POGLED U ARHIVU: ŠABAČKI LETNjI FESTIVAL
Uskoro punoletstvo
„U cilju poboljšanja kulturno-zabavnog života u gradu Skupština opštine Šabac odlučila je da u periodu od 1. avgusta do 10. septembra 2003. godine organizuje ŠABAČKI LETNjI FESTIVAL....
Festival će se održati u tvrđavi koja se nalazi u okviru izletišta Stari grad, na obali reke Save. Očekujemo da za vreme trajanja bude organizovano oko trideset manifestacija. U toku nedelje planiran je po jedan koncert, tehno žurka, pozorišna predstava i dva puta nedeljno filmske projekcije. Osim navedenih, 3. avgusta biće organizovan 34. tradicionalni međunarodni plivački maraton. U okviru manifestacije održaće se Internacionalni džez i bluz festival, a 5. septembra predviđena je i premijera šabačkog pozorišta. Skupština opštine Šabac obezbedila je potrebna finansijska sredstva za organizaciju festivala.“
Festival će se održati u tvrđavi koja se nalazi u okviru izletišta Stari grad, na obali reke Save. Očekujemo da za vreme trajanja bude organizovano oko trideset manifestacija. U toku nedelje planiran je po jedan koncert, tehno žurka, pozorišna predstava i dva puta nedeljno filmske projekcije. Osim navedenih, 3. avgusta biće organizovan 34. tradicionalni međunarodni plivački maraton. U okviru manifestacije održaće se Internacionalni džez i bluz festival, a 5. septembra predviđena je i premijera šabačkog pozorišta. Skupština opštine Šabac obezbedila je potrebna finansijska sredstva za organizaciju festivala.“
Ovako je prvi put najavljen Šabački letnji festival (ŠLF) u vašem i našem listu, već davne 2003. godine, baš u julu mesecu. Beše vek tek u začetku. Entuzijazam novog stoleća i talasi nekih velikih snova doneli su nova leta, širom Srbije obeležena različitim, mahom muzičkim, festivalima. EGZIT je proslavio tek drugi rođendan, na Lidu u Beogradu svoj, ispostaviće se, kratak život započinjao je EHO. S vremenom se i u Šapcu javila potreba da se upotpuni najtoplije godišnje doba u gradu jednim događajem koji će razgaliti sećanja „čivijaša“, gde će svoj užitak pronaći i najmlađi i stariji, ali i manifestacija zbog koje će i poneki gost skrenuti ka našem gradu.
Prvobitna ideja organizatora podrazumevala je da Festival obuhvati veći deo leta, da kroz različite, ne samo muzičke, sadržaje „prizove“ publiku i dovede je na reku. Prva tri izdanja 2003, 2004. i 2005. godine trajala su čitav avgust i „cepkale“ malo septembra. Uvek bi džez i bluz ritmovi dobijali priliku da isprate leto i otvore dvore jeseni. Korak po korak, uspostavljena je tradicija da u programu budu filmske projekcije, pozorišne predstave, za sve generacije. Gostovali su poznati domaći glumci na letnjoj pozornici, a u prvim godinama osmišljavani su i sadržaji van mesta gde je Šabac „rođen“. U trećoj godini trajanja organizovan je likovni program gde su se polaznici upoznali sa savremenim iranskim likovnim stvaralaštvom, „Strip zona“, kao i škola devete umetnosti za one kojima je ovaj vid ekspresije najbliži.
Polet i entuzijazam gotovo redovno morao je da se suočava sa nestabilnim letnjim mesecima. Publika je odolevala kiši na koncertima, no nije mogla da pobedi padavine kada su u pitanju pozorišna ostvarenja, ili filmske projekcije. Prve organizacione promene u odnosu na originalan koncept dogodile su se u četvrtom izdanju ŠLF-a. Godine 2006. Festival dobija intenzivniji karakter, traje kraće, nekoliko dana, uz svakodnevni program. S vremenom ovaj koncept otvara mogućnost dolaska gostiju van grada na duže, usled čega je u ponudu uvršten i besplatan kamp prostor. Dado Topić, Električni orgazam, Ajs brn su privukli hiljade Šapčana, no to leto obeležila je predstava Beogradskog dramskog pozorišta „Prokleta avlija“ u režiji Nebojše Bradića, kada prvi put nije bilo dovoljno stolica za sve zainteresovane, te se 700 ljudi moglo smatrati počastvovanim što su mogli da uživaju. Iste godine, poslednji put ŠLF je obuhvatio Bluz i džez festival koji od naredne godine počinje samostalni život u poznu jesen.
Iako između Šabačkog letnjeg festivala i tvrđave uz reku postoji posebna spona, nije svake godine muzički deo održan u tom utvđenju. Zbog rekonstrukcije, drugi ŠLF koncertnu binu je izmestio u blizinu košarkaškog terena.
Festival avgusta 2010. osim standarda posećenosti, postavio je visoko lestvicu po pitanju očekivanja sugrađana i gostiju grada. U drugoj deceniji tekućeg veka Šabački letnji festival definitivno postaje muzički događaj. Još samo 2011. godine, u okviru manifestacije, postojao je dodatni program, pozorištance za najmlađe. Tokom tri ili četiri dana nastupali su izvođači iz svih bivših jugoslovensih republika, a sa tog aspekta izdvojilo se gostovanje britanskog rege muzičara, poreklom sa Jamajke, Kristofera MekFarlana, poznatijeg kao Maka Bi 2011. godine. Britanac je drugi i za sada poslednji „vanregionalni“ gost ŠLF-a, a pre njega je, četiri godine ranije, nastupila Marta Sebešćen iz Mađarske.
Organizaciona promena obeležila je ŠLF 2016. i 2017. godine. Realizaciju 14. izdanja preuzeo je MTV, a 15. „Mikser festival“. Tih godina glavna bina je izmeštena iz tvrđave na prostor u blizini nekadašnje kasarne, dok je ovdašnje utvrđenje ugošćavalo disk džokeje ostavši namenjena ljubiteljima haus zvuka. Posebno je ograđen festivalski prostor gde je osim bine i prostora za publiku, postojao i deo sa štandovima različitog sadržaja, od prodajnih, do zabavnih. „Povratak korenima“, odnosno u staru tvrđavu kao glavnu lokaciju događa se prethodnog leta.
Važan segment gotovo svakog ŠLF-a, posebno u prvim godinama beše klabing i nastup di džejeva. U početku su muziku puštali Šapčani, a s vremenom su zadatak da zabave masu dobijali disk džokeji iz drugih gradova Srbije, ali i regiona, Balkana.
Leto 2010.
Posle Festivala 2008. i 2009. usledio je najposećeniji od svih ŠLF 2010. U pet festivalskih dana, svake večeri, po dva popularna benda izlazili su na binu ovdašnje tvrđave. Nastupili su: Zemlja Gruva, Josipa Lisac, Svi na pod, Vlada Divljan, Dubioza kolektiv, Hladno pivo, Autopark, Električni orgazam, Ateist rep i za kraj povratnički nastup „Goblina“, uz kratak najavni film.
Demo zvuk
Jedan od simbola Letnjeg festivala kroz veći deo dosadašnje istoriju predstavljali su nastupi neafirmisanih, tzv. demo bendova. Šabački demo bendovi kao piniri su se hrabro borili sa tremom javnog nastupa i utrli put kolegama iz drugih gradova koji su sve zainteresovanije slali svoje snimke i nadali se pozivu. Kada je budžet dozvoljavao najuspešniji demo bendovi su dobijali novčane nagrade kao podršku za nabavku neophodne opreme.
Pametnom politikom opametili Srbe
Đurović je rođen u Nikšiću, veliki deo života je proveo u Beogradu, a danas živi u Trstu. Zanimljiv je njegov pogled na odnose Podgorice i Beograd i na trenutno zahlađenje odnosa, pre svega zbog SPC.
- Mislim da Milo Đukanovic u tom domenu sprovodi jednu nakaradnu, potpuno nesuvislu politiku. I tvrdim da je onaj ko ga savetuje u tom delu potpuna budala i da nema pojma o elementarnim stvarima. O kanonskim pitanjima nije lako odlučivati i tu treba dobro promišljanje kao i sjajno poznavanje materije. Turistička sezona u CG je potpuno „pukla“ kolokvijalno rečeno, moj drug Ćazim koji se decenijama bavi turizmom u Ulcinju kaže da ne pamti lošiju sezonu, a ja sam upravo u Perastu i vidim da ovde nema nikog osim nekoliko stranaca. Srba ni na vidiku. Dok na rtcg „kažu“ da je sezona bolja nego lane za oko 40%. Ako je CG vlast to htela konačno je uspela, „pametnom politikom“ da „opameti“ Srbe.
Prvobitna ideja organizatora podrazumevala je da Festival obuhvati veći deo leta, da kroz različite, ne samo muzičke, sadržaje „prizove“ publiku i dovede je na reku. Prva tri izdanja 2003, 2004. i 2005. godine trajala su čitav avgust i „cepkale“ malo septembra. Uvek bi džez i bluz ritmovi dobijali priliku da isprate leto i otvore dvore jeseni. Korak po korak, uspostavljena je tradicija da u programu budu filmske projekcije, pozorišne predstave, za sve generacije. Gostovali su poznati domaći glumci na letnjoj pozornici, a u prvim godinama osmišljavani su i sadržaji van mesta gde je Šabac „rođen“. U trećoj godini trajanja organizovan je likovni program gde su se polaznici upoznali sa savremenim iranskim likovnim stvaralaštvom, „Strip zona“, kao i škola devete umetnosti za one kojima je ovaj vid ekspresije najbliži.
Polet i entuzijazam gotovo redovno morao je da se suočava sa nestabilnim letnjim mesecima. Publika je odolevala kiši na koncertima, no nije mogla da pobedi padavine kada su u pitanju pozorišna ostvarenja, ili filmske projekcije. Prve organizacione promene u odnosu na originalan koncept dogodile su se u četvrtom izdanju ŠLF-a. Godine 2006. Festival dobija intenzivniji karakter, traje kraće, nekoliko dana, uz svakodnevni program. S vremenom ovaj koncept otvara mogućnost dolaska gostiju van grada na duže, usled čega je u ponudu uvršten i besplatan kamp prostor. Dado Topić, Električni orgazam, Ajs brn su privukli hiljade Šapčana, no to leto obeležila je predstava Beogradskog dramskog pozorišta „Prokleta avlija“ u režiji Nebojše Bradića, kada prvi put nije bilo dovoljno stolica za sve zainteresovane, te se 700 ljudi moglo smatrati počastvovanim što su mogli da uživaju. Iste godine, poslednji put ŠLF je obuhvatio Bluz i džez festival koji od naredne godine počinje samostalni život u poznu jesen.
Iako između Šabačkog letnjeg festivala i tvrđave uz reku postoji posebna spona, nije svake godine muzički deo održan u tom utvđenju. Zbog rekonstrukcije, drugi ŠLF koncertnu binu je izmestio u blizinu košarkaškog terena.
Festival avgusta 2010. osim standarda posećenosti, postavio je visoko lestvicu po pitanju očekivanja sugrađana i gostiju grada. U drugoj deceniji tekućeg veka Šabački letnji festival definitivno postaje muzički događaj. Još samo 2011. godine, u okviru manifestacije, postojao je dodatni program, pozorištance za najmlađe. Tokom tri ili četiri dana nastupali su izvođači iz svih bivših jugoslovensih republika, a sa tog aspekta izdvojilo se gostovanje britanskog rege muzičara, poreklom sa Jamajke, Kristofera MekFarlana, poznatijeg kao Maka Bi 2011. godine. Britanac je drugi i za sada poslednji „vanregionalni“ gost ŠLF-a, a pre njega je, četiri godine ranije, nastupila Marta Sebešćen iz Mađarske.
Organizaciona promena obeležila je ŠLF 2016. i 2017. godine. Realizaciju 14. izdanja preuzeo je MTV, a 15. „Mikser festival“. Tih godina glavna bina je izmeštena iz tvrđave na prostor u blizini nekadašnje kasarne, dok je ovdašnje utvrđenje ugošćavalo disk džokeje ostavši namenjena ljubiteljima haus zvuka. Posebno je ograđen festivalski prostor gde je osim bine i prostora za publiku, postojao i deo sa štandovima različitog sadržaja, od prodajnih, do zabavnih. „Povratak korenima“, odnosno u staru tvrđavu kao glavnu lokaciju događa se prethodnog leta.
Važan segment gotovo svakog ŠLF-a, posebno u prvim godinama beše klabing i nastup di džejeva. U početku su muziku puštali Šapčani, a s vremenom su zadatak da zabave masu dobijali disk džokeji iz drugih gradova Srbije, ali i regiona, Balkana.
Posle Festivala 2008. i 2009. usledio je najposećeniji od svih ŠLF 2010. U pet festivalskih dana, svake večeri, po dva popularna benda izlazili su na binu ovdašnje tvrđave. Nastupili su: Zemlja Gruva, Josipa Lisac, Svi na pod, Vlada Divljan, Dubioza kolektiv, Hladno pivo, Autopark, Električni orgazam, Ateist rep i za kraj povratnički nastup „Goblina“, uz kratak najavni film.
Jedan od simbola Letnjeg festivala kroz veći deo dosadašnje istoriju predstavljali su nastupi neafirmisanih, tzv. demo bendova. Šabački demo bendovi kao piniri su se hrabro borili sa tremom javnog nastupa i utrli put kolegama iz drugih gradova koji su sve zainteresovanije slali svoje snimke i nadali se pozivu. Kada je budžet dozvoljavao najuspešniji demo bendovi su dobijali novčane nagrade kao podršku za nabavku neophodne opreme.
Đurović je rođen u Nikšiću, veliki deo života je proveo u Beogradu, a danas živi u Trstu. Zanimljiv je njegov pogled na odnose Podgorice i Beograd i na trenutno zahlađenje odnosa, pre svega zbog SPC.
- Mislim da Milo Đukanovic u tom domenu sprovodi jednu nakaradnu, potpuno nesuvislu politiku. I tvrdim da je onaj ko ga savetuje u tom delu potpuna budala i da nema pojma o elementarnim stvarima. O kanonskim pitanjima nije lako odlučivati i tu treba dobro promišljanje kao i sjajno poznavanje materije. Turistička sezona u CG je potpuno „pukla“ kolokvijalno rečeno, moj drug Ćazim koji se decenijama bavi turizmom u Ulcinju kaže da ne pamti lošiju sezonu, a ja sam upravo u Perastu i vidim da ovde nema nikog osim nekoliko stranaca. Srba ni na vidiku. Dok na rtcg „kažu“ da je sezona bolja nego lane za oko 40%. Ako je CG vlast to htela konačno je uspela, „pametnom politikom“ da „opameti“ Srbe.
M. Ž. i D. B.
Najnoviji broj
25. april 2024.
