Info

Berza

  • aero 900 ⚫ 0,00%
  • dnos 3.000 ⚫ 0,00%
  • fito 2.550 ⚫ 0,00%
  • gfom 340 ▲ 9,68%
  • jesv 6.000 ▲ 3,45%
  • jmbn 5.105 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.548 ▲ 0,75%
  • niis 575 ▲ 1,59%
  • tgas 12.574 ▲ 6,56%
  • trbg 4.200 ▲ 0,26%
(7. novembar 2019.)
Uzgoj lešnika -šansa za mlade poljoprivrednike

Budućnost u jezgru

Lešnik spada u grupu koštunjavog voća i njegovo uzgajanje datira još iz perioda starih Rimljana. Veruje se da vodi poreklo iz Male Azije. Uspeva na plodnim i rastresitim područjima. Lešnik raste u obliku grma, ima listove koji su zaobljeni i duguljasti. Jezgro ploda sadrži mnoštvo vitamina i hranljivih materija. Najviše ima vitamina B i to pre svega B5 i B6, a bogato je i folnom kiselinom. Vitamini koji su deo B grupe su posebno važni, jer pružaju energiju organizmu, poboljšavaju koncentraciju i pozitivno utiču na celokupni nervni sistem
Budućnost u jezgru
U prethodnih nekoliko brojeva u našem listu imali ste priliku da pročitate o konkursima za podsticaj mladim poljoprivrednicima, i sredstvima koje dodeljuju IPARD fondovi. U ovom izdanju prenosimo vam razgovor sa mladim Filipom Simićem, po vokaciji ekonomista, ali odvažno se upustio u poljoprivrednu proizvodnju. Sasvim slučajno se odlučio za uzgoj lešnika. Predavanje u CSU bilo je podsticaj za istraživanje koje je rezultiralo zasadom na površini od hektar i 15 ari. Ono što je možda neobično je da ovaj mladi entuzijasta ima ugovor sa poznatom italijanskom fabrikom konditorskih proizvoda „Ferero“. Zasad je u drugoj godini, a pun rod očekuje u sedmoj, no, to ga nije omelo u nameri da se ozbiljno bavi ovom delatnošću. Ukoliko se pitate zbog čega smo baš Filipa odabrali za sagovornika kada možda postoje i ozbiljniji proizvođači, odgovor je u pristupu i predznanju koje je usvojio pre nego što je preduzeo konkretne korake u do tada, za njega, nepoznatoj oblasti. Bili smo impresionirani znanjem, ozbiljnošću sa kojim je otpočeo celokupan proces. Filip je iskoristio mogućnost podsticaja koje daje Republika Srbija mladim poljoprivrednicima, ali i druge dostupne fondove kroz koje je obezbedio sadni materijal, neophodnu opremu za početnu proizvodnju. Laici bi rekli da poljoprivredne kulture donose brzu, laku zaradu, bez velikog truda i angažovanja. Zbog toga se manji broj odlučuje za uzgoj voća koje zahteva nešto veći vremenski period čekanja na rod, a zahteva ulaganja pre prihoda.
Povratak na selo
Dok mladi ljudi sa sela vide svoju šansu u urbanim gradskim sredinama, mogućnost zarade ljudi iz grada vide upravo na ruralnom tlu.
-Možda će biti čudno da je plantaža lešnika siguran posao, ali je tako. Ljudi pokušavaju da „pobegnu“ sa sela, meni je namera bila da ostvarim dodatni prihod. Naravno, morao sam da izdvojim određenu svotu novca za zasad. Iako treba da sačekam do punog roda, nakon toga može da postoji decenijama - kaže Filip i dodaje da proizvodnja lešnika u Srbiji zadovoljava negde samo 16 odsto realnih potreba domaćeg tržišta. Plantaže lešnika nisu u toj meri zastupljene, tako da je ovo značajan pomak.
Da bi neko bio deo „Ferero“ (Ferrero Hazelnut Company) porodice neophodno je da ispoštuje određene standarde i propise već na samom početku. Lešnik je tražena sirovina za konditorsku industriju, ali ipak nedovoljno zastupljen na našim prostorima.
-Analiza zemljišta je obavezan uslov, jer na osnovu tih rezultata dobijamo preporuku šta bi mogli da uradimo, kako bi obogatili tlo. Ipak, naša zemlja je kvalitetnija, odnosno podobnija od one u Turskoj. Tamo ne zalivaju i samim tim je drastično manji prinos. Ovde može da bude i oko tri tone po hektaru. Trenutno postavljam podzemni sistem za navodnjavanje, zbog prednosti prilikom obrade tla. Kada je u pitanju leska insistiraju na žbunastom koji može da se podmladi. Značajna je stručna podrška koja olakšava naše planiranje. Na početku sezone dobijemo plan prskanja, đubrenja što nam pomaže i olakšava čitav proces.
Ulaganje koje se isplati
Ozbiljno usmerenje ka poljoprivredi podrazumeva posvećenost, ulaganje i usavršavanje, kao i tačan red koraka. Potraga za zaradom je svakako primarna, a mogućnosti najbolje oslikavaju brojke.
-Što se tiče ulaganja, priprema zemljišta do đubrenja je oko 1.000 evra, sadnice su 1.200 sa subvenicijama, jeftiniji sistem nešto više od 1.000 evra, što iznosi preko 3.000 po hektaru. Nakon početnih ulaganja po godini i hektaru iznose oko 1.000 evra, do punog roda. Traktor trenutno nemam, ali planiram da kupim. Verovatno ću konkurisati za neku od podsticajnih mera. Subvencije za mlade poljoprivrednike su dobre i na osnovu njih sam pribavio određena oruđa koja su mi bila neophodna u početnom procesu. Većina mladih dobija solidna novčana sredstva kada ispune uslove. Fondovi daju 75 odsto bez pdv-a, što nije zanemarljivo kada kupujete novu mehanizaciju. Mali proizvođači nemaju mogućnost da konkurišu za određene fondove, jer je jedan od uslova posed od minimum 5 hektara.
Potencijalnim kupcima nije svejedno da li je u pitanju poljoprivrednik sa svojom zemljom ili neko ko je istu uzeo u zakup. Nije to zvaničan uslov, ali ja važna odrednica pri izboru. Ipak, ukoliko poljoprivrednik ispuni određene kriterijume može da očekuje dobar plasman i profit.
-„Ferero“ ne praktikuje da sarađuje sa ljudima koji uzimaju zemlju u zakup, zbog potencijalnih problema koji mogu nastati. Ipak, pun rod stiže oko osme godine i to bi bio veći rizik za njih. Siguran plasman i pravo preče kupovine plodova u ljusci je ono što odgovara proizvođačima. Oni koji uzgajaju lesku znaju kolika je to pogodnost, jer većina otkupljivača traži isključivo jezgro. Prednost je i cena koja se formira na osnovu svetskog tržišta, i po pravilu je veća od ovdašnje. Prethodne sezone iznosila je od 2,5 do 3,5 evra po kilogramu. Kada se sve uzme u obzir ovo može da bude veoma profitabilna kultura za sve. Sada su prešli na drugačiji sistem otkupa, udruživanje. Za svaki okrug biće zadužen predstavnik kompanije kao koordinator za sve aktivnosti.
Prepreke i izazovi
Opšta ocena poljoprivrednika je da je teško pronaći kupce, odnosno teško se pozicionirati na tržištu. Iako često uložen trud nije adekvatno nagrađen, prepreke su brojne i ne mogu se svesti na nedostatak želje kupaca.
-Nedostatak informacija je glavni nedostatak. „Ferero“ (Agriser) se ne reklamiraju i za njih sam saznao preko prijatelja, kao i za subvencije. Papirologija je ono što usporava i ponekad obeshrabri potencijalne proizvođače. Većina poljoprivrednika nije tehnološki pismena, te im potrebne informacije nisu lako dostupne. Stručna savetodavna služba je na raspolaganju u takvim situacijama.
M. Ž.

Najnoviji broj

2. april 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa