zdravlje.
-Poruka je da u uslovima koje pruža šabački bazen i sa profesorima fizičkog vaspitanja koji rade kao instruktori plivanja u okviru VK “Šabac“ mogu lako da nauče da plivaju. Izbor instruktora je vrlo jednostavan samo dođite i prijavite se, sve instruktore koji rade krase pozitivne osobine nadograđene znanjem i dugogodišnjim iskustvom u ovom poslu.
Na Gradskom bazenu postoji obuka za neplivače starije od pet godina. Da li postoji gornja starosna granica za one koji žele da se prijave za obuku?
-Ne postoji, prijave su moguće na info pultu bazena.
Postoji li obuka za one koji žele da usavrše tehnike plivanja?
-Da, mi te grupe dece kojih ima preko 200 zovemo popularno „stilovi“, upis je konstantan, deca treniraju tri puta nedeljno po sat vremena. Pored škole plivanja jedna grupa dece se bavi i takmičarskim plivanjem. Oni treniraju pet puta nedeljno. Upisu prethode provere znanja plivanja i na osnovu toga i uzrasta decu raspoređujemo u grupe.

Šabac - grad
bez neplivača
Grad Šabac i vaterpolo klub koji nosi ime grada zajedno sprovode akciju “Šabac - grad bez neplivača”. Kroz ovaj program besplatnih obuka za školarce, započet odmah po otvaranju bazena 2015. godine, do sada je naučilo da pliva više od 2.500 dece.

Strah jači od svega
Mnogi od neplivača navode da dok su bili u osnovnoj ili srednjoj školi nikada nisu probali da nauče, jer nije bilo škole plivanja, ili bazena u njihovom mestu. Istraživanje donosi podatak da 75 odsto neplivača nikada nije bilo na moru.
-Plivanje sam savladao sa 16 godina. Pre toga nisam imao želju da naučim i kako je vreme proticalo bilo je sve teže. Ipak, najveći motiv da se odvažim su brojne aktivnosti drugara koje su uključivale odlaske na plažu ili bazen, kada sam bio prinuđen da izmišljam razloge zbog kojih ne mogu da im se pridružim - ističe 19-godišnji Nikola.
-Ne umem da plivam, iako sam pokušavao da naučim. Ipak, urođeni strah od vode me je sputavao i sputava i dalje. Rado bih se pridružio obuci plivanja ukoliko bih bio u grupi sa svojim vršnjacima - navodi Zoran, naš sugrađanin koji ima 27 godina.
-Najviše bih volela da imam racionalno objašnjenje zbog čega ne umem da plivam, ali iskreno nemam. Kada je bilo prilike da naučim, kada su i roditelji insistirali, nisam bila uporna i posvećena. S vremenom su druge stvari dobijale prioritet, nalazila sam načine da uživam u vodi i bez plivačke veštine, a sada je već neprijatno učiti kada uđete u treću deceniju života - rekla je Milica koja je nedavno napunila 24 godine.