SLAVOLjUB PANDUREVIĆ, ZIDAR IZ BADOVINACA
Pola veka u građevinarstvu
Zahvalnica Udruženja preduzetnika opštine Bogatić za dug radni staž. Najvažnija porodica, a unuk Uroš ide dedinim stopama. Mladi “beže” od ovog posla
Prošlo je skoro pola veka otkako je Slavoljub Pandurević iz Badovinaca, stupio u ekipu poznatog majstora (Dragane) za izgradnju kuća i drugih objekata, širom Mačve i okoline. Bio je veoma uporan i željan novih saznanja u građevini tog doba. Zato se, naglašava odmah na početku ovog razgovora za “Glas Podrinja” dugo zadržao kod majstora, a kasnije i njegovog brata koji se bavio istim poslom. Pandurević je dobro “ispekao”zanat i nedavno je od Udruženja preduzetnika opštine Bogatić, koje obeležava 90. godišnjicu rada, dobio zahvalnicu, kao najstariji mačvanski zidar. U međuvremenu je osnovao i sopstveno preduzeće i sa svojim društvom izgradio više od stotinu porodičnih kuća i drugih objekata širom Mačve. Bez obzira na godine i dalje radi, a zahteva investitora je na pretek.
- Porodica mi je najvažnija. Unuk Uroš, koji studira građevinu u Novom Sadu, uvek me obraduje nekom novinom. Teško je danas angažovati nekog radnika u ovom poslu. Čim pronađu lakši, odmah nas napuštaju, a to se dešava brzo, kaže Pandurević.
Konstatuje da je teško angažovati radnike u ovom poslu, koji je ove godine zahvaljujući lepom vremenu krenuo znatno ranije.
- Zahteva investitora ima dosta. Pregršt posla je pred nama, a često i vreme ometa u izvođenju radova, dodaje.
Bez obzira na sve, stalno angažuje 4-5 ljudi, a kad zatreba, pored zidanja, koje je njegova osnovna delatnost “priskače u pomoć” i pri obavljanju nekih drugih građevinskih poslova.
U selu ga bolje znaju kao “Slava izgradnja”. Uvek je spreman da modernizuje rad nabavkom nekih novih mašina ali za to su finansije najveća prepreka. Isto se odnosi i na novine u ovom zahtevnom poslu koje donosi unuk Uroš. On će najverovatnije i nastaviti njegovim putem.
- I društvena zajednica morala bi da ima više razumevanja za naš posao. To je veoma zahtevna rabota, a osim što doprinosi udobnijem životu, podstiče i ubrzaniji privredni razvoj. Mi smo praktično u dvostrukoj ulozi, a samo interesovanje mladih za ovaj posao, dovoljno govori o njihovoj težini i zahtevima. Zaključio bih utiskom da je sve teže angažovati čoveka u građevinarstvu, koje zahvaljujući novim tehnologijama i kod nas doživljava preporod, zaključuje naš sagovornik.
- Porodica mi je najvažnija. Unuk Uroš, koji studira građevinu u Novom Sadu, uvek me obraduje nekom novinom. Teško je danas angažovati nekog radnika u ovom poslu. Čim pronađu lakši, odmah nas napuštaju, a to se dešava brzo, kaže Pandurević.
Konstatuje da je teško angažovati radnike u ovom poslu, koji je ove godine zahvaljujući lepom vremenu krenuo znatno ranije.
- Zahteva investitora ima dosta. Pregršt posla je pred nama, a često i vreme ometa u izvođenju radova, dodaje.
Bez obzira na sve, stalno angažuje 4-5 ljudi, a kad zatreba, pored zidanja, koje je njegova osnovna delatnost “priskače u pomoć” i pri obavljanju nekih drugih građevinskih poslova.
U selu ga bolje znaju kao “Slava izgradnja”. Uvek je spreman da modernizuje rad nabavkom nekih novih mašina ali za to su finansije najveća prepreka. Isto se odnosi i na novine u ovom zahtevnom poslu koje donosi unuk Uroš. On će najverovatnije i nastaviti njegovim putem.
- I društvena zajednica morala bi da ima više razumevanja za naš posao. To je veoma zahtevna rabota, a osim što doprinosi udobnijem životu, podstiče i ubrzaniji privredni razvoj. Mi smo praktično u dvostrukoj ulozi, a samo interesovanje mladih za ovaj posao, dovoljno govori o njihovoj težini i zahtevima. Zaključio bih utiskom da je sve teže angažovati čoveka u građevinarstvu, koje zahvaljujući novim tehnologijama i kod nas doživljava preporod, zaključuje naš sagovornik.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
