Berza

  • aero 900 ⚫ 0,00%
  • aven 1.500 ▲ 29,31%
  • dnos 3.355 ▲ 1,64%
  • enhl 668 ▲ 2,77%
  • fint 583 ▼ -1,19%
  • gfso 710 ▲ 9,23%
  • impl 3.500 ⚫ 0,00%
  • inim 3.500 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.837 ▼ -1,95%
  • kmbn 3.194 ▲ 0,76%
  • niis 730 ▲ 0,27%
  • rso15102 125,95 ▲ 0,13%
  • rso16142 115,00 ⚫ 0,00%
  • rso18171 111,30 ⚫ 0,00%
  • svrl 604 ▲ 0,67%
  • trgom 1.000 ▲ 4,71%
  • utsi 2.000 ▲ 11,11%
(5. septembar 2019.)
EVROPSKI DANI JEVREJSKE KULTURE U ŠAPCU

AKO NE SADA, KADA?

Šabac se pridružio grupi od 420 gradova u 28 zemalja Evrope. Na ovaj način, postao je deo globalne mreže važnih evropskih gradova. Jevrejska zajednica koja je ovde našla utočište posle progona iz Španije, zaslužuje da bude zapamćena, kao i činjenica da je na brutalan način nestala u Holokaustu
AKO NE SADA, KADA?
Osim organizatora, možda nije bilo mnogo onih koji su očekivali tako bogat program za Evropske dane jevrejske kulture, koji u Šapcu traju čitave sedmice. Manifestacija je započela 1. septembra, prijemom rabina Isaka Asiela u Gradskoj kući.
- Činjenica da imamo sinagogu i da je ona centar kulture našeg grada pokazuje koliko je ulaganje u građane poslednjih dvadeset godina, kroz ulaganje u kulturu, doprinelo da Šabac bude mesto u kome je promena moguća. Ne možemo da žmurimo i da se pretvaramo da živimo u lažnoj stvarnosti, moramo da budemo otvorenog srca, duše i uma da bismo menjali stvarnost i uticali na sve oko sebe, da zajedno stvorimo pristojno mesto za život, rekao je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Da li je religija
opijum za narod?
U Muzeju šabačkih Jevreja, rabin Isak Asiel održao je živo predavanje na temu „Religija – opijum za narod? Šta Tora kaže o tome?
- Religija nije anestezija. Ona to može da postane, ali je zapravo poziv na odgovornost i budnost. Mi nismo posmatrači u sopstvenim životima, nego aktivni učesnici i to je upravo ono što Biblija traži od nas – da budemo osetljivi na stradanje, da ne stojimo po strani dok se proliva krv bližnjeg i da probamo da iskorenimo zlo iz sopstvene sredine. Na to smo pozvani. Da ne prihvatamo status kvo, nego da postavljamo pitanja Bogu, prihvatimo ličnu odgovornost i postanemo Njegovi partneri na delu spasenja. Dakle, suprotno od onoga što je teorija marksizma govorila - da je religija opijum za narod.
Na pitanje misli li da bismo, kada je reč o zlu, trebalo da počnemo od samih sebe, odgovorio je rečima iz Tore: Naravno. „Ako ne sada, kada“?
- Često prolazim kroz Šabac i nije mi nepoznat, ali mi je ovaj trenutak nov. Postoji blagoslov u judaizmu - koji kaže: „Blagosiljaj nas Ti, Gospode Bože naš, kralju vaseljene, koji si nas doveo do toga da doživimo ovaj trenutak“. Da govorim u zgradi koja je nekad bila sinagoga i da će Evropski dani Jevrejske kulture koji traju jedan dan, u Šapcu trajati šest, to je zaista nešto novo.

Muzika sefardskih
Jevreja u vrtu
Biblioteke šabačke
Vrt Biblioteke šabačke čudesno je oživeo nastupom sastava Shira u’tfila. Publika je uživala u putovanju kroz Balkan, Mediteran i Bliski Istok, nošena muzikom sefardskih Jevreja.
- Mi odavno nemamo jevrejsku zajednicu u Šapcu, ali ovo je grad koji čuva sećanje na svoje sugrađane koji su živeli sa nama i uz nas. Šabac je grad koji po svom bivstvu pripada naciji zvanoj čovečnost i čovečanstvo, čiji je imperativ da neguje kulturu sećanja, rekla je direktorka Biblioteke Jelena Podgorac Jovanović.
Shira u’tfila bavi se istraživanjem, aranžiranjem i izvođenjem sefardske muzike Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka. Inspiraciju za svoju muziku pronalazi u bogatstvu balkanske, jevrejsko-španske, osmansko-turske i arapske muzičke tradicije. Grupa strastveno kombinuje tradicionalnu muziku i posvećenost njenom očuvanju sa talentom za fjužn i improvizaciju. Bend kreira jedinsten zvuk kroz moderan pristup istorijskom nasleđu.
Iako je ovo četvrti nastup ovog sastava u Šapcu, treći u Biblioteci šabačkoj, bilo je kao da je prvi. Takvu infuziju energije odavno nismo osetili.
U ponedeljak, u Muzeju Šabačkih Jevreja, održan je naučni skup na temu: Da li se Holokaust može ponoviti?“. Istog dana, u večernjim časovima, Jelena Pjevac, istoričarka umetnosti, govorila je o jevrejskim praznicima i ceremonijalnoj umetnosti.

Dan sećanja
Utorak je započeo "Centropa" info danom. Reč je o predavanjima namenjenim nastavnicima i profesorima u želji da se predstavi sve ono čime se Nevladina organizacija “Centropa” bavi, a sa ciljem da se materijali kojima raspolažu, u vidu podataka, fotografija i dokumentarnih filmova, dalje koriste u školskoj nastavi za obrazovanje dece i mladih. Nastavnicima i profesorima prikazana su dva dokumentarna filma. O njihovoj mogućoj primeni kao nastavnom materijalu govorila je Jelena Kručičanin, koordinator rada “Centrope” u Srbiji.
U poslepodnevnim satima, upriličena je šetnja kroz jevrejski Šabac. Novinarka Žana Vojinović vodila je goste iz Saveza jevrejskih opština Srbije, među kojima je bila i ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, na adrese na kojima su živeli znameniti Jevreji, pričajući istorijske podatke i anegdote. Prva priča bila je Isaku – Žaku Biti Jakovu, koji je živeo u Karađorđevoj br 32, gde je imao svoju fabriku. Bio je fabrikant „najfinijeg kokos sapuna i mirisnog mošusa“.
- Žak Sapundžija bio je među najbogatijim šabačkim Jevrejima, prvi industrijalac i majstor svog posla. Šapčanke su posebno volele njegov sapun od žuči kojim su skidale fleke. Iz njegove fabrike širio se miris žive sode, pa su Šapčani opominjali decu da ne ulaze u dućan da ne bi upali u mašine za mlevenje. Žak je bio dobar čovek, skroman i ugledan, gospodin koji je pri susretu sa sugrađanima uvek skidao šešir. Učestvovao je u ulepšavanju Šapca i na mnoge načine bio utkan u zajednicu u kojoj je živeo, rekla je, između ostalog, Vojinovićeva.
Šetnja je podrazumevala pauzu kod Protine kuće, gde je živeo Jevrejin Zdravko BARUH, sin kožarskog trgovca Natana. Bio je ugledan i bogat limar. Bio je odbornik šabačke opštine, sudija iz građanstva u Trgovačkom sudu i bas u pevačkom društvu. Odlikovan je Ordenom Sv. Save petog reda. Kuću je prodao dr Alfredu Bati KOENU, dermatologu i omiljenom lekaru.
Treća lokacija bila je u ulici Vlade Jovanovića br 5, kuća u kojoj je od 1894. do 1915. godine živeo dr Avram Vinaver, „celokupnog lekarstva doktor, očni lekar i operator“. Besplatno je lečio šabačku sirotinju i bio među onima koji su izdržavali Đačku trpezu pri Kolu srspkih sestara. Samo dve godine nakon otkrića iks zraka, postao je pionir radiologije i radioterapije. Instalirao je Rendgen aparat sa jonskom cevi, a u dvorištu podigao malu električnu centralu, pa su se Šapčani pre Beograđana „slikali na staklu“. Bio je upravnik rezervne bolnice u Đevđeliji, gde je umro od malarije i po ličnoj želji sahranjen sa srpskim vojnicima u zajedničkoj grobnici.

Žive u sećanju – Hilda Dajč i Ana Frank
Nakon šetnje kroz istoriju, u Narodnom muzeju u Šapcu otvorena je izložba „Pisma Hilde Dajč“.
- Drago mi je da sam ponovo u Šapcu, koji me neprekidno oduševljava načinom na koji čuva nasleđe jevrejske zajednice koja je živela u ovom gradu. Nije u pitanju samo očuvanje uspomene, nego i obrazovna uloga, koja uči o toleranciji i razumevanju. Ponosna sam što me pozvao grad koji se pridružio divnoj inicijativi – Evropskim danima jevrejske kulture, koja ove godine proslavlja dvadeset godina, a stvorena je iz potrebe da se ne dozvoli da Evropa zaboravi jevrejsko nasleđe. Šabac se pridružio grupi od 420 gradova u 28 zemalja u Evropi. Na ovaj način, postao je deo globalne mreže važnnih evropskih gradova. Jevrejska zajednica koja je ovde našla utočište posle progona iz Španije, zaslužuje da bude zapamćena, kao i činjenica da je na brutalan način nestala u Holokaustu, istakla je ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.
Ambasadorka je podsetila prisutne da šest miliona ljudi izgubilo živote, od kojih milion i po dece, ali da svi gubimo iz vida činjenicu da iza tih cifara stoje ljudi sa imenom i prezimenom, sa porodicama, snovima i nadama. Kada je došla u Srbiju, nameravala je da pronađe lične priče i da ih iznese na svetlo dana. Jedna od njih je Hilda Dajč, Jevrejka od devetnaest godina koja je svojevoljno otišla u logor Staro sajmište da bi pomogla onima koji su bili zatočeni. Četiri njena pisma prijateljicama su čudom sačuvana, a ona je ubijena 1942 godine u dušegupki. Njenu priču je na živ način, putem stripa, ispričao Aleksandar Zograf.
- Ova izložba nam, u Danu sećanja, mnogo znači. Bavi se onim što smo želeli da postignemo koncepcijom čitavog programa. Zograf je snažno odreagovao kada je pročitao Hildina pisma i odlučio da nam putem stripa predoči prošlost i ono što je najhumanije u čoveku. Strip je forma koja je danas nama bliskija nego neke stare forme saopštavanja, rekla je direktorka Narodnog muzeja Nela Tonković.
Izložbu je arhitekta Marko Gavrilović upotpunio simboličnim elementima - žicama, koje simbolizuju strahote logorskog života i pticama, koje svedoče o snazi duha.
U Šabačkom pozorištu, nakon otvaranja izložbe, premijerno je izvedena predstava "Ana Frank: Istorijska antibajka za decu i odrasle".
- Proces je bio veličanstven. Kratak, ali ubitačan. Tema koju donosi Dnevnik Ane Frank je upravo takva. Podrazumevalo se da moramo da idemo do kraja i da probudimo hrabro borbu za najveću moguću empatiju koju možemo da izazovemo u ljudima, a sve iz želje da zaustavimo rastuće zlo koje je sveprisutno, istakla je režiserka predstave Jelena Bogavac.
Predstava je završni ispit prve godine mastera šabačke glumice Vanje Pavlović.
- Drago mi je što sam dobila ovu priliku da radim u pozorištu rodnog grada sa izvanrednom ekipom. Ana Frank nije samo devojčica od dvanaest godina, koja je najpoznatija žrtva Holokausta. Ona je verovala u dobrotu u ljudima, a nama, na neki način, ostavila u amanet da, po njenom tragu, istu pronalazimo, poručila je Pavlovićeva koja igra noseću ulogu u predstavi.
Dramatizaciju je uradila Milena Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, a igraju i Olivera Guconić, Deana Kostić, Slobodan Petranović - Šarac i Miloš Vojnović.
- Ovo je moj prvi autorski rad u Šabačkom pozorištu sa ljudima sa kojima dugo i uspešno sarađujem. Ana Frank nikada nije bila naša dugoplanirana produkcija, ona se dogodila, uslovno rečeno, spontano. Mnoge kockice su su sklopile. Počela je na inicijativu Vanje Pavlović, a nama je, poznato je, prioritet da dajemo šansu mladim glumcima iz Šapca. Razmišljajući šta da radimo „kliknule smo“ na Ani Frank. Odmah smo počele da čitamo i posla par dana, postale svesne ogromne odgovornosti. U tom trenutku, nismo znali da se ove godine navršava devedeset godina od rođenja Ane Frank. U ograničenim vremenskim, budžetskim i drugim okolnostima, pokušali smo da napravimo pravu repertoarsku reprezetativnu predstavu, rekla je Minja Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta.
Šabac se prvi put pridružio Evropskim danima jevrejske kulture, koje organizuju jevrejske zajednice u različitim gradovima Evrope. Jedini je grad koji je manifestaciju organizovao u znak sećanja na „Srbe Mojsijeve vere“ koji su ostavili značajan trag u našoj zajednici.

M.F.

Najnoviji broj

5. decembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa