Berza

  • aero 900 ▲ 20,00%
  • enhl 500 ⚫ 0,00%
  • fint 545 ▲ 2,06%
  • fito 2.550 ⚫ 0,00%
  • jmbn 5.105 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.771 ▲ 0,06%
  • niis 543 ▼ -1,27%
  • tigr 29 ▼ -17,14%
(31. decembar 2019.)
TRADICIONALNI NOVOGODIŠNjI RAZGOVOR SA GRADONAČELNIKOM ŠAPCA

Sačuvaćemo slobodarski Šabac

Danas u Šapcu niko ne radi za za manje od 300 evra neto. U Šapcu ljudi odlučuju, i do godine taj proces ćemo modernizovati kako bismo u njega uključili što više mladih. U Novu godinu ulazimo sa novim trgom – Vinaverovim. U Srbiji su mogući samo pošteni izbori i nećemo da uradimo bilo šta što će energiju za tu borbu da umanji, ni na koji način
Sačuvaćemo slobodarski Šabac
Svi zajedno smo stariji godinu dana. Tako i naš grad je još jednu godinu izgurao do kraja. Ovo je period kada se sumiraju postignuti rezultati, ali i prave planovi za sledeću godinu.
Upravo su to teme o kojima razgovaramo sa gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem.
Koliko ste zadovoljni onim šta je urađeno u godini za nama?
- Zadovoljan sam postignutim rezultatima u 2019. Ovih dana smo zajedno sa ljudima koji vode Privredni savet grada Šapca i Komisiju za investicije grada predstavili dostignuća tokom 2019. godine. Jedno od najvećih dostignuća je činjenica da je u gradu otvoreno novih 77 firmi, imamo 390 novih preduzetnika u gradu. Ostvarili smo rast minimalne plate, jer sada u Šapcu niko ne radi za za manje od 300 evra neto. Dobar je pokazatelj i to da su se prihodi u budžetu grada od poreza na zarade udvostručili. Na početku mog mandata 2014. godine bilo je 800 miliona, sada je to 1,6 milijardi dinara. Budžet grada Šapca je sa 20 miliona evra narastao na 30 miliona evra što iznosi povećanje budžeta za 50 odsto.
Tokom cele godine ste se hvalili da su investitori dolazili u Šabac bez ikakvih subvencija?
- U ovoj godini u Šabac je došlo 16 kompanija. Mahom su to inostrane kompanije, ali ima i domaćih. Tri italijanske, ima i mešovitih, ali i kompanija koje su osnovane u Šapcu. Prodali smo oko osam hektara zemljišta u industrijskoj zoni i broj zaposlenih je došao do 40.000. Niko nije dobio ni dinar subvencija niti od grada, a kamo li od države. I uspeli smo. O tome govore i nagrade koje smo dobili od međunarodne zajednice.
Godinu su obeležila i neposredna izjašnjavanja građana koje ste i naveli kao jednu od gradskih politika?
- U Šapcu ljudi odlučuju. Imali smo referendum, prvi put i u samom gradu, kao i na selu gde su građani odlučivali o načinu na koji će da potroše 214 miliona dinara i mogu da kažem da su projekti koji su izglasani ušli u njihovu realizaciju. Kreće izrada trotoara, uređenje parkova, ulica... Prva politika grada je da svi u Šapcu zarađuju više. Ona je dala rezultat, jer svi zarađuju više - i građani, i kompanije i grad. Druga politika je da ljudi više odlučuju i ona se ogleda kroz referendume koji su se desili. Ove godine smo izašli sa karakterističnim sloganom - Jedino se Šabac pita.
Treća politika?
- Ona je da imamo najbolju uslugu po najnižoj ceni iona se dešava. Sklopili smo poslovni aranžman da gradska toplana Šabac i Evropska banka za obnovu i razvoj ućiće se u investicije izolacije novih 40 stambenih zgrada. Ne samo da je to pitanje dobre usluge, nego je to pitanje i cene grejanja. Tih novih 40 zgrada neće da ti ni dinar za tu novu investiciju, čitav iznos ide kao investicija Toplana i onda će kroz uštedu u grejanju da se isplaćuje investicija u izolaciju sledećih deset godina. To znači da će građani kroz evidentiranu uštedu na njihovim računima za grejanje finansirati svoju investiciju u zgradu. Povećali smo cenu nekretnina u svakoj zgradi u kojoj je urađena nova izolacija. Važan pokazatelj je i taj da je cena gasa na tržištu skočila 30 odsto, a mi nismo povećali cenu grejanja. Smanjili smo bazičnu potrošnju zbog investicije u izolaciju i zato što smo investirali u sistem u kojem nema gubitaka. Sigurno imamo najjeftiniju cenu vode u Srbiji, takođe i cenu odnošenja i deponovanja, kao i cenu prečišćavanja otpadnih voda mada je to teško uporediti sa bilo kime pošto nijedan drugi grad nema takav pogon.
Šabac u Novu godinu ulazi i sa novim trgom – Vinaverovim?
- Zorkin soliter je postao svojevrsna arhitektonska tačka u gradu koja sada zajedno sa ovim umetničkim delom koje se desilo na trgu zajedno sa novim trgom predstavlja omaž Stanislavu Vinaveru. To nije samo arhitektonski poduhvat, već i dug čuvenom i poznatom filozofu, piscu, prevodiocu. To je nov prostor za naše građane. Nekada je tu bio parking i ulica koja je bila nerešiva enigma za sve one koji polažu vožnju u našem gradu. Odlučili smo da to prevaziđemo tako što smo javni prostor učinili dostupnim pešacima, građanima koji voze bicikle, umesto da to bude parking prostor. To je suštinska promena, a da pri tom nikoga nismo oštetili. Povećali smo broj parking mesta ispred Zorkinog solitera i u ulici pored, omogućili smo nesmetan saobraćaj za sve i obezbedili smo dodatni zeleni prostor koji je malo arhitektonsko remek delo.
Počelo je i uređenje centralnog gradskog naselja Benska bara?
- Očekujemo do kraja aprila da će svi projekti u Benskoj bari da budu završeni. U ovom trenutku, u ovo naselje se ulazi iz više pravaca - iz Kralja Lazara, Kralja Petra, Dr Andre Jovanovića. Prvo smo zamenili sve vodovodne instalacije koje su bile stare i azbestne sa novim i modernim tako da će u tom naselju kvalitete vode biti najvišeg mogućeg kvaliteta. Onda su usledili dodatne promene u podzemnom infrastrukturi, a sada kreće sređivanje trotoara, biciklističkih staza i kolovoza. Odredićemo dodatna parking mesta i očekujemo da ćemo imati oko 300 novih. Inače, u Benskoj bari ćemo srediti javni prostor, imaćemo dečije igralište i to je jedan od prvih procesa gde smo mi uključili građane u proces stvaranja i izmene sredine u kojoj žive. U Benskoj bari će se uskoro aktivirati i novo stambeno naselje i to u onom delu koje se nalazi na prostoru bivše Jele. Na tom prostoru biće izgrađeno novih 500 stanova. Danas se u Šapcu traži stan više, bilo da se iznajmljuje ili da se kupi i to očigledno pokazuje da postoji ozbiljan privredni rast i razvoj.
Šta je urađeno na selu?
- U prethodne tri godine, građani na selu su neposredno odlučivali, najpre od 300.000 evra, a sada je to došlo na oko milion. Svake godine, dakle, u infrastrukturu na selu, bude urađeno ono što građani na selu kažu da im je važno. Nismo zaboravili na selo, nikada nam to nije bila ni ideja. Ideja nam je, zapravo, bila da izjednačimo uslove života. Činjenica je da smo omogućili građanima da kažu šta je to važno za njih, a to je bilo uređenje njivskih puteva, putne infrastrukture, uređenja centra sela. Ponosan sam na činjenicu da su u Jevremovcu odlučili da se uradi potpuno nova ambulanta, na Orašac gde su kupili sebo vagu da ih niko ne može da vara prilikom merenja voća i povrće, na projekte bunara koje služe za navodnjavanje jagoda i krastavaca, na crkvu u Tabanoviću, na uređenje Doma kulture u selima u Pocerini i naročito na balon salu u Zminjaku. Kada građani imaju priliku da odlučuju, oni odluče dobro. Pored toga što se tiče tih 100 miliona dinara koji odu n ate projekte infrastrukture, i kada na tu sumu dodamo još 60 miliona dinara na subvencije za podršku poljoprivrede, dolazimo do značajne brojke što je pet odsto budžeta samo za poljoprivredu.
Šta je to novo kada je reč o selu?
- Posebno mi je drago što ulazimo u nov projekat koji se tiče poljoprivrede, a to će biti podrška u navodnjavanju u Mačvi, sistemom kap po kap. Naša ideja je da sa sadašnjih šest, sedam tona kukuruza po hektaru, našim poljoprivrednicima koji se bave ovom granom, omogućimo da imaju 15 tona po hektaru. To je moguće uz navodnjavanje. U Pocerini smo na početku imali sedam do deset hektara pod jagodom i nijedan bunar, u prvoj godini sprovođenja te politike imali smo samo sedam bunara, danas ima 700 i gotovo svako domaćinstvo u Pocerini gaji jagodu. Naše je ideja da krenemo sa dubinskim bunarima i u Mačvi, ali je ovde projekat značajno jeftiniji, jer možemo da obuhvatimo veću površinu a i voda je mnogo plića nego u Pocerini. Sa nekih 500 do 600 evra investicija po hektaru, možemo da omogućimo svakome da godišnje zaradi 1.000 evra.
Šta nas sve očekuje tokom 2020. godine?
- Mi ćemo svakako nastaviti da ulažemo u infrastrukturu. U ovom trenutku nekoliko tačaka su nam ključne. Ekologija je broj jedan. Niko ne priča o zagađenju, niko ne priča o tome da ne postoje pogoni za prečišćavanje otpadnih voda, ne postoje filteri na fabrikama. Evo primera Južno-banatskog kanala gde nema života u narednih 30, 40 godina, jer sve što su imali da izluče izlučili su i više ništa ne može da preživi tamo. Mi smo ovde uspeli imajući potpuno iskren odnos sa kompanijama koje ovde rade da počnemo da se bavimo sa tim temama. Prvo je da se sanira dimnjak u kompaniji Eliksir.
Utvrdili smo odakle dolaze neprijatni mirisi i sa ostalim firmama smo otvorili razgovore o tome kako da oni naprave svoje pogone za prečišćavanje otpadnih voda i otvorili smo temu javnog prevoza i javnog zagađenja. Gradski energetski menadžer Slobodan Jerotić, koji je ujedno i direktor gradske Toplane, pravi novu energetsku politiku za ljude koji imaju pojedinačna ložišta da im se pomogne da se sa ložišta na dimnjak pređu na centralno grejanje.
Često ste govorili o novim parking mestima, ali i o uređenju prigradskih naselja?
- Ideja je i da trajno rešimo problem parkiranja i imamo sedam pozicija za parkiranje i garaže. To je projekat koji bi trebalo da se odvija paralelno sa projektima ekoligije u okviru strategije o urbanoj mobilnosti. Tu strategiju bi trebalo da usvojimo do kraja marta. Sledeći plan je urbanizacija prigradskih naselja. To je veliki projekat i on podrazumeva da naselja kao što su Majur, Jevremovac, Letnjikovac, Pocerski Pričinović, Mišar i Jelenča, poprime obrise kvalitetnog i urbanog života u gradu. Pre svega što se tiče ulica, kanalizacije i urbanizovanog načina života. Za taj projekat nam treba oko 15 miliona evra. Dobra je stvar da je najveći broj projekata već gotov i pošto ne možemo da se uzdamo puno u sredstva iz budžeta Republike uzdaćemo da smo do sada imali dobru saradnju sa Evropskom unijom i njenim fondovima, pa da vidimo šta možemo da povučemo.
I obrazovanje je važna stavka u politici Grada?
- Pored svega ovog, naša je ideja da dostignuća života u Evropi približimo i u Šapcu. Insistiraćemo na obrazovanju. Projekat “Škola u jednoj smeni” trebalo bi da se završi u sledeće četiri godine. U ovom trenutku imamo sedam škola koje su prešle na rad u jednoj smeni. Taj projekat ne može da se uradi bez podrške Ministarstva za obrazovanje, koje treba da omogući drugačiji koncept rada i da plati profesore i nastavnike u školama da rade na drugačiji način. Ako budemo imali spremnost na saradnju, mi naš deo posla možemo da završimo veoma brzo. Imamo u vidu i projekat za izgradnju nove škole i za dogradnju postojećih škola u gradu.
Šabac je bio poznat i po socijalnoj politici?
- Što se tiče socijalne zaštite, svako ko je ovde u gradu zna da Šabac ima razvijene socijalne usluge. Druga stvar je kako regulišemo problematična naselja socijalnog stanovanja. Uradili smo jedan projekat koji treba da rešim problem stanovanja Roma u naselju Šumice, obezbedili smo dodatnih 60 stanova koji treba da reše problem ljudi koji nisu rešili svoj izbeglički status i siromašnih ljudi u gradu. Na taj način ćemo uvesti urbanizovan način života i za sve one koji žive na margini. To je plan koji, takođe, treba da uradimo u saradnji sa Evropskom unijom. Ljudi će u Šapcu, dakle, i zarađivati više, i odlučivaće više i imaće najkvalitetnije usluge.
Koliko je bilo teško biti gradonačelnik Šapca protekle godine?
- Svi su mogli da vide koliko je teško biti, ne gradonačelnik, nego slobodan građanin. Građani su mogli da vide tu surovu kampanju koja se sprovodi mesecima unazad protiv mene i protiv ljudi koji zajedno sa mnom učestvuju u vođenju grada. Od tih nesrećnih letaka i flajera na kojima se iznose najgnusnije laži i uvrede i klevete do toga da imate desničara Vacića i čitavu grupu kriminalaca koji stoji iza njega i hoće da organizuje život u Šapcu na naprednjački način. To su pokazatelji da je situacija dramatična i da institucije ne funkcionišu. Od toga da vam neko upadne na posao i da preti, vama i porodici, zaposlenima, a da niko na to ne reaguje, do toga da imate huligane koji na vaterpolo utakmici isprebijaju neke građane i skandiraju najgnusnije stvari upućene meni i mojim saradnicima, pretnji smrću i svega ostalog. Nije lako, ali nismo mi ni do sada nešto kukali. Obaveštavali smo uglavnom međunarodnu zajednicu o svemu, pošto ne možete nikoga drugog da obavestite. U ovakvim okolnosti smo uspeli da odolevamo pritisku i uspevaćemo tako i dalje. Naš odgovor na sve to je da ćemo da nastavimo da radimo ono šta su građani Šapca izglasali.
Pred nama je izborna godina. Pitanje je koje se nameće da li ćete, kao članica Saveza za Srbiju koji se odlučio za bojkot, izaći na lokalne izbore ili predati vlast “bez borbe”?
- Moj odgovor je tu vrlo jasan. Drugih izbora do poštenih neće biti i da ćemo mi uspeti za njih da se izborimo. Kao političke organizacije koje pripadamo Savezu za Srbiju i uopšte političke organizacije koje su protiv politike Aleksandra Vučića smo se jasno deklarisali. Mi iz Šapca nećemo da uradimo bilo šta što će tu energiju za borbu za poštene izbore umanji, ni na koji način. Možemo samo da radimo na tome da se ta energija podigne tako što ćemo da otvaramo prave teme, i vršimo konstantan pritisak. Na kraju doći do toga da se izborimo za poštene izbore. To je neki moj univerzalni odgovor. Pitanje je za Vučića, šta će da radi posle izbora na kojima neće da učestvuje milion i po ljudi, i kako će Vlada i parlament posle takvih izbora da odlučuje o bilo čemu važnom u Srbiji Mislim da to nije moguće, da takvih lažnih izbora neće ni biti.
Šta će opozicija na republičkom nivou preduzeti da se izobri za poštene izbore?
- Do pre godinu dana da se bilo šta desilo što bi dovelo do organizovane reakcije, Vučić bi to završio raspisivanjem vanrednih izbora, počistio bi opoziciju na isti način na koji je to radio i prethodnih godina i mi ne bismo razgovarali o tome, ne bi bilo nikakvih kampanja, posetilaca iz Evrope, okruglih stolova, niti bi bilo protesta na ulici. Ničega ne bi bilo. Vučić, međutim, ne poznaje Srbiju. On misli da može Srbijom da se upravlja kao što se upravlja Crnom Gorom. Ne može. On je diktator i to je svima jasno, i naravno da ćemo se boriti. Srbi nikada nisu zazirali od diktatora. Sada je borba malo drugačija, jer se na drugi način odvija život. Danas mladi ljudi odlaze onda kada se suoče sa određenim problem i to odlaze onako u kolonama. Ranije su su mladi ljudi izlazili na ulicu i borili se, danas tih mladih ljudi nema dovoljno. Ima onih koji su tu ostali, kojima odluka da se bore se ne ogleda u tome da će polupati neki prozor, ili srušiti neki ulaz, ili nekakvu štetu da nanesu. Naprotiv, boriće se pameću, odnosno mozgom. Ovo je igra, rekao sam to više puta, koja se dobija na kliker. Mi smo evidentirali gde su ključni problem. To nije bilo lako.
Šta je potrebno za slobodne i fer izbore?
- Od hiljadu nekih zahteva došli do samo jednog, a to je da se u Srbiji pošteno glasa, to je put da se promeni ovaj sistem i to je veliki uspeh. Drugi veliki uspeh je taj da smo rekli da ništa nećemo da rušimo i lomimo i palimo, ali da hoćemo da ti izbori budu pošteni. Ta stvar se sada ljulja tako što imate strance, posrednike, nevladine organizacije koje ukazuju gde su problem. Taj jedan naš zahtev je utelotvoren u tri konkretne stvari - smena svih članova REMa, nezavisnost RIKa i Agencije za borbu protiv korupcije. Te tri stvari koje će da se promene i određeni rok u kojem se sve to dešava je zapravo ključ kako mi dolazimo do poštenih izbora. I to je jedini način. U protivnom, Vučić nas gura u sukob sa nesagledivim posledicama.
Da li je pred nama, imajući sve to u vidu, godina sukoba, ili godina promena?
- Nadamo se da će 2020. biti godina promena. Istrajaćemo na tome. Nismo mi ti koji pretimo da ćemo nekoga da udavimo u Drini, ili u Timoku, u Tisi. Nismo mi ti koji će nekoga da zatvore u kavez i da ga izložimo na Trgu i da ga pljujemo. Nismo mi ti koji su polupali 20 glava u poslednjih godinu dana po Srbiji. I ne trgujemo mi narkoticima, i oružjem. Zna se ko to radi To što mi sada ne možemo da dođemo do toga da to bude tema u medijima, izborićemo se za to.
Koja je Vaša poruka građanima Šapca?
Građanima Šapca bih se zahvalio na neverovatnoj podršci koju su pružili u ovom nevremenu i na pritiscima kojima su odolevali. Na kraju krajeva, sve ovo što mi sada radimo, ne bi bilo moguće da većina građana Šapca ne želi normalan i proistojan život. Pošto je odluka većine da žele da žive normalno, da žele da odlučuju, da žele da u budućnosti vide svoj grad u kojem žele da žive njihova deca, zahvaljujući takvom odnosu i takvoj odluci, mi imamo priliku da ovde radimo dobre stvari. To ne može niti jedan lažni doktor sa kupljenom diplomom da promeni, niti jedan Vacić ili Malović, ko god i ko dolazi sa strane. Niti to može da promeni bilo kakav cirkus koji Vučić proizvodi svakoga dana, poput lažnog otvaranja početka izgradnje auto-puta gde danas nemate nijednu mašinu. Moja poruka Šapčanima je da ćemo mi uspeti, da ćemo sačuvati našu slobodu i da će slobodarski Šabac pomoći da se oslobodi cela Srbija.


Godinama bez novih zaposlenih
Koliko je ljudi zaposleno tokom ovog Vašeg mandata u Javnom sektoru?
Nijedan. Niko se nije zaposlio. Mi imamo 1.270 zaposlenih ljudi u našem sistemu. U gradovima slične veličine imaju do 2.800 ljudi, i to zaposlenih u poslednje vreme. Po veličini grada bi trebalo da imamo pravo na 1.700 ljudi zaposlenih. Leskovac, na primer, ima 2.400, a Pančevo 2.800. Kada je o Šapcu reč, dozvolili su samo jednom da se primi jedna glumac u Šabačko pozorište , a da to niko nije tražio, i to samo zato što je taj glumac sin jedan novinarke koja piše naručene tekstove za Srpsku naprednu stranku. Tražili su imenom i prezimenom da se on primi, što mi, naravno nismo učinili.


Kada građani odlučuju nema poraza
Kako komentarišete kritiku opozicije da je Vaša politika oko referendum doživela poraz zbog male izlaznosti?
- Ne bih da je bilo koji proces u kojem garađani slobodno odlučuju neuspešan. Svako je imao priliku da odlučuje. Bilo je i administrativnih procedura i začkoljica koje su taj proces dodatno otežale. Veliki broj građana nije imao priliku da glasa, a želelo je, jer se nije upisao u poseban spisak za glasanje. Sama činjenica da mi imamo poseban spisak i da ne smemo po Zakonu da koristimo birački spisak je otežavajuća. Nismo mogli da koristimo ni bazu poreskih obveznika. Zato ćemo u ovoj godinu omogućiti sugrađanima da sve uradi elektronski. I da se prijave, i da predlože projekte i da glasaju. Mladi ljudi nisu bili deo tog procesa, oni nisu uopšte učestvovali. Nije tačno da oni nemaju ideje i da ne znaju šta bi uradili. Za njih je ovo, jednostavno, bilo presporo, prebiroktatski i to moramo sada da ispravimo.U toku je i izrada aplikacije koja će sve to omogućiti. Što se tiče optužbi da je moja politika propala, kako može da propadne politika kada su ljudi u prilici da odlučuju. I sada imate kritiku ljudi koji su nastali pod diktatorskim šinjelom od Slobe, Šešelja i Vučića koji tvrde da je strašno da ljudi sami i slobodno odlučuju. Ne možemo svi mi da se prepustimo volji jednog čoveka. Kada ovaj proces zaživi u celoj Srbiji, više niko nikada neće moći da se diktatorski ponaša. Vraćanje samopouzdanja narodu je suštinska misija.


Žao mi je zbog bazena, ali građani su tako glasali
Koliko Vam je žao što na referendum nije prošao predlog da Šabac dobije zatvoren bazen?
- Bazen neće biti urađen. Naravno da mi je žao, ali nije dovoljan broj ljudi izašao, učestvovao i glasao. Molim lepo. Možda će do godine ponoviti, pa će više glasati. Ako je ljudima stalo da se uradi bazen, neka predlože i neka glasaju za to. Možda im je zanimljivija sportska hala, neka i to predlože. Sada barem imaju gde i šta da predlože. Budžet grada Šapca je sada 30 miliona evra, naši rashodi su 20 miliona, deset miliona evra imamo za ulaganje i razvoj. Sada smo odlučili da građani glasaju o dva miliona evra i to će svake godine da raste.


Od januara novi sistem javnog prevoza
U priču oko ekologiji se uklapa i najava novog Javnog prevoza?
- Što se tiče javnog prevoza, očekuje da startuje od nove godine, od kraja januara. Treba da imamo novih 60 autobusa čiji su motori minimum Euro 6, što znači minimalno, ili gotovo nikakvo zagađenje. Očekujem da krenemo u razgovore o tome kako da regulišemo saobraćaj u gradu kako bi imali što manje zagađenje.
N. K.

Najnoviji broj

12. mart 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa